Зашто је ово и наш рат и зашто не можемо да будемо вредносно неутрални

Поводом актуелне политичке ситуације око евентуалног изјашњавања Србие о увођењу мера санкција према Русији, саопштењем за јавност огласио се Покрет „Живим за Србију“.

У Саопштењу се каже:

Према последњим анкетама, али и утиску кад се осврнете око себе, преко 80% Срба је изричито против сваког удаљавања од Русије, а нарочито против санкција. Ову информацију објавили су и „велики медији“, а јако је добро зна и „наша“ власт, те се наивнији могу запитати због чега је антируска пропаганда на медијима и у јавном простору толико интензивна и банална са протоком времена.

Оно што Срби осећају, јако је тешко променити и захтева времена које западни налогодавци очигледно не дају актуелним представницима власти у Србији, те се прионуло на квазирационализацију евентуалног увођења санкција Русији и то са „патриотског становишта“.

Тако све чешће можемо чути заговорнике безалтернативног „европског пута“ да симулирајући суверенитет, заговарају „српски пут“ , који треба да буде независан само од Русије, а и да даље води недођији Европске уније која је своје чељусти разјапила према Косову и Метохији и Републици Српској, које можемо спасити једино ако будемо ишли „несрпским“ путем одржавања пријатељских односа са Русијом.

Следећа подла релативизација издаје националних интереса и пријатељске државе, састоји се у тврдњи да „наше санкције неће Русији нашкодити“, као да европски комесари који журно обилазе Србију, сматрају да би оне биле смртни ударац економији Русије. Намера је још злокобнија и реалнија. Увођењем санкција Русији од стране Србије, цела Европа би јој постала супротстављена, што је идеалан црно-бели приказ за западну пропаганду и сатанизацију Русије, без острва савести и здраве памети у виду Србије, која би довела у питање западни наратив који је исто тако брутално ударао по нама деведесетих.

Флоскула која се може чути код „трезвених“ људи и патриотске провинијенције је „остављање по страни емоција“, као да је једини савезник који стоји на позицијама Резолуције 1244, нешто нерационално и нестварно. Незамерање истом био би најрационалнији потез оних који немају тајну намеру да стављањем на листу руских непријатеља, управо угурају тзв.Косово у УН.

Са емоцијама и рациом, још и могу правити неубедљиву акробатику, али морални аспект окретања леђа Русији, нити потежу, нити би икад могли да га објасне, јер га ни наши политичари, нити њихове западне газде разумеју. Финансије и привреда, не разумеју част и достојанство. Колонијалне империје, не разумеју војничку империју и етику. Духовна анархија и сатанизам, не разумеју духовну хијерархију. Експлоататорска моћ, не разуме идеју праведне моћи. Џелати не разумеју жртву. Вештачка интелигенција не разуме добровољно жртвовање. Инцестуозни потомци, не разумеју духовно братство.

Русија је због Србије ушла у Први светски рат и изгубила царство, чија је последица и актуелни сукоб који се одиграва у Украјини, која је, нажалост, само полигон за сукоб вредности и антивредности. Уколико Срби на било који начин буду сврстани против Руса, а на страну оних који их проглашавају агресорима и злочинцима, сами ће уперити прстом у себе, јер је исти тај „свет“ тако квалификовао и њих. На тај начин, Србија би легализовала све злочине против себе и ушла у последњи чин окупације који би се завршио идентитетском и духовном смрћу.

– Зато је ово и наш рат, иако нас нико не тера да узмемо пушку у руке. Наше оружје је наш морални оријентир и осећај за правду због ког још увек постојимо. Још да закуца срце у јунака… – цитирана је изјава  Јоване Стојковић, председнице Покрета Живим за Србију, на крају саопштења.

__________________________________________________