Историја чачанске кошарке: Александар Јањић

Objavljeno 20/04/2023

Кошаркашки тренери који раде са младим играчима најчешће имају одлучујући утицај на њихову каснију спортску каријеру. Један од таквих тренера који је оставио значајан траг у чачанској и српској кошарци је и Александар Јањић (3. фебруар 1936 – 6. фебруар 2008).

Кадетска екипа КК „Железничара”, првак Југославије по повратку у Чачак са турнира у Сплиту, фебруар 1973. године (слева надесно): тренер Јањић, Јосиповић, Југовић, Зоћевић, Цветковић, Лисица (чучи), Јовашевић, тренер Ратко Јоксић, Андроић (држи пехар), М. Цветковић, Д. Цветковић, Ковачевић, Шљивић, Радосављевић и вођа пута Бојановић

Пошто му је отац Вукашин био железнички службеник Александар Јањић је стицајем околности рођен у Прељини (као пето од шесторо деце). Основну школу завршио је у Пријевору код Чачка, нижу гимназију у Врању и Чачку, средњу фискултурну у Земуну, а потом је уз рад завршио Вишу педагошку школу, смер Фискултура, у Београду.

Јањић је радио као наставник физичког васпитања у школама „Ратко Митровић” и „Вук Караџић” у Чачку и „20. октобар” у Београду, одакле је отишао у пензију.

Кошарку је почео да игра у Чачку, где је био првотимац „Железничара” (1958–1963). Потом се бавио тренерским послом, али искључиво са млађим категоријама играча, најпре у чачанском „Железничару”, а када се преселио у Београд и у „Партизану”.

Тако су прве кошаркашке „кораке” код њега научили касније познати играчи попут Саше Ђорђевића у Београду или Андроића и Шљивића у Чачку.

Са кадетима „Железничара” освојио је првенство Југославије јануара 1973. године на турниру у Сплиту (заједно са Ратком Јоксићем). Кадете „Железничара” водио је и 1974. када су постали прваци Србије. Спремио је и јуниорски тим „Железничара” који је 1976. освојио првенство Југославије, али га није водио на турниру.