Prvi košarkaški dani u Čačku

Košarkaški klub Borac ove godine obeležava 70 godina postojanja. Jedan od osnivača čačanskog Borca, živi svedok svega što se dešavalo u čačanskoj košarci, profesor dr Miodrag Pantelić Ježo (89), čuveni profesor hemije u čačanskoj Gimnaziji i prodekan za nastavu na Tehničkom fakultetu u Čačku, seća se svakog detalja.

– Daleke 1943. godine, počela je da se ubacuje lopta kroz obruč. Za vreme Drugog svetskog rata bugarski vojnici su svako jutro donosili tablu sa obručem, kačili ga na orah u dvorištu čuvene trgovačke porodice Milana rajkovića, šutirali na koš i kada bi završili, odlazili su na Moravu, na tada poznatu plažu kod Panja nadomak današnjeg hrama čačanskog basket da se okupaju. Tek onda koš su vraćali u danas poznatu kasarnu Tanasko Rajić, počinje sećanje za list Sport košarkaška legenda Pantelić.

Probudilo se tada interesovanje kod učenika čačanske Gimnazije. Sada već daleke 1945. godine, na Dan studenata 4. aprila, osnovan je Borac. Košarka je počela da se igra na šljakastom terenu kod Sokolskog doma, pa na asfaltu da bi se doguralo do parketa i tada modern dvorane. Tvorci današnjeg Borca su Cale Kerković, Moske Nikolić, Baćo Todorović, Cole Stišović, Đoko Nikolić, Doco Azanjac, Dragić Jovanović, Slobodan Novogradić i Aleksandar Stefanović.

Kada je Borac odigrao prvu javnu utakmicu?

– Tek što je Borac osnovam stigao je poziv iz Kragujevca. Odigrali smo prvu zvaničnu utakmicu protiv Crvene zastave i pobedili rezultatom 16:14 i to je bilo dovoljno. Danas je nešto potpuno drugačije. Sada “pljušte” stotke, danas se više trči, skače, šutira, zakucava…Prva pobeda dala nam je podstrek, nastavilo se sa treningom, pa smo drugu utakmicu, prvu smo odigrali u Čačku, odigrali protiv Metalca (današnji OKK Beograd) iza gola na fudbalskom terenu Borca. Doživeli smo poraz, ali nismo klonuli (42:26). I od tada Borac kreće koracima od sedam milja.

Imao je u svakom damaru košarku  Čačanima Čačanima dobro poznati profesor i košarkaški zanesenjak. Mira nikada nije imao.

– Ubrzo posle osnivanja muškog pogona formiran je i sastav lepšeg pola. Redovno sam išao u školu, trenirao, ali sam našao vremena da budem i trener ženskog tima Borca. Bile su to uglavnom školske drugarice koje su nas najviše bodrile na utakmicama.

Kako je koji dan prolazio primetno je bilo veće interesovanje  za igru pod obručima.

– Sve je bilo više dečaka koji su se opredelili za košarku. Nije bilo mesta za sve u Borcu, pa sam se odlučio da sa drugarima godine   osnujemo danas poznati i popularni Železničar. I ovaj klub je izrodio mnogo dobrih igrača, istakao je Pantelić.

Profesor Pantelić redovno prati Borac. Prisutnima uvek po nešto ispriča o prvim košarkaškim koracima. I svi ga i dalje pažljivo slušaju.

Prve table

Prve table za košarku napravio je stolar Dragan Milošević Pevac, a obruče je iskovao Dragić Krstić, starijim Čačanima dobro poznat kovač.

– Brzo su nam izašli u susret. Razumeli su nas, voleli su da učestvuju u rađanju nove igre. Kada smo ih pitali koliko dugujemo, kao iz topa su odgovorili – ni dinara, kratko je rekao Pantelić.

Prvi koševi u Gimnaziji

Prvi koševi, u tad  jedinoj Sali za fizičko vaspitanje u čačanskoj Gimnaziji, postavljeni su 1946.i to tačno u ponoć.

– Bio je to veliki rizik. Pretila je opasnost da svi budemo isterani iz škole. Ali, tadašnji ugledni profesor biologije Radivoje Dokmanović, bivši fudbaler Viteza iz Zemuna, stao je na našu stranu, zaštito nas. Dobili smo krila, bili bolji đaci, sve više vremena provodili smo pod obručima, priseća se Pantelić.

Sport