Čačanski lekari traže pristup kompjuterskom sistemu zakazivanja
Doktori iz privatnog sektora svojim pacijentima ne mogu da zakažu specijalistički pregled u bolnici ili kliničkom centru preko Integrisanog sistema zakazivanja pregleda (IZIS).
Lekari iz Čačka, primarijus dr Snežana Bošković i dr Mihailo Luković, koji su u privatnim vodama već 25 godina, „Politici” su nedavno skrenuli pažnju na ovaj problem.
Da se zbog toga kola na kraju slome na pacijentu, doktorka Bošković, kardiolog po specijalnosti, ilustrovala je primerom iz svoje prakse.
Njenom dugogodišnjem pacijentu bila je potrebna hitna ugradnja pejsmejkera. Da bi regularno stigao na ovu intervenciju, morao je da telefonom zakaže pregled kod izabranog lekaru u domu zdravlja, koji jedini ima pravo da mu preko IZIS-a zakaže pregled kod specijaliste kardiologa u nekom od pejsmejker centara. Time se gubi dragoceno vreme, a ono za neke srčane bolesnike može da znači život, upozorila je doktorka Bošković.
Ruku na srce, postoji i „prečica” u ovom procesu zakazivanja: lekari stalno zaposleni u državnim zdravstvenim ustanovama, koji istovremeno rade kao konsultanti u privatnim klinikama, deo svojih termina „rezervišu” za verne pacijente iz privatnog sektora, kojima su nužne složenije medicinske procedure. Javna je tajna da su zato u boljem „tržišnom” položaju privatne klinike koje imaju angažovane konsultante iz državnih bolnica.
Zbog ovog problema, pomenuti lekari iz Čačka su se obratili Etičkom odboru Lekarske komore i Ministarstvu zdravlja. Privatni lekari, podsećamo, takođe nemaju pravo ni da pišu doznake za bolovanja i recepte za lekove koji se izdaju o trošku RFZO-a, jer je sve to u delokrugu izbranog lekara.
Prema prošlogodišnjim podacima Asocijacije privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi, u svojstvu konsultanata u privatnom zdravstvu radi više od 7.000 državnih lekara, dok su 4.200 lekara „čisti privatnici”.
U Ministarstvu zdravlja za „Politiku” objašnjavaju da privatni lekari, po važećim zakonima, ne mogu da budu izabrani lekari, pa zato i ne mogu da zakazuju preglede posredstvom IZIS-a u opštim bolnicama i kliničkim centrima. Nadležni dodaju da bi za promenu ovakvog stanja bilo nužno da se prethodno izmene propisi.
Takođe, u Ministarstvu zdravlja priznaju da su svesni problema koje prouzrokuje istovremeni rad pojedinih lekara i u državnoj bolnici i u privatnoj ordinaciji. Međutim, navode da su im „ruke vezane” jer RFZO ne plaća prekovremeni i ne priznaje dopunski rad. Oni priznaju i da su propali pokušaji da nateraju vlasnike privatnih klinika da prijavljuju rad državnih lekara u svojim ordinacijama. Takvo rešenje bi podrazumevalo da se prihodi lekaru iz oba sektora uplaćuju na isti račun i da se na osnovu toga obračunava porez. Zato do daljeg ostaje sve kao do sada, iako se zna koji lekari napuštaju svoje radno mesto u državnoj službi u 11 sati i rade čak u desetak različitih privatnih klinika.
Dr Milan Dinić, predsednik Lekarske komore Srbije, inače i sam privatni lekar, navodi da je u poslednjih 10 godina više puta ukazivao na važnost izjednačavanja privatne prakse i državnog zdravstva, kao i da su tražili da se u tom delu zakoni izmene.
– Ako privatni lekari stiču licence za rad na isti način kao lekari koji rade u državnom zdravstvu, a pre toga su završili isti medicinski fakultet, trebalo bi da imaju i jednake formalno-pravne mogućnosti za rad. Nažalost, privatnim lekarima se ne dozvoljava da budu i izabrani lekari. Tako se u državnom zdravstvu prave veće gužve, a usluga koju je pacijent već platio privatnom lekaru još jednom se fakturiše izabranom lekaru, na teret zdravstvenog osiguranja. Pacijent se tako maltretira, a privatni lekari se degradiraju – mišljenje je dr Dinića.
Svi lekari primaju i stare i nove pacijente
U Ministarstvu zdravlja negiraju pritužbe građana da se pregled teško zakazuje kod specijaliste koji godinama leči istog pacijenta. Građani tvrde da umesto kod specijaliste koji ih leči duže vreme, termin za pregled dobijaju kod novog lekara, koji iz početka mora da se upoznaje sa istorijom njihove bolesti. U Ministarstvu zdravlja negiraju da takvih slučajeva ima u praksi, osim u vreme godišnjih odmora „ciljanih” lekara.
U poliklinikama i medicinskim centrima svi specijalisti su dužni da IZIS-u prijave broj i datume termina u kojima obavljaju ambulantne preglede, tako da su podjednako dostupni i starim i novim pacijentima, tvrde u Ministarstvu zdravlja.
Politika