Kome smeta naše zlato

Уместо да се, сви заједно, радујемо највећем успеху српског спорта у Рију, олимпијском злату на које је наш најтрофејнији спорт чекао пуних 28 година, и које је тако убедљиво освојено, посебно великим тријумфом у финалу против Хрватске, одмах су почеле да се одапињу отровне стреле према златним ватерполистима, њеним најистакнутијим члановима и челнику Ватерполо савеза Србије.

Неспремни да кваримо сопствено славље огромног успеха којим је потврђена потпуна супериорност у светском ватерполу, незабележена у било којем спорту, не дозвољавамо да нас разне струје увлаче у политичке обрачуне, толико бесмислене и неприхватљиве здравом разуму.

Коме то смета наше злато?

Једна крајње спортска изјава изванредног спортисте Андрије Прлаиновића, великог патриоте који се определио да брани боје ове државе а не у којој је рођен, који је освојио у ватерполу све све што се освојити може, и са Партизаном и Црвеном звездом покорио Европу у Лиги шампиона, забринутог за судбину клупског ватерпола, искоришћена је за лавину напада најнижег нивоа.

Потом је кренула лавина од тих струја и против председника Ватерполо савеза Србије, који је уз велико ангажовање професионалаца у Савезу и чланова Управног одбора и уз свесрдну помоћ државе, успео да стабилизује ватерполо организацију којој је, под теретом огромних наслеђених дугова (највише према репрезентативцима и стручном штабу) – претило расуло и потпуни банкрот.

Истој струји засметао је потпуни мир у кући ватерпола. Исто као што им је засметала и беспрекорна организација Европског првенства у „Арени“, за шта Србија, Београд и наша ватерполо организација још увек добијају само похвале. Истина, тада се само мало огласила, тек да баци мрљу на славље због трећег узастопног европског злата, прозивајући Стефана Митровића да, боже мој, није хтео да се рукује са председником државе!?

Којој струји то смета што имамо златну генерацију ватерполиста, који не знају шта је то отказ репрезентацији, или непоштовање обавеза и који увек истичу захвалност држави која их награђује за оно што су крајње поштено зарадили у базену.

Којој струји смета селектор Дејан Савић, коме је ово руководство савеза дало безрезервну подршку и – добили смо најбољег тренера света!

И, не само да је, показујући патриотизам, одолео свим позивима и одбио финансијски много исплатљивије понуде, спреман да до краја води ове златне момке који су, сви заједно, уложили много труда да буду оно што јесу – најбољи на свету на свим фронтовима!

Коме то смета што је Ватерполо савез Србије међу првима био уз свој народ у катастрофалним поплавама и прикупљао помоћ широм света?!

Коме то смета што смо, баш на инцијативу играча, организовали „Турнеју шампиона“ и посетили наш народ на Косову и Метохији и изазвали њихово одушевљење што су уживо видели светске и европске шампионе?!

Коме то смета што смо једну званичну утакмицу Светске лиге одиграли у Бањалуци, на одушевљење српског народа у Републици Српској?!

Коме то смета што смо, припремајући се за поход на олимпијско злато, организовали хуманитарни турнир осам нација у Бору и, после незаборавног дружења са рударима на 420 метара испод земље, уручили Дечијој клиници у Тиршовој два милиона динара за куповину неопходне опреме, док су дечје одељење борске и мајданпечке болнице добили по 400 хиљада динара?!

Коме то смета што тако усправно дижемо српску заставу и увек се захваљујемо државном врху, премијеру и председнику Србије, без чије конкретне подршке и препознавања проблема у најтрофејнијем спорту – не би било ни ових успеха на које смо толико поносни?!

Уосталом, захваљујући напору Владе Србије, и у овим тешким временима, остварићемо своје снове и дочекати изградњу Националног ватерполо тренажног центра у Врњачкој Бањи, где ће се стварати нови олимпијски шампиони.

А нека струје и даље раде. Неће нам потамнети сјај овог олимпијског злата, исто као што нам не могу окрњити сва злата ових дивних људи и спортиста који тако величанствено бране боје Србије.

Ватерполо савез Србије

_________________________________________________________________