Košarka – najznačajniji srpski i jugoslovenski proizvod

Пише: Светислав Љ. Марковић

У конгресној сали хотела Чигота на Златибору готово илегално борави једна изузетно лепа и значајна изложба. Оно што је приказано на седамдесетак технички одлично урађених паноа сасвим оправдава бомбасти наслов изложбе ЗВЕЗДАНИМ СТАЗАМА КОШАРКАШКЕ ГАЛАКСИЈЕ и поднаслов ПУТЕВИ УСПЕХА. Изложба је приређена из више повода: 95 година од доношења прве кошаркашке лопте у Београд, 70 година од оснивања Кошаркашког савеза Србије, 55 година од прве освојене медаље на Светском првенству и 43 године од оснивања Кошаркашког кампа на Златибору. Изложба је отворена 4. августа.

Зашто илегална? На нашој најпознатијој планини нема ниједног плаката, огласа, нити било каквог обавештења да та изложба постоји. На одлично урађеном и прегледном садржају Златиборског лета 2018. и не помиње се да је Златибор домаћин изложбе која би сигурно привукла пажњу веома бројних посетилаца најпознатије српске планине.

Иначе, изложбом је, уз помоћ пажљиво одабраних фотографија и двојезичног текста, покушано да се посетиоцима колико-толико приближи изузетно богата историја овог нашег, слободно можемо рећи, националног спорта број 1. Одмах треба нагласити да је приказана само репрезентативна кошарка у Србији и Југославији. На четрдесетак паноа приказани су успеси сениoрских репрезентација. Кошаркашице су много мање заступљене – свега четири паноа. Исто толико простора уступљено је нашим млађим категоријама. Због тако малог простора нису поменути изузетни успеси као што је бронзана олимпијска медаља кошаркашица (1980), титула јуниорског светског првака коју су млади српски кошаркаши освојили 2007. године и многи други. И нашим баскеташима посвећена су два паноа, док је Кошаркашки камп на Златибору завредео 14 паноа. Поред тога, постављено је пет великих паноа са биографијама „четири кошаркашка стуба“ (Небојша Поповић, Радомир Шапер, Аца Николић и Бора Станковић) и првог великог кошаркашког аса Радивоја Жућка Кораћа.

Битан недостатак је што нигде није написано ко је аутор изложбе, нити постоји било какав каталог изложбе. Оно што постоји је књига утисака. У њој је наш прослављени кошаркаш Жарко Варајић написао: „Разгледајући изложбу ‘Путеви успјеха КСС’ надиру сјећања и емоције, које ме доводе до усхићења, среће, задовољства али богоми и до суза радосница. Овакво задовољство могао је да припреми само неко као што је Бато Ђорђевић, ентузијаста, љубитељ овог спорта, велики тренер и врхунски професионалац. Зато једно велико ХВАЛА у име генерација и генерација великана овог најдивнијег и најуспешнијег спорта са ових простора.“

Као што већ рекох, овде се даје преглед репрезентативних успеха наших кошаркаша. О клупским успесима нема ни речи. Тако слике чачанских тимова Борца и Железничара из друге половине 70-их година изгледају као залутале. Гледајући ову изложбу и размишљајући колико још тога може да се прикаже у славу нашег најбољег производа схватам зашто је група Чачана, предвођена легендарним Радмилом Мишовићем, још пре десетак година покретала иницијативу да се у граду на Морави направи музеј кошарке. Идеја је била да се у њему не приказују само слике, већ и бројни пехари и медаље које су наши асови до сада освојили. На овој изложби не да нема тих одличја, него недостају и њихове слике.

________________________________________________________