Ivana Jorović: Sanjam palačinke iz „Galije“

NIKAD u karijeri nije izgubila meč u singlu dok je igrala za Srbiju. Bila je prva juniorka sveta. Sa nepunih 18 godina morala je da spašava sudbinu našeg ekipnog ženskog tenisa u seniorskoj konkurenciji. Učinila je to bez greške. Legendarna Kris Evert joj pomaže oko treninga i napretka. Svetski stručnjaci joj predviđaju blistavu budućnost. Sponzori se utrkuju ko će pre da je privoli na potpis. Porede je sa najvećim zvezdama. Za oko godinu dana napredovala je više od 500 mesta na VTA listi, i velikom brzinom juriša ka top 100…

Takva je na terenu Ivana Jorović, naša sjajna mlada teniserka. Hrabra, precizna, uspešna, blistava. Van terena, pak, ne skida osmeh sa lica, uvek dobro raspoložena, prijatna i lepo vaspitana.

– Vaspitanje dugujem svojim roditeljima, koji su mene i moju sestru uvek učili kako da se ponašamo. Ne glumim, iskrena sam, a ljudi to prepoznaju – kaže Ivana u razgovoru za „Novosti“.

* Odrasli ste u Čačku, kakve uspomene nosite na te dane?

– Jako lepe. Išla sam u školu „Milica Pavlović“, sve do 6. razreda. Pamtim da mi je prva učiteljica bila Gorica Đoković, a do drugog do četvrtog razreda učio nas je Nenad Popović. Posle sam prešla u Novi Sad, gde sam pohađala „Prvu vojvođansku brigadu“ – najbrajala je Ivana, zastavši na sekund, pre nego što se nasmejala – Da, to su nazivi škola, nemojte pogrešno da me shvatite.

* Kakve ste imali ocene u školi?

– Zadovoljavajuće – opet se nasmejala Jorovićeva. – Ne, bila sam odlična, doduše, ne sa svim peticama. Tako je bilo do petog, šestog razreda. Nakon toga nisam toliko prisustvovala nastavi zbog obaveza prema tenisu. Već sa 14 godina sam krenula da putujem na takmičenja i igram ETA turnire.

* Imate li drugarice?

– Imam dva najbolja druga koja mi žive u Čačku, ali sa njima sam na vezi preko skajpa, i drugih aplikacija. U Beogradu isto imam dve najbolje drugarice, Jovanu i Milicu. Sa njima se viđam kad sam tu, družimo se, punimo energiju.

* Kad neko kaže reč „kuća“, na šta vi pomislite?

– Dobro pitanje. Prava kuća mi je u Čačku, tu sam odrasla i živela do 12. godine. Trenutno živim u Beogradu, mada sam bila i u Novom Sadu. Ja sam, ipak, Čačanka.

* Koje je najlepše mesto u Čačku u koje volite da izlazite?

– U centru ima više dobrih kafića. Volim, na primer, da odem u „Galiju“, imaju vrhunske palačinke.

* Šta još volite da jedete?

– Obično pazim šta jedem, stvarno. Možda jednom u mesec dana pojedem nešto slatko, poput tih palačinki. Ali, obično jedem paste za ručak, unosim ugljene hidrate. Za večeru jedem meso.

Ne pijem nikad gazirane sokove, možda samo ceđene, prirodne. Uzimam samo vodu. Mama mi uglavnom sprema hranu, ona vodi računa o tome šta bi trebalo da jedem.

* Kako vam je u Beogradu?

– Divno. Obožavam Beograd, meni je ovo najlepši grad u Srbiji. Živim tu sa mamom i sestrom, dok tata dolazi povremeno jer on radi u Čačku. Nas tri zaista uživamo ovde.

* Kako provodite slobodno vreme?

– Kad je to? – upitala je Ivana.

* Imate li ga uopšte?

– Uglavnom ga imam na turnirima, i to kada završim meč. Ali, kad nisam na takmičenjima, raspored mi je pun, od osam ujutro do pola osam uveče. Odradim prvi trening oko pola deset, deset. Dođem pola sata ranije da bih se zagrejala. Imam dva sata tenisa, onda ručam, pa opet imam dva sata tenisa. Radim i kondiciju, masaže, mentalne treninge sa psihologom. To se završi uveče, kada sam mrtva umorna. Onda večeram i legnem da spavam.

* I tako sedam dana nedeljno?

– Šest. Tako je do subote uveče. Nedelja mi je uvek prazna, tada se odmaram, trudim se da se naspavam. Dan provodim u krugu porodice, ili odem na neki ručak, u bioskop. Uglavnom nedeljom ništa ne radim, jedva čekam taj dan. Filmove ne gledam tako često, a TV uopšte ne uključujem kada sam kod kuće.

* Čitate li knjige?

– Da, upravo čitam NLP knjigu, motivaciona stvar je u pitanju. Mnogo mi se sviđa, iako sam tek počela. Zaista vas podiže. Napisala ju je žena iz Čačka. Da, znam šta ćete da pomislite. Kako opet hvalim svoj grad. Mi pametni Čačani – smeje se Ivana, koja je za kraj razgovora dodala da nigde ne žuri kad je reč o plasmanu u top 100 (trenutno 305.), jer je svesna da će biti i rezultata ako podigne nivo igre.

– Vredno radim na tome. Znam da će uspesi doći – zaključuje Jorovićeva.

KONjUH I BENČIĆ
SA koleginicama na VTA turu Jorovićeva nema često priliku da se druži.
– Kao mala bila sam najbliža sa Anom Konjuh i Belindom Benčić. Nas tri smo bile odlične drugarice. Ali, one su ranije ušle u seniorski tenis, dok sam ja htela da budem prva u tim mlađim kategorijama. Zbog toga su nam se putevi razišli, ali mi je uvek drago kad ih vidim.

TRENIRAM SA KRIS EVERT

SLAVNA Kris Evert, koja je u karijeri osvojila 157 titula, 18 grend slemova, bila prva na svetu pozvala je Ivanu u svoju akademiju i tim, kako bi joj pomogla da ostvari svoje potencijale. – Srela sam je više puta, bila mi je na par treninga baš sad na pripremama. Nije mi davala neke posebne savete, uglavnom smo pričale o tenisu, udaracima, kako da se postavim, šta da radim na terenu. U dobroj sam agenciji, tu su još Vavrinka, Dona Vekić, Borna Ćorić, Monfis. Poznajem ih sve, reč je o sjajnim ljudima.

POMOĆ PSIHOLOGA

SMIRENOST na terenu Ivana duguje radu sa Tijanom Ćirković, psihologom. – Ona mi je pomogla da savladam tremu. Kada prvi put igrate u seniorskoj reprezentaciji, za Srbiju, 10 ljudi u crvenim trenerkama oko vas, svi navijaju, očekuju pobedu, normalno je da bude treme. Ali, na mečevima u Budimpešti u FED kupu smirila sam se, nisam dozvolila paniku i pokazala sam šta znam.

Novosti