Prethodni članak
Srbija ide u pogrešnom smeru, inflacija stvara iluziju većeg rasta
Brojne su indicije da je dosadašnji model privrednog rasta Srbije, baziran na državnim i stranim investicijama, već počeo da se iscrpljuje, ali se od njega ne odustaje, ukazao je bivši predsednik Fisklanog saveta i redovni član SANU Pavle Petrović.
– Za 840 EUR sada može da se kupi ono što je pre šest godina moglo za 540, a inflacija stvara iluziju većeg rasta – naveo je Petrović u autorskom tekstu za Radar.
Srbija, po njegovoj proceni, trenutno ima solidan trend privrednog rasta od oko 4%, za jedan procentni poen brži od zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE), što je dobro, ali samo na prvi pogled, jer nije svaki rast jednako kvalitetan i održiv.
– A sadašnji privredni rast Srbije niti je dovoljno kvalitetan, niti je dugoročno održiv – kazao je Petrović.
Dodao je da se model privrednog rasta Srbije fundamentalno razlikuje od zemalja CIE. Dok one rast sve više temelje na inovacijama i razvoju naprednih visokotehnoloških sektora, Srbija se oslanja na velike državne investicije i snažan priliv stranih direktnih investicija (SDI), koji je od 2017. do 2023. kumulativno dostigao skoro 25 mlrd EUR.
– To, međutim, nisu investicije koje Srbiju modernizuju, jer su stranci uglavnom ulagali u tradicionalne privredne grane – rudarstvo, proizvodnju guma, osnovnih metala, sklapanje i proizvodnju bazičnih komponenti za auto-industriju… Tako se eksploatišu prirodni resursi i jeftinija radna snaga, a ne donose se znanja i napredne tehnologije, kojima bi se domaća privreda transformisala i priključila razvijenoj Evropi – naveo je Petrović.
Uporedo sa velikim javnim i stranim investicijama, domaći privatni sektor je, kako je upozorio, hiberniran, zapostavljen, nedovoljno investira, a i ta mala ulaganja pretežno su usmerena na tradicionalne grane privrede.
– Radi se, dakle, o državnom modelu rasta, koji guraju javne investicije (države i javnih preduzeća) i SDI, koje država na razne načine privlači, a ne o preduzetničkom modelu, baziranom na inicijativi, inovacijama i investiranju domaćeg privatnog sektora, koji može da obezbedi kvalitetan (visoko produktivan) i održiv privredni rast – istakao je Petrović.
Investiciona politika države od 2018. se po njegovim rečima vodi van uređenog sistema, zaobilaženjem i preskakanjem standardnih procedura, poslovi se ugovaraju direktnim pogodbama s izvođačima umesto na tenderima, ugovori su obično tajni, a projektna dokumentacija loša.
– Postoje naznake da je sadašnji neodrživi model privrednog rasta Srbije već počeo da se iscrpljuje. Javne investicije pokreću rast BDP-a po dva osnova. Prvi je kad se iz godine u godinu snažno povećavaju, jer takva promena angažuje nove zaposlene, više građevinske operative, podstiče veću proizvodnju građevinskog materijala. Međutim, taj kanal je sad iscrpljen, budući da su investicije države dostigle maksimalan nivo koji može da se finansira. To se vidi i po tome što se neki veliki projekti, poput izgradnje metroa, odlažu – naveo je Petrović.
Dodao je da drugi pozitivan efekat javnih investicija nastupa onda kad se one završe i kada izgrađena infrastruktura omogući ekspanziju privatnog sektora, što je ranije, kad su se gradili najvažniji putni koridori, bilo nesporno, ali je sad sve upitnije.
– Kolike će dugoročne koristi imati privreda od Nacionalnog stadiona ili EXPO-a? Kolika je korist od projekata čija je cena ogromna a kvalitet radova upitan uključujući, sada vidimo, i njihovu pouzdanost i bezbednost? – upitao je Petrović.
