Žene ne mogu da šefuju čak ni u mesnoj zajednici

Srbija ima samo dvanaest gradonačelnica i čak 129 gradonačelnika, a glas žena na lokalnom nivou gotovo je nečujan. O izuzetno niskoj zastupljenosti žena u donošenju ključnih odluka na lokalu ilustrativno svedoči podatak da se u savetima mesnih zajednica nalazi 19.255 muškaraca i svega 2.501 žena, pokazalo je najnovije istraživanje zaštitnika građana, sprovedeno 2017. godine, uz podršku misije OEBS-a u Srbiji.

– Žene se uglavnom postavljaju na mesta na kojima mora da se radi: one su te koje sprovode tuđe odluke. Muškarci dominiraju na upravljačkim pozicijama i mestima odlučivanja i ta situacija mora da se menja. Što su veće odgovornosti i ovlašćenje za donošenje odluka, zastupljenost žena je manja – istakao je Zoran Pašalić, zaštitnik građana, na jučerašnjoj konferenciji za novinare.

Predstavljajući neke od zanimljivijih podataka iz izveštaja zaštitnika građana, pomoćnica generalnog sekretara ombudsmana Nataša Jović ocenila je kao zabrinjavajuću činjenicu da se veoma malo žena nalazi na mestima gde se donose odluke o svakodnevnom životu građana.

– Žene su predsednice mesnih zajednica u manje od pet odsto slučajeva. U savetima mesnih zajednica žena je svega 11 odsto, a na mestu predsednika saveta mesnih zajednica nalazi se 2.935 muškaraca i svega 148 žena. U proseku 25 mesnih zajednica vodi muškarac, a 1,5 – žena. U posebno marginalizovanom položaju nalaze se žene u ruralnim krajevima. One žive u sredini u kojoj se od njih očekuje da vode računa o porodici i domaćinstvu i ponašaju se u skladu sa tim stereotipima. Veliki broj žena u ruralnim delovima Srbije rekao nam je da nije zainteresovan za politiku ili nema vremena da se bavi politikom zbog obaveza oko dece i domaćinstva, ali je bilo i onih koje su ocenile da „muškarci u selu ne bi dozvolili da na čelu mesne zajednice bude žena”. S obzirom na to da je samoosvešćivanje žena dug proces, smatramo da sistem kvota treba uvesti i na lokalni nivo – ocenila je Nataša Jović, podsećajući da su žene zastupljene na mestima odlučivanja tamo gde je zakonodavac uveo kvote, kao što je parlament.

Ona je dodala da posebno zabrinjava simbolično učešće žena sa invaliditetom i Romkinja u lokalnoj vlasti. Naime, u 137 lokalnih samouprava svega sedam žena sa hendikepom nalazi se među odbornicima, a dve su Romkinje, pa se postavlja opravdano pitanje kako osobe sa invaliditetom i Romi mogu da utiču na odluke. Osim toga, na mestu imenovanih osoba nalazi se samo jedna žena sa invaliditetom i nijedna Romkinja.

U izveštaju zaštitnika građana ističe se i da su žene u Srbiji manje zaposlene, manje radno aktivne i imaju niža primanja. Naime, stopa zaposlenosti žena iznosi 38 odsto, a muškaraca – 52 procenta. Najveći rodni jaz na tržištu rada zabeležen je u starosnoj kategoriji od 55 do 64 godine starosti – svega trećina žena te starosni dobi ima posao, u poređenju sa 53 odsto muškarca. I samozaposlenost je „muškog pola” – na tržištu rada Srbije samozaposlena je trećina muškaraca, u poređenju sa 13 odsto žena. Žene čine 84 odsto pomažućih članova poljoprivrednih gazdinstava i nemaju nikakva prava koja proističu iz radnog odnosa, dok je čak 86 odsto formalno zaposlenih muškog pola.

Politika