Žene vole oficire

Rade Jorovića doživeo je veliku popularnost svojom pesmom „Žene vole oficire“, a cela atmosfera pre i tokom konvencije koalicije „Ujedinjeni za Srbiju“ u Čačku, podsećala je na naziv te pesme, samo što je predsednički kandidat general Zdravko Ponoš, sa jednakim oduševljenjem dočekan i od žena i od muškaraca.

Građani koji su pristizali na konvenciju strpljivo su čekali ispred Doma kulture da Ponoš završi sa davanjem izjava za medije, a onda je usledilo fotografisanje sa predsedničkim kandidatom, što pojedinačno, što porodično.

Pre petnaestak dana kada je general Ponoš bio u Čačku i svratio u poznati gradski kafić da se osveži kafom, niko od brojnih građana u bašti lokala i u sali nije pokazao interes da ga pozdravi ili bilo šta pita, mada je bilo očigledno da su ga svi prepoznali.

Popularnost Zdravka Ponoša u Čačku naglo je porasla, zahvaljujući pre svega njegovim gostovanjima na režimskim televizijama i sjajnom snalaženju u razgovoru sa novinarima koji su više nego očigledno demonstrirali poslušničko novinarstvo i nespremnost da sledeći instrukcije koje su dobili, pariraju iskrenim i dokumentovanim odgovorima koje su dobijali od svog sagovornika.

Unapred pripremljeni scenario da se Ponoš gledaocima tih televizija i građanima Srbije predstavi kao NATO general pali su u vodu onog trenutka kada je na TV Pink, koja je  bastionu naprednjačke propagande, Ponoš pokazao orden i ukaz o odlikovanju, koje je dobio za svoje zasluge u odbrani Srbije od NATO agresije.

U toj emisiji Ponoš je poentirao i izjavom da je u vremne NATO agresije, neko bio na odbrambenim linijama, neko se useljavao u novi stan koji je dobio od Vlade Srbije, a neko se krio iza potvrde da je nesposoban za služenje vojske.

Slično je bilo i sa gostovanjem Ponoša na TV B92, gde je nesrećni voditelj pokušavao na bazi rekla-kazala informacija da ga prikaže kao vojnika koji je tokom hrvatske akcije Oluja, spašavao svoju porodicu umesto da kao oficir spašava srpski narod.

Uprkos cajtnotu u rasporedu aktivnosti tj. zakazanom TV gostovanju, Ponoš je došao na čačansku konvenciju  i verovatno nije zažalio. Čačani su ga srdačno i burno dočekali, a aplauzi i skandiranje „Ponoš, pobeda“ odjekivali su velikom salom Doma kulture. Atmosfera i energija kakva odavno nije viđena na sličnim skupovima u Čačku. 

Pa da parafraziramo Jorovića – Čačani vole oficire. 

_______________________________________________________________