Dugovi Borca biće poznati za desetak dana, uskoro možda i ženski tim

Koliki su dugovi Borca i kome se sve duguje saznaćemo za desetak dana na konferenciji za novinare koja će se održati u ovom fudbalskom klubu. To je gostujući na TV Lav u emisiji Forum izjavio direktor FK Borac Ivan Stevanović. On je rekao da rukovodstvo kluba radi transparentno, da su vrata kluba otvorena i poziciji i opoziciji ali i da nema ništa protiv formiranja anketnog odbora. Jedina tajna su primanja zaposlenih u klubu jer te podatke ni jedan klub ne objavljuje, kaže Stevanović.

-Naravno da će se saznati jer je klub transparentan. Planirali smo za 10-20 dana da održimo konferenciju za novinare jer ništa ne krijemo. Nemam problem ni sa anketnim odborom. Kada se gradio stadion igrao sam u inostranstvu. Ponosan sam kada sam s vratio u Čačak i video kako stadion izgleda i prostorije kluba. Prvo, ja sam apolitičan čovek i pozivam ljude i iz vlasti i opozicije da dođu u klub, da pogledaju kako radimo i dobiće sve informacije iz poslovanja kluba. Imamo ograničenja kada su isplate zarada u pitanju. To ne rade ni u FK Prtizan ni u FK Zvezda, koji imaju najveću pomoć države. Mogu da kažem da smo poslednja tri meseca dug počeli da smanjujemo. Dug za porez je nešto drugo i na njemu radi jedan tim ljudi. Ima dosta opcija, i u planu je da se sledeće godine krene i u rešavanje tog problema. To je prioritet, rekao je Stevanović.

• I dalje ste sportski klub koji dobija najviše novca od grada. Često se čuju pritužbe da sami treba da se snalazite na tržištu prodajom igrača.

-Doneli smo jednu novu strategiju pre četiri godine, a to je da se okrećemo našem omladinskom pogonu i proizvodnji sopstvenih igrača. Očekujem da ćemo iz godine u godinu smanjivati novac koji uzimamo od grada i da nam on i ne bude potreban u neko dogledno vreme. To je veoma dug proces i komplikovan je. Započeli smo pre četiri godine ceo proces obnove naše škole i imamo prve rezultate, tako da od 25 igrača u prvom timu, 22 su iz Čačka, odnosno 21. je ponikao u našoj omladinskoj školi. Neki su pomislili da smo u blokadi i da nismo uspeli da dovedemo igrače. Ne. Jedan od naših sponzora je ponudio da plati te obaveze i da dovedemo igrače ali smo mi doneli odluku da to ne radimo. Verujemo našoj deci i onome što smo radili proteklih godina i dajemo njima šansu. Postupili smo ispravno.

• Dugo ste bili u Francuskoj, i dan danas sarađujete sa nekoliko njihovih klubova. Pomažu li tamošnji gradovi svoje profesionalne klubove?

-Da. Uključen sam i u rad FK Strazbur, drugoligaša Sošoa. Predsednik FK Strazbur je bio naš gost sedam dana ovde u Čačku. FK Strazbur prvo ima pomoć od grada, od svoje mesne zajednice, i ima ogromnu pomoć od svog regiona. Strazbur daje 30-40 odsto za FK Strazbur jer on promoviše grad, a ostatak novca ide za razvoj omladinskog sporta. Kod njih su deca raspoređena u manjim školama fudbala gde plaćaju članarine. Klubovi biraju najbolje, negde oko 15. godine, i od tada se ništa ne plaća, ali se plaća osiguranje igrača tamošnjem savezu, što je daleko veće od članarine.

• Gradonačelnik Čačka zatražio je da deca ne plaćaju članarine u FK i KK Borac.

-Apsolutno se slažem da bi to trebalo. U nekoj bližoj budućnosti i očekujem da tako bude samo moramo da kategorišemo kako, jer ne možemo da imamo kvantitet i kvalitet. Najboji uslovi za treniranje su u FK Borac i svi će izabrati Borac. Više sam za varijatnu da do jedne određene starosne granice imamo kvantitet a posle da prelazimo u kvalitet, negde od 14. godine pa naviše, i da ta deca ne plaćaju članarinu. Već smo počeli da radimo na tome. Planiramo da u narednom periodu prepolovimo članarine sa 2.000 na 1.000 dinara. Trenutna naplativost članarina je 30 odsto. Mislim da svako dete zaslužuje da trenira u Borcu bez obzira na materijalni status. Mi imamo takvih slučajeva pa čak i kada idemo na pripreme pomognemo deci koja nemaju novca.

• Pratite li decu u školama?

U protekla dva meseca smo doveli četiri mlada trenera sa puno energije i znanja. Oni su zaduženi da prate rad školskog sporta i mi imamo odličnu saradnju sa školama. Skoro su nam dolazila deca iz OŠ Ratko Mitrović, Vuk Karadžić, iz Pranjana. Imamo slučaj Milana Jeftića, igrača Zezde koji je došao kod nas sa 11 godima i otišao tamo gde jeste danas. To je najbolji primer saradnje školskog sporta i kluba. Kao što rekoh, danas prvi tim Borca čine momci iz Čačka. To je prva naša pobeda, ali je to trajalo četiri godine. Šest igrača iz FK Polet nama su nosioci igre. Još uvek nemamo saradnju sa nekim školama, popravljamo je i težimo ka tome. Najviše se iznerviram kada vidim pojedine trenere koji umesto da uče decu da vole fudbal oni ih teraju da se takmiče. To je veoma loše. Dete kad izgubi utakmicu on se razočara. Na zapadu tamičenja nema do 13-14 godine jer deca treba da se razviju.

• Može li Borac da ostvari prihode i na neke druge načine, recimo marketingom, prodajom rekvizita kluba?

U Srbiji je veoma slab prihod od marketinga jer tim poslom treba da se bavi veliki tim ljudi. To je na zapadu prihod broj 1. Privreda pomaže, ali ne ko na zapadu. Jedan mali klub u Francuskoj ima 500 malih donatora iz privrede, iz svog grada i okoline. Neko daje 200 evra neko nekoliko desetina hiljada evra. Ja sam za to da pomognu ali da znaju šta pomažu.

• Hoće li Borac dobiti i žensku selekciju?

Razmišljamo o tome i pričamo o tome koga bi mogli da angažujemo, jer trenutno najveća raspodela sredstava UEFE i FIFE ide za ženski sport. To treba iskoristiti, ne samo u finansijskom smislu jer ima dosta devojčica koje žele da se bave fudbalom. Generalno, sport je nešto najlepše na svetu. Bolje deca da budu na terenu, u halama, nego pred računarom i na društvenim mrežama.

• Bilo je pokušaja da se uspostavi saradnja sa inostranim klubovima ali to nije uspelo.

I tu polako dolaze stvari na svoje mesto. Imali smo već dva turnira za mlađe kategorije u inostranstvu. Pokušavamo decu da još više animiramo i trudimo se da deca idu besplatno. Očekuje nas desetodnevni turnir u Strazburu, takođe za mlađe kategorije, i prikupljamo sponzore da to bude spremno. Sa naše strane, imaćemo goste iz Portugala i Francuske.

• Ostajete u Borcu ili idete u Sošo?

Ta priča počinje 1, januara, pokušavam da im pomognem kada je u pitanju skauting u Istočnoj Evropi, a to ništa ne remeti moj plan. Moje saradnike i kolege nikada ne bih napustio dok ovaj jedan proces reorganizacije i stvaranja nečega ne izvedemo do kraja, rekao je Stevanović.