Izbor najbolje sportiskinje Čačka – šabačka čivija i čačanska podvala

Izbor karatiskinje Dijane Bota, članice Kluba kontaktnih sportova „Borac“ Čačak za najbolju spotiskinju Čačka i sve ono što se dešavalo u pozadini, su nas po ko zna koji put uverili da živimo u zemlji, u kojoj su tokom decenije i kusur naprednjačkog blagostanja do temelja urušene i obesmišljene bukvalno sve institucije.

U zemlji u kojoj je apsurdno očekivati da barem segment bude postavljen na zdrave osnove.

Dnevna politika i lični interesi dominiraju u srpskom sportu do te mere da se, ako je to potrebno, a očigledno jeste, ignorišu i nipodaštavaju čak i nepobitne i lako proverljive činjenice. Ali varate se ako mislite da se ovo isključivo odnosi na aktuelnu naprednjačku vlast ili na njihove prethodnike.

Naime, u to da je nekome kome je Bog ujak lako da postane patrijarh, Čačani su se uverili još u vreme socijalizma po meri čoveka, kako su jugoslovenski politički sistem nazivali drugovi komunisti, kada priznanje najboljeg sportiste Čačka uprkos domaćim i internacionalnim rezultatima nije dobio Milan Marinković, šampion u atletskoj gimnastici ili današnjim rečnikom bodi bildingu, već čačanski atletičar sa krajnje prosečnim rezultatima čijeg imena se više niko i ne seća.

Već prve informacije da će priznanje za najbolju sportiskinju Čačka po izboru Sportskog saveza Čačka, poneti Šapčanka Dijana Bota, vicešampionka Evrope i osvajač bronzane medalje na Međunarodnom karate turniru u Slovačkoj, izazvale su kontraverzne reakcije čačanskih sportskih klubova i sportista.

To se moglo čuti uglavnom po kuloarima, budući da se i čačanski sportski radnici tvrdokorno pridržavaju pravila da nije pametno ljutiti nekoga koga je moliti, u ovom slučaju rukovodstvo Sportskog saveza i lokalnu vlast, koja budžetskim novcem dariva najuspešnije sportiste i klubove.

Naime, primedbe koje su se mogle čuti kada je reč o nominaciji Dijane Bota, članice Kluba kontaktnih sportova „Borac“ Čačak u najvećem broju slučajeva su se odnosile na to da Dijana nije Čačanka.

Dijana Bota osvojila je kao članica šabačkog kluba srebro na međunarodnom turniru na Kipru 19. februara 2023., a prvi put za Borac nastupila 26. februara 2023. na domaćem takmičenju

Na „prvu loptu“ neko sa strane i neupućen u marifetluke koji se dešavaju u srpskom, a samim tim i čačanskom sportu, mogao bi da pomisli kako su Čačani ksenofobi i gaje netoleranciju prema onima koji dolaze iz drugih gradova. Međutim, ako se setimo kajakaša Ognjena Filipovića iz Sremske Mitrovice, koji je bio član danas blagopočivšeg Kajakaškog kluba Mladost Čačak (Atenica), stvari nisu baš takve kako se nekome može učiniti.

Naime ovaj reprezentativac, osvajač medalja na svetskim i evropskim šampionatima, ali i sportista koji je među prvim na velikim takmičenjima promovisao političku partiju (na veslima je imao obeležja Veljove Nove Srbije) je tri godine za redom (2006., 2007. i 2008 godine), proglašavan za najboljeg sportistu Čačka.

Pa kakav je onda problem sa mlađanom Dijanom Bota?

Za razliku od Ognjena Filipovića koji je uspehe na domaćoj i međunarodnoj sportskoj sceni beležio kao član Kajakaškog kluba Mladost Čačak, Dijana je u februaru ove godine vicešampionsku titulu na Evropskom prvenstvu u Larnaki, kao i bronzu u Slovačkoj, kako su to preneli šabački mediji, osvojila kao članica reprezentacije Srbije i šabačkog Karate kluba „Viner Čivi“.

Na drugoj strani, sudeći po dokumentu Karate saveza uže Srbije, na čijoj se zvaničnoj internet prezentaciji pod rubrikom rezultati mogu videti oni koji su ostvareni 2011. i 2012. godine, kao član „Borca“ se pojavila prvi put 25. februara ove 2023. godine, na seniorskom prvenstvu ovog Saveza, (čija bi skraćenica mogla da glasi KSUžaS) održanog u Čačku.

