Fudbalska legenda iz Guče
Љубиша Броћић рођен је у Гучи пре тачно 109 година (3.октобара 1911.) од мајке Милене и оца Андрије Броћића.
Сматра се да је још као врло млад отишао из Гуче, након Првог светског рата. Био је прослављени српски и југословенски фудбалер и фудбалски тренер.
Као фудбалер одиграо је око 200 утакмица за СК Југославију пре Другог светског рата.
Током своје каријере тренирао је 11 фудбалских клубова и 7 фудбалских репрезентација широм света.
Био је члан стручног штаба олимпијске репрезентације Југославије са којом је у Лондону 1948. године освојио сребро.
Само две године након тога помагао је селектору Милораду Арсенијевићу у одабиру играча за Светско првенство у Бразилу, а тада почињу његови проблеми са влашћу.
Након Светског првенства у фудбалу у Бразилу, 1950. године и тамошњег, како се тврдило, сусрета са одређеним припадницима четничке емиграције, а касније афере која је створена, пада у немилост власти у Југославији и напушта земљу, отпочињући врло богату међународну тренерску каријеру.
Био је селектор: Египта, Новог Зеланда, Либана, Албаније, Кувајта и Бахреина. Љубиша Броћић је први увео тзв. „интервални тренинг“ и први почео са стварањем „универзалних“ играча. Са ФК Црвена звезда освојио је као тренер првенство 1951 и 1952/53 године.
Са ФК Јувентус освојио је првенство Италије 1957/58 године.
Миљан Миљанић је изјавио: „Сви наши тренери треба да захвале Љубиши Броћићу који је задужио фудбалски део Света од Југославије и Европе до Јужне Америке, Африке, Блиског истока, Аустралије. Био је човек Света. Неки извори наводе да је био је један од добротвора Цркве у Гучи. Умро је у Мелбурну 16.08.1995. године.
Сматра се да није сачувана ни његова родна кућа.
Током свог боравка у емиграцији хтео је да упути већу донацију ФК Драгачеву из Гуче, али то нису одобриле тадашње комунистичке власти.
Био је велики хришћански верник. Није имао потомака, а у изводу из матичне књиге рођених пише да је био разведен.
Сву своју имовину поклонио је црквеној општини Српске православне цркве у Мелбурну у Аустралији. Данас у Гучи и у Драгачеву веома мало људи зна за Љубишу Броћића, чак и у његовој бројној фамилији. Поштоваоци су предложили да се једна улица у Гучи назове по Љубиши Броћићу. Гучка спортска омладина окупљена око ФК Драгачево планира да на стадиону овог клуба основаног 1932. године уради врлики мурал посвећен Љубиши Броћићу Броћку.
Удружење Наше Драгачево позива све пратиоце наше странице да уколико располажу документима или новим чињеницама о Љубиши Броћићу Броћку да нас контактирају.
Велика жеља нашег Удружења је да се у Гучи подигне достојно спомен обележије Љубиши Броћићу, легенди српског и југословенског фудбала.
Извор: Wikipedia, sajt: FK Crvena Zvezda, sajt: FK Juventus i FK Barselona;
Милан Парезановић, Удружење „Наше Драгачево“
Svi Broćić da stave glavu u pesak, Zaista tužno
Ovde je sporno da ovaj Parezanovic (Dragacevski ercov) “brine” o našoj familiji, familiji Brocica. Neznam kakve zasluge on ima za FK “Deagacevo” i Gucu. Nikakve, kao ni ovaj mrsimud. A mural neka postave u Lucanima na stadionu tatinog sina ionako on vise voli Brocice nego oni sami sebe.
Stop mrznji…bravo za Udruzenje Mase Dragacevo
E moj Joloviću, tvoj rečnik prepoznatljiv. Šta ti smeta rad ovog udruženja. Oni barem nešto rade, ukazuju na neke dobre stvari. A ti kao načelnik Moravičkog okruga botuješ i primaš platu za to…nema ti nazad u Naše Dragačevo…brukaš nas i sa strane
Ako ništa, bar zaslužuje da se jedna tribina stadiona u Guči nazove po njemu, ili da dobije ulicu, ipak je to čovek koji je vodio velikane evrposkog i svetskog fudbala!
Dragacevci,imate sa cim da se ponosite,ima jos ljubisa
Brocica.
Dragacevci imate tek da otkrivate istoriju vasih zemljaka.
Protka,Cacak
Ovi komentari su besmisleni i mali , za takvu legendu!
,,Gucani“ nisu ,,zivi“ da ne komentarisu negativno!
Bravo Dico!
Gucani nisu ,,zivi“ da ne komentarisu negativno!!!
BRAVO DICO!