Dan sećanja na žrtve Holokausta: Kako su Čačani spasavali Jevreje

Холокауст или Шоа представља догађај без преседана у модерној историји и директна је последица расистичке нацистиче идеологије која је довела до праксе истребљења Јевреја.

Међународни дан сећања на Холокауст обележава се 27. јануара, у знак сећања на дан када је 1945. совјетска, заправо претежно руска Црвена армија ослободила нацистички концентрациони логор Аушвиц, највећи логор смрти у поробљеној Европи. Генерална скупштина Уједињених нација донела је тек 1. новембра 2005. одлуку да се 27. јануара обележава као Међународни дан сећања на Холокауст.

Милиони Јевреја изгубили су живот у нацистичким погромима, а један мањи део сачувао је живот захваљујући помоћи племенитих људи. Скривање Јевреја током Другог светског рата значило је смртну опасност за помагаче. Упркос томе, у Србији је било много особа спремних да без обзира на последице прихвате Јевреје. Сама чињеница да су Немци прогонили Јевреје била је одлучујућа да многи Срби, а пре свих српски сељаци, отворе своје куће и истрајно скривају бегунце.

Захваљујући људима из Чачка и околине многи Јевреји сачували су живот. У самом Чачку 10 Јевреја успело је уз помоћ Срба избегне ликвидацију и дочека крај рата, као и још најмање 20 особа из ширег подручја чачанског краја – укупно 30 лица свих узраста.

Укупно девет особа из чачанског краја добило је медаљу „Праведника међу народима”. Из села Дружетића Љубивоје, Вујка и Миље Арсенијевић (2000), из Бершића Драгутин и Живка Стоковић и Радмила Васовић (1996), а из Доње Црнуће Радован и Роса Ђоновић (1983) и Радован Ботић (1989) који није из чачанског краја, али је у Гучи крио Јевреје. Најмање још тридесетак људи учествовало је у сакривању Јевреја, али стицајем околности нико од њих није и званично добио признање „Праведника међу народима”.

Милош Тимотијевић