Ne isključujem ni „nove Gonzalese“ ukoliko dođe do nasilja i dalje krize

Studenti su u pravu; potrebno je stvarno i odistinski ispuniti sve njihove zahteve, a potom iznaći najbolje rešenje za izlaz iz dugotrajne političke krize koje bi moralo podrazumevati da se za vlast ravnopravno bore svi i „da se (barem) vratimo na one izborne uslove kakve smo imali 2012, kada je Srpska napredna stranka došla na vlast„, ističe dugogodišnji diplomata Srećko Đukić.
Nekadašnji ambasador naše zemlje u Belorusiji, ocenjujući za Ozon Press aktuelnu društvenopolitičku situaciju u zemlji u svetlu trajućeg studentskog bunta, demonstracija i blokada, te naročito nakon jučerašnjeg „generalnog štrajka“ kojem su se odazvali mnogi građani, ustanove, organizacije i različite društvene grupe i profesije, napominje da „više nema nazad“ i da je protokom vremena od poslednjih nekoliko meseci aktuelna vlast „tako uzdrmana da je dosadašnji vladajući ‘naprednjački sistem’ više nemoguće rehabilitovati“.

Rešenje, kako kaže, nikako nije u daljem zaoštravanju već smirivanju situacije, i navodi da postoji nekoliko modela za to.

– Studenti su u pravu. Činjenica da su u pravu potvrđuje i to da oni već dugo istrajavaju u svojim opravdanim zahtevima, kao omladinski kolektivitet mlade generacije. Studentske zahteve treba ispuniti do kraja. To je izlaz, ali ne formalno već suštinski – smatra Đukić, kada govori o zahtevima koji se odnose na pad nadstrešnice na Železničkoj stanici Novi Sad i pogibiji 15 osoba 1. novembra prošle godine.

Tu je, kaže, važno i personalno da se utvrdi odgovornost, ali i u pogledu finansijske korupcije „jer upravo to suštinsko pitanje pogađa celinu srpskog društvenog bića, u političkom, moralnom, etičkom smislu itd.„.

Po njegovom mišljenju, sadašnja, aktuelna i vladajuća politika je potpuno istrošena.

– I istrošena i ruinirana, upravo onim događajem u Novom Sadu, koji je pokazao vrhunac nesposobnosti ove vlasti da se odupre korupciji i drugim erozijama srpskog društva.

Upitan šta misli o modelu prelazne ili tehničke ili vlade izbornog poverenja, kako god je nazvali, Đukić kaže da bi o svim tim rešenjima trebalo dobro razmisliti i odmeriti ono pravo.

– To je svakako jedno od rešenja. Drugog izlaza iz ove situacije nema do dogovora jer nasilje nikako nije izlaz. Ono bi nas odvelo još dublje u ponor. Lično, ne isključujem, ako dođe do nasilja i daljeg produbljavanja krize, ni dolazak ‘nekog novog Gonzalesa’, tj. ‘neke nove leks specijalis zakone’ – ocenjuje on, praveći moguću analogiju sa 1997. godinom, kada su nakon 88 dana upornih demonstracija, uz međunarodno posredništvo, priznati rezultati opozicione koalicije „Zajedno“, koja je na lokalnim izborima 17. novembra 1996. u najvećim gradovima porazila režim tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića.

Sagovornik se osvrnuo i na u poslednje vreme od predstavnika vlasti često izgovaranu sintagmu „obojena revolucija“, kada je reč o studentskim demonstracijama i sveukupnim građanskim protestima, komentarišući to i kao još jednu dominu u tezi da je sistem nemoguće rehabilitovati.

– Ovaj sistem ne može da se rehabilituje uopšte. Pogotovo što je počeo da upotrebljava sintagmu ‘obojena revolucija’. Izlaz iz ‘obojene revolucije’ jeste da sistem ponudi one uslove izbora sa kojima je došao na vlast. Dakle, 2012. niko ne spori da je SNS pošteno i fer došla na vlast; dok, suprotno, svi spore da su svi sledeći izbori bili fer… Danas smo došli da situacije da se tvrdi da smo došli do ‘obojene revolucije’. Pa, ako je tako kako kažete, dajte da restartujemo sistem odande odakle smo i počeli – zaključuje diplomata Srećko Đukić.

_______________________________________________________