Zašto je nekima u Srbiji uskraćeno ustavno pravo da glasaju

Slepe osobe ne mogu samostalno da glasaju, osobama u kolicima glasačka mesta nedostupna.

Goran Pećanac ni na ovim izborima ne može samostalno da glasa. Mihailo Gordić može samostalno da dođe da biračkog mesta i samostalno da glasa. Ali, izbornu kampanju uglavnom nije mogao da prati, što mu otežava odluku za koga će glasati. Branku Jokiću, iako bi mogao samostalno da glasa, biračko mesto je nepristupačno, pa godinama glasa kod kuće.

Goran, Mihailo i Branko su osobe sa invaliditetom, kojih u Srbiji po podacima Popisa stanovništva 2011. godine ima 571.780. U Izveštaju CRTE o posmatranju referenduma za promenu Ustava 2022. navedeno je da čak 57% glasačkih mesta nije bilo dostupno ovim osobama.

Akademska inkluzivna asocijacija je radila analizu glasanja za parlamentarne i predsedničke izbore 2022. godine, koja je pokazala da je samo 0.12 odsto osoba glasalo sa asistencijom, a van biračkih mesta 2.73 odsto izašlih birača.

– Ovo istraživanje pokazuje da je učešće osoba sa hedikepom u biračkom procesu višestruko manje od broja ovih osoba u opštoj populaciji – navodi se u njihovoj analizi.

Iako je Ustavom garantovano da je izborno pravo opšte i jednako, a glasanje tajno i lično, istraživanje pokazuje da velikom broju, a naročito slepim i osobama koje su u kolicima glasanje u praksi nije dostupno.

Mimica Živadinović kaže da su nedavno obilazili biračka mesta u Opštini Savski venac i da je ova opština dosta uradila da mesta budu dostpupna osobama koja koriste kolica, s obzirom da se radi o školama i zdravstvenim ustanovama, koje i posle izbora treba da služe građanima sa invaliditetom

Po rečima Mimice Živadinović iz Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Republička izborna komisija je 2019. godine potpisala protokol o saradnji sa ovom organizacijom i dosta uradila na poboljšanju pristupačnosti izbornih mesta, naročito osobama sa telesnim invaliditetom.

Opštinske i gradske uprave formirale su timove za procenu pristupačnosti biračkih mesta, rađena je obuka timova, a na sajtu RIK-a dostupan je Izveštaj opštinskih i gradskih uprava o proceni pristupačnosti za 2021/2022. godinu.

Međutim, Akademska inkluzivna asocijacija navodi da je pouzdanost Izveštaja RIK-a diskutabilna. Njihovi aktivisti i članovi proverili su 11 biračkih mesta koja su navedena kao dostupna i utvrdili da čak pet nije ili je ograničeno dostupno. Za tri je utvrđeno da, iako je sam ulaz pristupačan, prilaz do ulaza nije dostupan osobama u kolicima. Na dva biračka mesta rampa postoji, ali je nagib neadekvatan za korsnike kolica.

Branko Jokić, osoba sa distrofijom i predsednik Udruženja osoba sa invaliditetom Feniks kaže da u Resniku, opštini gde živi nijedno biračko mesto nije dostupno osobama koje su u kolicima. Zbog toga on već godinama glasa kod kuće. Ali…

– Što se tiče glasanja van biračkog mesta ono jeste predviđeno u kućnim uslovima za osobe sa invaliditetom, između ostalog, po proceduri da se uoči glasanja prijave u petak, subotu i nedelju do 11 časova biračkom odboru ili GIK ili radnom telu. Naše iskustvo je da se na navedene telefone retko ko javi, ako se jave, često su to osobe koje nisu upoznate sa procedurama. A, iako se uspešno prijavite, može se desiti da provedete dan čekajući da dođe neko iz Komisije i da se niko ne pojavi – kaže Mimica Živadinović.

Branko Jokić potvrđuje da se njemu upravo to desilo, da se nakon zakazivanja i celodnevog čekanja niko nije pojavio.

Pećanac: Ja ne znam ni kako izgleda glasački listić

Slepe i slabovide osobe često ne mogu samostalno da dođu do glasačkih mesta. Prva primedba Saveza slepih je ukidanje glasovnih validatora u vozilima gradskog prevoza koji su zvučno najavljivali stajališta vozila Gradskog saobraćajnog preduzeća.

– Neko ko ne može da se kreće samostalno, naravno da neće moći samostalno da dođe ni do glasačkog mesta – kaže Branka Brkić iz Saveza slepih Srbije.

Oni su se više puta obraćali Gradskom sekretarijatu za saobraćaj i obećavano je da će ovaj problem biti rešen. Rešenje još uvek čekaju.

– Nije obezbeđen nikakav poseban način za olakšanu komunikaciju slepih i gluvih osoba – rečenica je koja se ponavlja za skoro sva biračka mesta u Izveštaju RIK-a o dostupnosti biračkih mesta.

