FK Borac: Ostojini kadrovi odlaze, vraća se Kostić

Очекивало се супротно, али ко још од Чачана уопште и размишља о редоследу потеза.

Сутра у десет часова неко (?) од тренера Борца извршиће прозивку, последњу у суперлигашком каравану, а истог дана од 20 часова у новој управној згради на стадиону, одржаће се толико дуго очекивана Скупштина клуба, бити изабрано руководство и ко зна шта још саопштено навијачима који с нестрпљењем очекују да се напокон нешто и догоди на Градском стадиону, пише Спортски журнал.

Мудри људи кажу да постоји будућност која се ствара и будућност коју само кројимо. Ко су ти нови људи спремни да инвестирају позамашна средства, смогну снаге и пронађу мотива да крену из „дебелог” минуса остаје јавна тајна. Без средстава из градског буџета се не може, Миленка Костића такође. У нимало ружичастој ситуацији, Чачани већ виде и Томислава Бајевића власника „Чипси веја” у новом УО.

За све који добро познају прилике иза оронуле фасаде старе управне зграде небројено пута шаране, па кречене, ко зна чијом руком, обијане од познатих и непознатих починиоца нису потребна детаљна објашњења. У старом сазиву руководства немогуће је пронаћи саговорника за одговоре на бројна питања, трагати за генезом организационог и финансијског посрнућа. Још теже пронаћи кривце!

О актуелном руководству постоје делимично опречна мишљења. Сталожени и мирни кажу, мало су урадили за клуб. Други иду много даље, уз повишен тон и самоуверену поруку. Кажу, њихов допринос је немерљив, нарочито због чињенице што уопше нису учествовали у раду клуба. Једно им нико не може оспорити. У већини, нису Борац користили за личну промоцију и прављење каријере.

Покушао је то једном приликом Чачанима „непознати” председник Зоран Башановић, окомио се на Миленка Костића, али се брзо ујео за језик. Можда је баш тада, у сали Градског већа, желео да утврди своју позицију, статус или испоштује нечију жељу… Од тада га нико није видео у Чачку, бар не на „свом” месту, у ложи, која приличи председницима.

Велики падају са најјачим треском. Очекује се да „ехо”, или истина, свеједно, одјекну сутра на скупштини. За колико је милиона Борац „кратак”, познато је вероватно само појединцима. Можда је тако и најбоље, али уз констатацију да клуб који намерава да домаћински послује нема више ни промил могућности да се понаша као „пијани” милионер. Све је кад-тад морало испливати на површину.

Проналажење решења, далеког од стихије, спорог, али много ближег линији међусобног поверења људи који су наводно већ рекли „да” посвећености Борцу, кажу одавно није било ближе стварности и реалности.

Нека мржња појавила се  и према спортским новинарима. Већ годинама су у Борцу постали преосетљиви, повучени у себе. Претпостављају, да није штампе у клубу би завладала хармонија. Баш никако да се одрекнемо теза да огледало није криво за нечије ружно лице. И да су у праву морају се испоштовати људи који већ деценијама не пропуштају ниједан фудбалски догађај на стадиону крај Мораве.

Воле Борац, труде се да упозоре на неправилности, боли их сваки неуспех, тешка ситуација.

Зар, напокон, и од навијача, негде дубоко у замрзивачу, чувати јавне тајне, скривати истину, а притом се никада не осврнути на огроман допринос тих истих људи који су макар са трибина исписивали странице богате историје клуба?

Од приче и одлука које следе сутра од 20 часова, очекују сви да добију обећања, али и одговор о блиској прошлости, садашњости и најважнијем, будућности спортског великана са обала Западне Мораве.