__________________________________________________
Kada se zavrse putevi i ova masovna gradjevina stane bice sta se ovo desilo.Sve je fatamorgana, ali pravnik bez radnog iskustva o svemu odlucuje.Mislim da je potpuno besmisleno biti iznenadjen.Srecna nam NG! Sreca je pozeljna, ali nije jedina i svemoguca.
Pa to je moglo da se uvidi još pre pet-šest godina!Doćićemo mi u situaciju kada će Srbija biti potpuno tuđa,mi socijalističkog upravljanja ne treba da se odričemo u potpunosti i pošto-poto da bi ličili drugima na demokratsku državu!PKB kombinat je bilo blago koga nismo trebali da zajebemo jer da je ostalo u državnom vlasništvu ne bi trgovinski lanci danas mogli da kreiraju cene kako im se hoće i drže monopol nad cenama!Naravno pošte,škole,bolnice,vojska,policija,rudnici,termoakomulacioni izvori,određene banjeitd sve ono na čemu s jedne strane država može da zaradi dok s druge strane ima usloveda pomaže i leči te iste građane.Ne može radnik samo da se crpi!Državi je potrebna zlatna sredina.Luksuzne hotele svakako mogu da grade privatnici za svoje luksuzne goste i one koji to mogu i žele da plate, od njih će država ubirati porez i ostale dadžbine a država (naravno) pored luksuznih destinacija treba imati i odmarališta srednje klase za 75% nas ostalih koji ne možemo da platimo 2000€ po osobi za pet dana.Socijalizam je lep ali za pokvareno društvo nedostižan.Lopovluk i socijalna odgovornost ne mogu zajedno, što bi rekao Hrist: „ne možeš služiti i boga i Mamona“
Сваки нормалан човек који има поштене и часне намере би ставио прст на чело и добро размислио о овоме што Петровић говори.
Дилетанти често одлучују о овакво (не) битним великим улагањима државе која су врло упитна.
Политиканство, полтронство и корупција разара друштво и подстиче криминал.
Слуге режима су врло одговорне за стање у нашем друштву, па се зарад подршке постављају неписмени и глупи јер су лојални власти без обзира што су штетни по народ (брига власт за народ).
Izvrsna analiza g.Petrovića, ali valja znati da je Vučić klasičan demagog marketinške provenijencije koji ekonomskim podacima, u najvećoj meri, obmanjuje javnost, zarad sopstvene promocije.
Jedan od ključnih delova ove analize je navod Petrovića da se „investiciona politika države od 2018. vodi van uređenog sistema, zaobilaženjem i preskakanjem standardnih procedura…“
Zato oni dubinski preziru evropska pravila jer se ta pravila sudaraju s njihovim duboko uvreženim načinom razmišljanja, po modelu „dođeš mi, dođem ti“.
Veoma značajan podatak je i da naša produktivnost raste manje od 3% godišnje, a da je to kod Rumunije, Hrvatske i Bugarske oko 5%, pa onda činjenica da Vučić iznosi samo plate u evrima, a znamo koliko rastu cene u dinarima i koliko fiksni kurs dinara izvitoperuje realnu statistiku. Kada bi Srbija prešla na evro, a i to je noćna mora naših pseudo-patriota, onda bi se videla mnogo realnija statistika.
Razlika u modelu društva, pa i u kulturološkom smislu, može da se vidi i na primeru Estonije i Rusije, a ta razlika je unekoliko slična razlici između Srbije, na jednoj strani, i Poljske, Češke, Baltičkih republika, na drugoj.
Dok su ruski oligarsi, praktično svi, stvoreni na bazi saradnje sa državom, tj. čerupanja iste, estonski najbogatiji ljudi su se obogatili putem inovacija i start-up kompanija, pa nije slučajno što su Estonci prvi u Evropi na PISA testovima, što prave robot ribe, robot kornjače, kuće na Marsu, znamo za Skajp itd.
Da euro je obezvradjen vec 4 godine je na srednjem kursu od 116,95 dinara.Cene idu u nedogled sve skuplje i skuplje a plate neprate poskupljenja.Penzije su u proseku oko 35000 od 17000 do 235000 dinara pa vidite standard