Zavaravanje pristupnom saobraćajnicom

Приступна саобраћајница Горњег Милановца ауто-путу Милош Велики, постала је симбол неиспуњених обећања, непостојања визије и правих идеја, као и неспособности и нестручности локалне власти, наводи се у саопштењу Општинског одбора Двери у овом граду.

 У саопштењу се још каже: 

Прошло је пуних пет година од како је пуштена у саобраћај деоница аупто-пута „Милош Велики“ од Прељине до Љига. Од тада се говори и о изградњи приступне саобраћајнице до Горњег Милановца. И, ето, све до сада добили смо једно велико ништа. Чак и ако би радови почели овога тренутка, питање је када би се завршили. Ово практично значи да је било лакше изградити ауто-пут него приступну саобраћајницу до њега у дужини од само десетак километара. Срамота је још већа када се узме у обзир чињеница да се већим делом ради о проширењу и ревитализацији већ постојећег регионалног путног правца, а мањим делом о изградњи нове деонице. Па, треба ли да целу деценију чекамо ту приступну саобраћајницу?

У априлу када је у посети био Вучић, Ковачевић је обећао да ће радови почети у јулу. У мају је дошао и Дробњак, Ковачевић обећава почетак радова већ у јуну, а до пролећа наредне године и завршетак радова – случајно ће тада бити и избори. А да и не помињемо обећања из јануара прошле године по којима смо већ требали увелико да се возимо овом саобраћајницом.

Зашто је важно питање приступне саобраћајнице? Па, због тога што би то требало да буде тек први корак ка прилагођавању општине ауто-путу и коришћењу свих потенцијалних предности које он пружа. Када ово кажемо мислимо пре свега на то да није довољно повезати само Милановац са ауто-путем. Потребно је да и сви остали делови општине буду добро повезани са ауто-путем. Такође, поред коришћења предности које нуди ауто-пут, потребно је решити и проблеме који су настали његовим проласком. Познато је, наиме, да од изградње ауто-пута велики број аутобуса заобилази Горњи Милановац. Због тога је многим грађанима наше општине отежано путовање у различитим правцима.

Основни проблем који би се решио изградњом приступне саобраћајнице се у међувремену сам решио. Наиме, теретни саобраћај се вратио на магистралу. Вероватни разлог за то  је превелика цена путарине за камионе, па се возачи и власници фирми све више  опредељују за јефтинију варијанту. Са друге стране колико ће бити повољније возачима путничких аутомобила да користе нову приступну саобраћајницу? Представљеним пројектом је предвиђено да максимална брзина буде 60 км/ч, да се већим делом пролази кроз иста насељена места и да ће имати безброј прикључака и прилазних путева. Поменули би још  један велики промашај овог пројекта, а тиче се нове индустријске зоне у Срчанику – „ни на небу ни на земљи“!?

Желимо да остане упамћено и да је Ковачевић обећао да све ово неће коштати више од 10 милиона евра – наших пара без обзира што ће све ићи на терет републичког буџета!

И на крају, и поред свих ових примедби истичемо да апсолутно нисмо против изградње приступне саобраћајнице. Свесни смо да давање примедби и предлога овој власти од стране опозиције је узалудан посао. Ипак, поново желимо да нагласимо да би било лепо и корисно да се у оквиру приступне саобраћајнице изгради и бициклистичка стаза. То је спорт који је у успону, а вожња кроз нашу општину би многим његовим љубитељима представљала велико задовољство. Такође, имајући у виду да је у току рата штаб генерала Михаиловића био на Равној Гори, поново предлажемо да ова саобраћајница добије назив „Равногорски пут“!

_______________________________________________________________