Borac pokorio Zvezdu

Borac – Crvena zvezda mts 70:63 (23:17; 14:9; 18:15; 15:22)

Čačak – Dvorana Borca. Gledalaca: 2.500. Sudije: Vojinović, Nikolić, Prpa.

Borac: Popović, Kutlešić 3, Pešaković 13, Balaban 2, Prlja 6, Dimić 11, Stojadinović 12, Radulović 6, Gavrilović, Todorović 6, Čarapić 5, Marinović 6.

Crvena zvezda mts: Čović 18, Kešelj 10, Davidovac 3, Lazić 3, Radanov, Dobrić, Feldin 3, Janković 7, Ročesti 8, Omić 8, Lesor 3, Jovanović.

Čačanski hram košarke, koji je ponovo bio dupke pun, bio je epicenter dešavanja u gradu. To je automatski nagovestilo atmosferu za pamćenje. Svi su želeli da vide sportsku predstavu na jednom višem nivou, ali i da pozdrave šampiona Srbije. Razume se, nisu bili razočarani viđenim.

Nošeni hukom sa tribina, igrači Borca su jako, borbeno i požrtvovano otvorili meč, pokazujući Zvezdi od samog starta da su željni senzacije i velike pobede. U prvim minutima bila je viđena žestoka i ravnopravna borba. Naravno, atletski dominantni košarkaši Zvezde pravili su velike probleme odbrani domaćina, ali su ovi ipak pronalazili rešenje. Uzgred budi rečeno, veliki broj faulova na obe strane viđen je u prvoj deonici. Treba naglasiti da je publika u hali pravila neverovatnu buku; svaki dobar potez Čačana bio je propraćen gromkim aplauzom, a svaki Zvezdin zvižducima. Ipak, sve je to bilo očekivano. Ono što niko nije očekivao, ali se tome nadao bilo je vođstvo domaćeg tima. Zahvaljujući trojkama Marinovića i Todorovića Čačani su nakod deset minuta imali prednost od šest poena (23:17). Prevagu na tas domaćina donosio je Dimić svojim sjajnim prodorima.

U istom ritmu nastavljena je druga četvrtina. Osokoljeni dobrom igrom i vođstvom, igrači Borca su nastavili da igraju dobar basket. Fanatična igra domaćina pravila je Zvezdi velike probleme. Nikako nisu Beograđani uspevali da se prilagode vrućem čačanskom terenu. A to je svakako bio jedan od glavnih aduta ekipe iz grada kraj Morave. Ponovo su oba tima pravila veliki broj ličnih grešaka, pa su često gledana slobodna bacanja. Maestralna bravura Pešakovića primorala je trenera Alimpijevića da zatraži tajm aut. Međutim, savetovanje Zvezdi nije doneo bitnije promene. Pametnim napadima igrači Borca naterali su Lesora da napravi treću ličnu grešku. A na drugoj strani pogodak za tri Kutlešića i dvojka Pešakovića odveli su domaćina na velikih +12 (35:23). Zvezda prosto ništa nije uspevala da pogodi. Jednostavno rečeno, nije ličila na sebe. Ako se uzme u obzir celo prvo poluvreme, Borac je nakon dvadeset minuta potpuno zasluženo vodio. Zbog sjajne igre domaćih igrača publika je pravila nesnosnu buku u hali. Iz svih grla se orilo ,,Borac, Borac”.

Zvezda je drugo poluvreme otvorila zakucavanjem Jankovića, nagovestivši tako nešto bolju igru. Ali do nje još uvek nije uspevala da dođe. Ponovo je domaćin igrao izuzetno u odbrani, a kada se na to doda katastrofalan procenat šuta Beograđana dobije se +18 (46:28) za Borac. Igra domaćina bila je kao iz sna. Sve je bilo savršeno, odbrana, napad, zalaganje, želja… Od pogotka Jankovića na samom startu drugog poluvremena prošlo je više od pet minuta do narednog koša gostiju. Tek je Čović, i to sa linije slobodnih bacanja uspeo nešto da ubaci. To nije bila ona Zvezda koja je rušila Barselonu, Olimpijakos, Makabi itd. Kada je Pešaković promešao protivničku odbranu publika je prosto ušla u delirijum. Niko nije verovao da se ovo dešava. Ipak, trojka Lazića navela je trenera Arsića da zatraži minut odmora. Ništa on nije želeo da prepusti slučaju. Odmah nakon tajm auta Stojadinović je poslao pozdrav kapitenu Zvezde u vidu novog pogotka van linije 6.75.

Poslednjih 10 minuta tim sa Malog Kalemegdana je zaigrao na sve ili ništa. Shvatili su da je đavo odneo šalu. Imali su želju, nije im falilo ni borbenosti. Uspeli su da posle dužeg vremena smanje zaostatak na jednu cifru i ozbljno priđu domaćinu (57:54). Sjajna rola Čovića dovela je do toga da se gosti konačno trgnu. Na drugoj strani, Borcu je stao šut, što je sve u hali ozbiljno zabrinulo. Na sve se nadovezala nepravedno dosuđena tehnička greška kapitenu Marinoviću. Sve se promenilo za tren oka. Ali kada je bilo najteže, kada se nije video izlaz, tu je bio Marinović i njegov pogodak za tri, koji je odveo domaćina na +6 (62:56). Niko nije mogao da očekuje da će utakmica ući u egal završnicu, u kojoj je više snage, koncentracije, pameti i sreće imala ekipa Borca. Igrači iz Čačka su još jednom pokazali da imaju snage da se nose sa svima, i da najbolji moraju da zaziru kraj Morave. Naravno, mora biti pohvaljena i frenetična čačanska publika, koja je ponovo pokazala da je svim srcem uz Borac. Po ko zna koji put hala je gorela.

Pišu: Đurđe Mečanin/Nikola Minović, Mozzart Sport