70 godina KK Borac

На два багремова стуба, пободена у дворишту Соколане (Соколско друштво Чачак), паралелно са улицом Цара Душана поред игралишта одбојке, а са друге стране поред имања баштована Грбовића, закуцане су дрвене табле са обручима, без мрежица, на одређеној висини, према упутству првог кошаркашког тренера и кошаркаша Ђорђа Николића (Ђока), који је завршио о свом трошку тренерски течај у Крагујевцу 1945. године.

Екипа кошаркашког клуба „Борац“, 1946 – 1948

Свака табла са обручима, била је закуцана у багремове стубове са по два велика ексера. На гвозденим обручима није било мрежица тако да смо се често свађали, да ли је дат кош, у колико није дат кош са таблом.
У дворишту Соколане играли су кошарку 1945. године: Топаловић Миодраг (Кифла), Ђорђевић Пуриша (Пурке), Ђорђевић Драган (Мецо), Јовановић (Трале), Томашевић Ђорђе (Трокиш), Аџић Бошко, Зељић, Мирковић, Лучић, Раичковић Раде, Драшковић Раде, Јањић Томислав и други. Од девојака: Анђа Бојовић, Нада Чакаревић, Деса Јефтовић, Даница Новаковић, Ленка Прелић, Добрила Васовић, Вера Петровић, Ружица Димитријевић, Олгица Лазовић, Споменка Јовановић, Сретина Мутавџић и др. Њихов тренер био је Миодраг Пантелић (Јежо).
Носилац свих спортских активности био је професор гимнастике чачанске Гимназије Фердо Секованић који је са породицом становао у соколском дому.
Пионири чачанске кошарке још давне 1945. године (априла месеца) формирана је кошаркашка секција, а за руководиоца одређен је Милорад Станојевић Лале.
Прва постава кошаркашког клуба „Борац“ била је: Ненадић Миломир (Тука), Стишовић Стојан (Цоле), Александар Керковић (Цале), Андрија Тодоровић (Баћо), Милорад Станојевић (Лале), Драгослав (Моске), Милан и Ђорђе Николић, Слободан Новоградић, Миодраг Пантелић (Јежо), Добривоје Азањац (Доцо).

Тим „Борца“ против „Спартака“ из Суботице, 1949.

Напред наведени тим 1945. године, победио је Црвену Заставу 16:14 у Крагујевцу. У 1946. години, у Шапцу смо поражени од Мачве са 22:18, а у Чачку против Металца (у коме је играо Боле Денић) из Београда, поражени смо са 46:26.
Већ у току 1946. године неколико старијих кошаркаша Борца определило се за друге спортске дисциплине: фудбал, одбојку, атлетику и др. Тако да је дошло до подмлађивања кошаркашког клуба Борац.
У периоду 1946 – 1948. године за секцију кошарке „Борац“, су били регистровани: Стојан Стишовић, Андрија Тодоровић, Драгић Јовановић, Миодраг Пантелић, Ђорђе Николић, Трипко Аџић, Добривоје Азањац, Милош Чукић, Александар Икодиновић, Душан Јаковљевић, Владимир Бондаренко, Живорад Михајловић и Срећко Икодиновић (сл. 1).
Овај тим „Борца“ освојио је првенство округа чачанског, затим зоне крагујевачке, а 1947. и 1948. године учествовао је на првенству Србије у кошарци као првак уже Србије. На стадиону Црвене Звезде (Мали Калемегдан) на првенству Србије, поред Борца учествовало је: „Јединство“ Нови Сад, „Црвена Звезда“ Београд, „Пролетер“ Зрењанин и „Металац“ Београд.
На овом првенству су играли великани југословенске кошарке: Александар Гец, Небојша Поповић, Аца Николић, Срђа Калембер, Вилмош Лоци, Владислав Демшар и други асови кошарке.

Тим кошаркашког клуба „Железничар“ формиран након пораза „Борца“ у Суботици, 1949.

Прве праве дрвене кошеве (табле кошаркашке) направили су бесплатно Драган Милошевић Певац (столар из Палилула) и Драгић Крстић (ковач) код кафане „Моравица“ – улица Љубићска, направио је обруче. Један део дрвене грађе дао је Ђорђе Николић, а други део купио је Драгић Јовановић. Миодраг Пантелић Јежо, дао је столару Драгану Милошевићу Певцу на коришћење (месец дана) своју бициклу „ПУЦХ“ и обавезао се да ће помагати у столарској радионици при прављењу кошаркашких табли.
Гвоздену конструкцију за обруче купили су Драгић Јовановић и Ђоко Николић. Завршене кошеве смо воловским колима Ђока Николића (волови Беља и Плавоња) пребацили у доњу фискултурну салу Гимназије у Чачку и са кошаркашком лоптом дочекали нову 1946. годину.
После необичног кошаркашког меча против „Спартака“ у Суботици, где смо у првом полувремену водили резултатом 11:8, а на крају победу је славио „Спартак“ 22:11.
Тим „Борца“ против „Спартака“: Срећко Икодиновић, Градимир Јовановић, Добривоје Азањац, Мићо Трифуновић, Владимир Бондаренко, Душан Јаковљевић, Миодраг Пантелић, Милош Чукић, Славко Смиљанић и Александар Икодиновић (сл. 2).
Након ове утакмице која је одиграна 1949. године, формирали смо при железничком чвору Чачак, кошаркашки клуб „Железничар“ Чачак. Драгић и Граде Јовановић, Миодраг Пантелић, Ђорђе Николић, Милош Чукић, Видосав Новаковић, Предраг Павловић, Љубомир Радивојевић, Живота Рисимовић и Небојша Стојковић (сл. 3).
Аутор: проф. др Миодраг Пантелић

_________________________________________________________________