Čačani na košarkaškim Mundijalima

Пише: Светислав Љ. Марковић

Величанствен дочек Чачана, учесника 19. Светског првенства у кошарци, на Градском тргу одличан је повод да се подсетимо становника „града кошарке“ учесника досадашњих планетарних шампионата. На прва два Светска првенства (1950. и 1954. године) Југославија је учествовала, додуше прилично неуспешно, а Чачана није било у саставу наше репрезентације. На трећем шампионату света (1959) Југославије није било.

Први велики успех забележен је на Четвртом светском првенству одржаном у Рио де Жанеиру у Бразилу (од 12. до 23. маја 1963), када је селекција наше земље заузела друго место, остваривши осам победа и само један пораз – од новог светског шампиона и домаћина такмичења Бразила. Сребрно одличје засијало је на грудима једног рођеног Чачанина – Слободана Рице Гордића (Чачак, 28. септембар 1937 – Брисел, 23. новембар 2022).

На том шампионату Гордић је одиграо осам утакмица и постигао 19 кошева. Била је то репрезентација у којој су блистали Радивој Кораћ (149 кошева), Немања Ђурић (130), Иво Данеу (107) и други. Иначе, Гордић је рођен у Чачку, где је завршио и основну школу, али у родном граду није играо кошарку. По пресељењу у Београд почео је да игра у ОКК „Београду“, где је остварио бриљантну играчку каријеру.

Слободан Гордић

На Петом светском првенству Југославија је заузела друго место, док су на Шестом, одржаном у Љубљани, наши асови по први пут постали прваци света. У тим успесима није било Чачана. Можда је занимљиво да је помоћни тренер репрезентације која је 1970. године постала шампион планете био Лазар Лечић. Он је две године касније постао тренер „Борца“ са којим је остварио највећи успех – четврто место у једној од најквалитетнијих лига на нашем континету (сезона 1972/73).

Седмо светско првенство одржано је у Порторику од 3. до 17. јула 1974. године. Репрезентација Југославије заузела је друго место са шест победа и једним поразом (од Американаца).

Занимљиво је да су савладани нови светски прваци – екипа СССР. У тој селекцији сребрне медаље понела су два аса рођена у Чачку: Милун Маровић и Драган Кићановић. Маровић је на том првенству одиграо седам утакмица и убацио 40 кошева. Иначе, Маровић је рођен у Чачку (15. септембра 1947) и првих пет година живота провео је у Овчар Бањи, тако да у родном граду није играо кошарку.

Изузетну кошаркашку каријеру овај доктор наука и универзитетски професор остварио је играјући за београдски „Раднички“ (погинуо је у Либији 19. октобра 2009). Убедљиво најефикаснији наш играч био је Драган Кићановић (Чачак, 17. август 1953), који је такође одиграо свих седам утакмица и на њима постигао 137 кошева.

Кићановић је уврштен у најбољу петорку шампионата планете. Занимљиво је да он тада није имао ни 21 годину и да је до тог шампионата одиграо само две прволигашке сезоне (по једну у „Борцу“ и „Партизану“). То довољно говори какав је ас, поникао у „Желовој“ школи кошарке, ступио на светску кошаркашку сцену.

Милун Маровић

На Осмом светском првенству одржаном у Манили на Филипинима од 2. до 14. октобра 1978. године репрезентација Југославије је у бриљантном стилу освојила своју другу титулу првака света остваривши победе у свих десет утакмица.

Њен лидер и по многима најбољи играч шампионата Драган Кићановић одиграо је девет утакмица и постигао 164 коша. Посебно узбуђење у Чачку изазвао је долазак у „Борац“ селектора те златне екипе професора Александра Николића одмах после шампионата.

Драган Кићановић

Девето светско првенство одиграно је у Калију (Колумбија) од 15. до 28. августа 1982. године. Репрезентација Југославије заузела је треће место остваривши седам победа и претрпевши два пораза (од Руса и Амера).

Најбољи играч наше селекције био је Драган Кићановић, који је на девет утакмица убацио 190 кошева. Поново је изабран у најбољу петорку шампионата. Тако је чувени Кићан заокружио трилинг медаља са Светских првенстава освојивши по једну златну, сребрну и бронзану медаљу.

На 11. Светском првенству одржаном у главном граду Аргентине Буенос Ајресу од 27. јула до 7. августа 1990. године југословенска репрезентација је на убедљив начин освојила прво место остваривши осам победа и један пораз (од Италије).

Златним медаљама окићена су двојица асова из Чачка: Жељко Обрадовић и Радисав Ћурчић. Жељко (Чачак, 9. март 1960) је одиграо свих осам утакмица и постигао 21 кош. Ћурчић (Чачак, 26. септембар 1965) је играо на шест утакмица и убацио 14 кошева.

Радисав Ћурчић

На 13. Светском првенству играном у главном граду Грчке Атини од 27. јула до 7. августа 1998. године репрезентација „скраћене“ Југославије поново је постала првак света извојевавши осам победа и само један пораз. Селектор те златне екипе био је Жељко Обрадовић. Тако је Жељко освојио две златне медаље на Светским шампионатима, по једну као играч и као тренер.

Жељко Обрадовић

Петнаесто светско првенство одржано је у Јапану од 19. августа до 3. септембра 2006. године, а репрезентација Србије и Црне Горе заузела је 11. место остваривши две победе и четири пораза.

У тој екипи играла су три играча из Чачка: Бранко Јоровић (Чачак, 27. новембар 1981) и Марко Мариновић (Чачак, 15. март 1983) и Урош Трипковић (Чачак, 11. септембар 1986). Јоровић је на том шампионату доживео тежу повреду леђа, која му је знатно редуковала играчку каријеру.

Бранко Јоровић

Марко Мариновић

Урош Трипковић

Овогодишње, 19. Светско првенство у кошарци, одржано у четири земље, донело је ограомну радост Чачку и Чачанима. У селекцији Србије која је освојила друго место налазила су се три Чачанина: играч Алекса Аврамовић (Чачак, 25. октобар 1994), помоћни тренер Марко Мариновић, популарнији као Малина, и кондициони тренер Феђа Сретеновић (Чачак, 5. јануар 1982).

Алекса Аврамовић

Феђа Сретеновић

Не треба заборавити да су у „Борцу“ своје професионалне каријере започели и други учесници кошаркашких мундијала и освајачи медаља са истих, пре свих Милош Теодосић, али овде смо се фокусирали само на Чачане по рођењу.

_____________________________________________________________________