Zoran Živković: Dan ponosa za sve demokratski orijentisane građane

Skoro četvrt veka od 24. septembra 2000, kada je olovkom na izborima bivši režim predvođen Slobodanom Miloševićem poslat u istoriju, i nakon čega je u „dopunskom vremenu“ 5. oktobra ta izborna pobeda bila i odbranjena, jedan od protagonista izbornih uspeha Demokratske opozicije Srbije, bivši gradonačelnik Niša, kasnije i premijer Srbije i lider Demokratske stranke, Zoran Živković, sa ponosom se osvrće na te dane.

U razgovoru za Ozon Press Živković kaže da je tadašnja srpska opozicija uspela demokratskim putem, i pored raznoraznih prepreka i izazova sa kojima se suočavala, kako navodi, mnogo većim negoli što su današnji, na kolena da baci „destruktivni režim“ koji je Srbiju uništavao celu jednu deceniju.

Ističe da je i pored mnogih sličnosti vlasti devedesetih sa ovom danas, pre svega imajući u vidu represivni aparat, podvođenje države pod sistem jedne partije, autokratske metode i izraženi autoritarizam, apsolutno moguće pobediti Vučića, ali je za to, kako kaže, potrebna kudikamo „solidnija i organizovanija opozicija„.

Živković je čak vrlo kritičan prema današnjim opozicionim prvacima kojima zamera odsustvo vizije, plana i hrabrosti da se uhvate ukoštac sa mnogobrojnim problemima i kojima poručuje da je neophodno da pobeđuju da bi se nazivali liderima.

– Svakako da sam ponosan na 24. septembar 2000. Toga dana Srbija je pokazala da bez obzira na to koliko je vlast kriminalna i autoritarna, ali i zločinačka u svojim naumima, može da joj se stane na put. To je u potpunosti dokazano pre 24 godine, a uvod u to su bili lokalni izbori ’96. kada smo to pokazali u najvećim gradovima i opštinama u Srbiji. Bez obzira na sve, a tada su bili sveprisutni kriminal, krađa, korupcija, primitivizam… moguće je uz dovoljno hrabrosti, razrađenu strategiju i taktiku, bilo pokazati da Srbija jeste i može da bude normalna država – ističe bivši premijer Srbije nakon ubistva Zorana Đinđića (2003–2004).

On se seća da je opozicija tada, u proleće 2000. spremala strategiju za izbore, koji je trebalo da budu redovni 2001. godine.

– Mi smo se spremali i već tada smo imali i ideju koga bismo predložili za kandidata za predsednika, kakve će biti predsednička i kampanja za savezne, lokalne izbore itd. Ali i kakva će biti zaštita volje građana, pa nas Miloševićevo preuranjeno raspisivanje vanrednih izbora nije iznenadilo, bili smo spremni i na to. To je podrazumevalo sprečavanje krađe kroz kontrolu izbora, kroz uvežbavanje članova biračkih odbora; takođe radili smo da obezbedimo fizičku zaštitu kontrolora. Imali smo ljude koji je trebalo ako je neophodno i fizički da zaštite naše kontrolore – napominje Živković i dodaje da je sve te planove pratila ogromna volja građana da se nešto stvarno promeni.

Kako je već i odveć uvreženo mišljenje da je Demokratska opozicija Srbije (DOS) imala značajnu pomoć iz inostranstva, sagovornik kaže da to nije tačno i podseća da kada su raspisani izbori 2000. ceo kolektivni Zapad (Evropa i SAD) je tražio „da se izbori bojkotuju„.

– Smatrali su da nećemo biti sposobni da ‘uhvatimo Miloševića’ u izbornoj krađi. Ali, mi smo bili sigurni da to možemo. Izašli smo, pobedili i odbranili pobedu. Najpre 24. septembra, pa potom 5. oktobra na ulici. Žao mi je što čovek koji je bio glavni kreator toga i nosilac promena, Zoran Đinđić, odavno nije sa nama, i što nije imao puno prilike i vremena da uživa u onome što je uradio za svoju državu – ističe Živković.

Upitan kako gleda na današnje procese i odnose na relaciji vlast – opozicija, te da li opozicija ima šanse da se suprotstavi vlastima i nekim izbornim pobedama ostvari uspeh i napravi prodor u javnom mnjenju, mišljenja je da je to i te kako moguće ali da je potrebna bolja organizacija unutar same opozicije.

– Vučić je apsolutno ranjiv i smenjiv i krivica zašto ta njegova vlast traje toliko dugo leži i na opoziciji. Jer, te podele koje je prate, na najbesmislenije načine su loše… zatim to su ljudi, sem nekih retkih izuzetaka, koji ili se plaše ili sarađuju sa režimom ili nemaju nikakvu ideju – decidiran je Živković, koji naglašava da u opoziciji „vladaju i politička impotencija i politička prepotencija, a bojim se i izdaja„.

Kako kaže, sve te boljke moguće je ispraviti ali je potrebna „reforma opozicije„.

– Ljudi koji vode opoziciju bi da se zovu liderima ali lider ne postaješ tako što pričaš o sebi da si lider nego tako što pobediš.

Poredeći stanje i političku klimu 90-ih sa ovom danas, još jednom napominje da ima puno sličnosti, uz neke razlike „iste su partije vladale tada kao i danas„, te da „Milošević kao vladar i Vučić kao vladar imaju dosta zajedničkih osobina„.

– Ipak, za razliku od Miloševića koji je bio lud i hrabar, ovaj sadašnji je samo lud što je dobro jer to znači da ne sme da nas uvede u rat sa celim svetom i da izazove sve one nesreće koje smo preživeli i kao država i kao narod kroz tu užasnu deceniju. Koliko god delovalo bizarno, to je bolja strana od Miloševića – zaključuje Zoran Živković.

Na izborima 24. septembra 2000, predsednički kandidat DOS-a Vojislav Koštunica (2.470.304) pobedio je tada aktuelnog predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Slobodana Miloševića (1.826.799) i postao novi predsednik SRJ.

To je započelo pad dotad vladajuće Socijalističke partije Srbije koja je nekoliko meseci kasnije doživela slom i na vanrednim republičkim izborima u decembru.

______________________________________________________