– Ja ne znam ni kako izgleda glasački listić, za mene je uvek nego drugi zaokružio – kaže Goran Pećanac, urednik časopisa u Savezu slepih.

Ustavno pravo da samostalno glasaju slepim i slabovidim osobama je nedostupno.

– Treba da se napravi sistem da slepa osoba kada dođe na biračko mesto sa pratiocem ili bez pratioca može samostalno da glasa. Trebalo bi ceo materijal štampati na Brajevom pismu, kao što postoji u Crnoj Gori i Hrvatskoj i obezbediti šablone za glasanje. S obzirom na to da svi pričamo o savremenim tehnologijama, trebalo bi omogućiti elektronsko glasanje. Ali u Srbiji ne postoji svest o tome. Slepa osoba treba da ima izbor da li će glasati uz pomoć asistenta, ili ako želi sama da glasa, da niko ne zna za koga glasa, mogu se napraviti ili šabloni ili da se sve štampa na Brajevom pismu – kaže Jelena Stojanović, sekretarka Saveza slepih.

Ona dodaje da je potrebno dosta pripreme da se slepim osobama objasne mogućnosti glasanja i pokaže kako da koriste šablone za glasanje. A elektronsko, koje bi bilo najefikasnije, skupo je i dostupno samo u malom broju zemalja.

Branka Brkić, osim što je slepa nema šake, kaže da je ranije bio problem i za potpis u biračkom spisku pri glasanju.

– Tražili su da ovlastim nekoga da potpiše umesto mene, što je bilo degradirajuće. Osoba koja nema nijedan od prstiju na gornjim ekstremitetima nije prepoznata u pravnom sistemu i bez preteranih objašnjavanja, ubeđivanja teško može da završi neki posao. Na prethodna dva izborna ciklusa, gde sam se ja pojavljivala kao glasač, mogla sam faksimilom da se potpišem.

Promenom zakona o sprečavanju diskriminacije 2016. godine data je mogućnost da se faksimilom potpisuju slepe i osobe bez gornjih ekstremiteta. Savez slepih Srbije izdaje potvrde na osnovu medicinske dokumentacije da je osoba slepa i da koristi faksimil u pravnom saobraćaju.

Neke slepe osobe koje su kasnije izgubile vid mogu da se potpišu samostalno ili inicijalima. Ostali se u glasačkom spisku identifikuju otiskom prsta.

Slepa osoba na izborno mesto može da dođe i sa psom vodičem.

– Ali neće pas da zaokruži kandidata umesto mene. Pas kada je prvi put na nepoznatom terenu, osoba koja je sa njim mora da ga usmeri. Ne može pas da kaže, ova kabina je slobodna, iza pravana je ovo.. I da doda – ovo su ti roze listići, ovi zeleni – kaže Branka.

Za slepe osobe takođe postoji mogućnost glasanja od kuće, ali kako kažu to opet nije samostalno glasanje.

– Jednom smo supruga i ja glasali kod kuće. Tašta je glasala umesto nas, a pitanje je da li je zaokružila ono što smo rekli, pošto je bila za drugu stranku – kaže Goran Pećanac.

Tumača za znakovni jezik nema dovoljno i slabo su plaćeni

– Nije nam problem sam izborni proces. Mi tog dana nemamo nijednu barijeru da odemo i glasamo. Problem je što imamo barijeru ostalim danima. Ne znamo kandidate, niti šta su uradili za te četiri godine, ne znamo njihove programe, uspehe, nama to nije dostupno – kaže Mihailo Gordić tumač znakovnog jezika koji i sam ne čuje.

Gluve osobe mogu da prate Dnevnik u 15 sati na RTS-u i Dnevnik u 19.30 na Trećem kanalu Javnog servisa, koji imaju prevod na srpski znakovni jezik. Takođe, sednice Skupštine Vojvodine imaju prevod na znakovni jezik. Iako godinama pokušava, Savez gluvih nije uspeo da se izbori za tumače znakovnog jezika za sednice Skupštine Srbije.

Gordić kaže da neke promotivne kampanje imaju titl, ali da Savez gluvih zagovara da postoji i titl i prevod na srpski znakovni jezik.

Mihailo Gordić

– Veliki je problem što u svim dokumentima, čak i u Opštoj obavezujućoj preporuci REM-a emiterima sa nacionalnom frekvencijom je propisano da prevod učine dostupnim tako što će titlovati ili prevoditi na znakovni jezik. Mislimo da je to greška, i da umesto „ili“ treba da stoji „i“. To su dva različita jezika i oni koji koriste srpski znakovni jezik, ne znači da im je srpski prvi jezik i da mogu da isprate titlovane informacije na srpskom jeziku – kaže Gordić.