Što bi u prevodu trebalo da znači da njen uspeh u Larnaki i u Slovačkoj nema ama baš nikakve veze ni sa Čačkom ni sa „Borcem“, ni u krajnjem slučaju sa čačanskim sportom.

Zbog toga se samo po sebi nameće pitanje kojim kriterijumima su se vodili oni koji su Dijanu predložili i oni koji su joj ovo priznanje dodelili? Tim pre, budući da Čačani iz čijih džepova se sve ovo finasira, nemaju priliku da se na zvaničnoj internet prezentaciji gradskog Sportskog saveza, poslednji put ažuriranoj pre dve godine, upoznaju sa pravilnikom koji se primenjuje prilikom dodele priznanja Sportista Čačka.

Odnosno, kome je i zašto trebalo da obesmisli priznanje Najbolja sportistkinja Čačka, pa čak i da na TV Lav i portalu Info press plasira ordinarnu laž da je Dijana Bota, već deceniju član Kluba kontaktnih sportova „Borac“ Čačak?

Da bi se došlo do odgovora na ovo pitanje ne treba da se mnogo razumete ni u karate ni u sport uopšte, dovoljno je da samo malo pročačkate po internetu i dođete do podataka koji ukazuju na način raspodele budžetskih sredstava čačanskim sportskim klubovima.

Kada u obzir uzmete da prilikom raspodele sredstava veliku ulogu igraju rezultati ostvareni na međunarodnim takmičenjima, onda će vam biti jasni razlozi zbog čega su se ljudi iz Kluba kontaktnih sportova „Borac“ Čačak odlučili da se kite tuđim perjem, a u ovom slučaju uspesima šabačkog Karate kluba „Viner Čivi“ i trenera Novice Srećkovića.

Ruku na srce, Dijana je kao član čačanskog kluba zabeležila “izuzetno uspešan” nastup na Svetskom karate prvenstvu u Budimpešti, gde je ostvarila samo jednu pobedu i uz osvojenih 180 bodova zabeležila renking 129., što je u poređenju sa četiri pobede i 690 bodova uz renking 14 na Evropskom prvenstvu u Larnaki, više nego skroman rezultat.

Ovako, pozivajući se na rezultate koje je Dijana ostvarila na međunarodnoj sceni kao članica šabačkog Karate kluba „Viner Čivi“, stvoreni su preduslovi da u narednoj raspodeli budžetskih sredstava namenjenih sporskim klubovima i društvima “Borac” u čiju kasu se ove godine, kao klubu od posebnog značaja za Grad, ma šta to značilo, slilo 8,3 miliona dinara, dodatno “prihoduje” na osnovu ostvarenih rezultata.

Sanja Mitić

A koliko u Sporskom savezu Čačka mare za rezultate, najbolje ilustruje primer Sanje Mitić, članice bokserske reprezentacije Srbije i šampionke Balkana, koja je u ovoj godini zabeležila čitav niz zavidnih uspeha na domaćoj i međunarodnoj bokserskoj sceni.

Očigledno da onima koji su odlučivali o zvanju najbolje sportiskinje Čačka, ni balkanska šampionska titula, ni uspeh u Kupu nacija, ni medalje sa međunarodnog turnira u Jerevanu, ni titula srpske šampionke koju je Sanja osvojila baš u vreme kada se odlučivalo o najboljoj sportiskinji Čačka, ali ni činjenici da se radi o odličnoj učenici čačanske Gimnazije, nisu predstavljali dovoljno ubedljiv argument.

Odnosno, da su kao i mnogo puta do sada, primarni bili neki drugi interesi koji nemaju mnogo dodirnih tačaka sa sportom i njegovom vaspitnom ulogom.

Stoga se posle svega, samo po sebi nameće pitanje da li su mlada Šapčanka Ivana Bota, koja je svesno ili nesvesno pristala da bude iskorišćena u ovom zamešateljstvu i njeni treneri i rukovodstvo Kluba kontaktnih sportova „Borac“, barem pokušali da proniknu u suštinu reči oca modernog karatea Gičina Funakošija:

– Krajnji cilj karate veštine nisu pobeda ili poraz, već savršenstvo karaktera njegovih učesnika.

Može biti da su pokušali, ali im je očigledno mnogo prijemčiviji stav većine savremenih “sportskih radnika”, da su u vreme kada se sve temelji na novcu, viteštvo, fer plej i obraz arhaične kategorije na koje se pozivaju samo neizlečivi idealisti.

Stoga ne čudi što nam svako malo neko spuca Mawashi ili Mae geri direktno u zdrav razum.

_______________________________________________________