On kaže da je RTS najviše uradio da program učini dostupnim gluvim osobama. Međutim, ostale televizije sa nacionalnom frekvencijom koriste kao izgovor odredbu Zakona o elektronskim medijima da „u skladu sa svojim finansijskim i tehničkim mogućnostima, svoj program i sadržaj učine dostupnim osobama oštećenog sluha, odnosno vida“. Kaže da su kontaktirali i REM pokušavajući da izmene ovu odredbu, ali u tome nisu uspeli. Smatra da bi sve televizije sa nacionalnom frekvencijom trebalo da imaju prevod na srpski znakovni jezik centralnih informativnih emisija.

Gordić kaže da se na nekim komercijalnim televizijama prevodi samo izborna kampanja, što u nekim situacijama deluje potpuno sumanuto.

– Imate u toku dnevnika, koji nije preveden, segment koji se odnosi na kampanju, gde su angažovali tumača. I on prevodi na znakovni jezik nekih 15, 20 sekundi. A tumač je već tu, on je već angažovan. Zašto se ceo dnevnik ne bi preveo, nego se prevodi samo ta kampanja koja traje 2, 3, 5 minuta sada, a kasnije možda i do 15 minuta – pita Gordić.

U Srbiji je obaveza obezbeđivanja tumača za znakovni jezik prebačena na Udruženje gluvih, što je po Gordiću neodrživo. Smatra da Udruženje ne može da ima ceo servis podrške, i da je to posao države. Takođe, potrebno je puno vremena i iskustva da bi se postao dobar tumač, a honorari koje tumači mogu da dobiju u udruženjima su duplo manji od minimalca ili na nivou minimalca.

– Mnogo godina, mnogo truda, mnogo ulaganja, a ne možete da živite od toga. I tumači odlaze. U Beogradu možda ima osam ili devet tumača koji bi mogli da pružaju usluge prevođenja – kaže Gordić.

Nemogućnost da zakažu glasanje kod kuće povreda izbornog prava

Predstojeći izbori biće održani za desetak dana, a iz Republičke izborne komisije nema informacija da li će biti nekih pomaka kojima bi se olakšalo glasanje osobama sa invaliditetom. Pitanja smo uputili sekretaru RIK-a, direktno i mejlom, ali odgovor nismo dobili.

Bez odgovora iz RIK kada će biti poboljšani uslovi za glasanje osoba sa invaliditetom Foto: UNS

Prof. dr Marijana Pajvančić kaže da je Odlukom  o proceni pristupačnosti biračkih mesta u Republici Srbiji, propisano da se svake dve godine obavlja procena pristupačnosti biračkih mesta. Uz ovu odluku precizirani su i standardi prema kojima se procenjuje pristupačnost biračkih mesta. Dodaje i da je prva procena obavljena 2020, a po njenim saznanjima i 2022. godine. Međutim, na sajtu RIK-a nema informacije da li je procena obavljena i za ove izbore.

Slepe i slabovide osobe po njenim informacijama i na ovim izborima neće glasati samostalno. Kaže da će oni moći samostalno da glasaju „kada organi za sprovođenje izbora budu svojim aktom regulisali tehniku glasanja koja slepim i slabovidim osobama omogućuje da glasaju lično“.

Kada su u pitanju šabloni za glasanje slepih i slabovidih kaže da se o tome diskutovalo pre održavanja izbora 2000. godine. Bilo je reči da ovakav vid glasanja može biti problem ako se na istom biračkom mestu glasa za više izbora, jer bi to zahtevalo primenu različitih šablona. Takođe, situaciju komplikuje i „prevođenje“ šablona na jezike nacionalnih manjina koji su u službenoj upotrebi. Dodaje, i da su ovi problemi prevaziđeni u Crnoj Gori, gde slepi i slabovidi glasaju putem šablona.

Foto: CIL

Nemogućnost osoba sa invaliditetom da glasaju kod kuće i nejavljanje na broj telefona na koji se zakazuje glasanje kod kuće, profesorka Pajvančić smatra da bi moglo biti tretirano kao povreda izbornog prava birača, jer mu je na taj način onemogućeno glasanje. To je po njenim rečima krivično delo po članu 155 Krivičnog zakonika.

Za Rodoljuba Šabića, člana Republičke izborne komisije i nekadašnjeg Poverenika za informacije od javnog značaja povreda izbornog prava su i podaci da je skoro dve trećine biračkih mesta nedostupno osobama sa invaliditetom, a samo tri odsto birača je glasalo van biračkog mesta.

– Svaki punoletni građanin Srbije, ako mu nije oduzeta poslovna sposobnost ima i aktivno i pasivno biračko pravo. Ako ga lišite mogućnosti da ostvari to pravo onda ste ga zapravo lišili prava. Kada više stotina hiljada ljudi ne može da glasa, to postavlja pitanje i konačnih rezultata glasanja – kaže Šabić.

On dodaje i da se malo radi na poboljšanju uslova za glasanje osoba sa invaliditetom.

– A i kada se radi, nije uvek dosledno i iskreno. Često je samo pro forme ili deklarativno.

Izvor: UNS Press centar   Autorka: Slađana Dimitrijević

__________________________________________________________________