Kostić o stanju u FK Borac

У предвечерје дуела са Радом поверовали су Чачани да коначно могу до три бода против традиционално неугодног ривала. Нажалост, црна серија којој се крај не назире, емитована је шести пут овог пролећа, а као у бројним, свакодневним ТВ „сапуницама” навијачи који су изостали са још једне утакмице Борца ништа нису пропустили.

Ближи су реалности и гласним коментарима о немоћи о претешком терету натовареном на нејака леђа данашњег састава Борца. И, заиста није лако бити сведок посртања чачанског спортског гиганта уз неминован и истинит закључак по којој се тренутна ситуација не може сагледати само кроз резултате у протеклих шест кола.

Није лако у данима преживљавања „клуба без клуба” разговарати о лепим стварима, па је можда и најреалније пренети размишљања Миленка Костића, некада генералног, данас уз град Чачак јединог спонзора суперлигаша са Мораве.

Окретања у другом смеру, увијања у целофан никада нису била пракса власника „Ауто Чачка” из Борца „отераног”, уз срдачну добродошлицу у Црвену звезду, дочеканог. Апсурд, али од истине која највише боли не може се побећи.

– Као да је неко све намерно смислио, по препознатљивом сценарију. Појединци из градског руководства, препознаће се, уосталом знају то добро Чачани, или не трпе туђе успехе, или сматрају да вреде много више од реалних могућности и способности. Као да су имали намеру да ме уплаше, а у чачански спорт сви заједно неће уложити ни десети део средстава које сам обезбедио за функционисање фудбалског, кошаркашког, бициклистичког клуба. Нисам сигуран да постоји бар једна спортска манифестација од градског значаја коју нисам помогао. Нажалост где се у спорт уплете политика, где спортски мотиви нису приоритет, није лако заобићи тешке дане – без длаке на језику говори Костић.

Тврдње власника „Ауто Чачка”, који и данас у паритету 50:50 са локалном самоуправом издваја средства за Борац, предалеко су од оптимизма. Самоуверено поручује да клуб мора да поравна рачуне са садашношћу и блиском прошлошћу како би се определио за будућност.

– Нисам сигуран да неко у Чачку уоште зна како функционише Борац. Одговор се не може добити за елементарне ствари. Скупштина се не заказује, Управни одбор не одржава седнице. Борац је постао феномен на српској фудбалској сцени када је у питању организација клуба. Нечувено и незабележено. Док сам био у Борцу више сам се радовао победама пионира, кадета, омладинаца него првог тима. То је био највреднији капитал, а где су ти дечаци данас? Клуб је, боксерским жаргоном речено, нокаутиран. Поглавље вредно јединог изласка на евро сцену  је далеко иза нас, почетак новог није ни на видику. У време док сам био генерални спонзор водило се рачуна о сваком динару. Изгледа да су мој одлазак многи једва дочекали, прво започели са оптужбама без основа,а потом делили и шаком и капом. Бојим се да и велики резови могу донети било какве позитивне промене. Није то заслужио Борац, још мање Чачани – уверава Костић који већ неколико година није прекорачио праг стадиона крај Мораве.

Ko je u upravi FK Borac

Trenutna uprava FK Borac izabrana je 5. jula 2015. godine, a veliki uticaj imao je Ostoja Mijailović. U upravi FK Borac nalaze se: Zoran Bašanović, Marko Parezanović, Aleksandar Terzić, Branko Terzić, Vladan Milić, Milivoje Vujović, Aleksandar Rakićević. Direktor kluba je Ivan Stevanović. 

Не сећају се и навијачи сличне ситуације уз идентична обећања уочи сваке утакмице. У стилу следи нам окршај од изузетног значаја, бодови сигурно остају у Чачку и тако редом… Треба ли за шест узастопних нула прозивати искључиво играче!? Никако, показао је то и дуел са Грађевинарима. Појединце, кристално је јасно лопта не слуша, шта више представља тежак терет који, опет треба достојно изнети на плећима. А, не могу. Или, не слушају савете Младена Додића, или…

Баш сви суперлигаши који су овог пролећа гостовали на стадиону крај Мораве, изузев ОФК Бачке на премијери, као да су били гладни Борчевих пораза. Жеља им се испунила захваљујући упорности, али и слабостима Додићевих ученика. И шеф струке није након последњег у низу пораза побегао од одговора на питање о својој одговорности.

– То се подразумева, спреман сам да исто потврдим у сваком тренутку. Свима нам неуспеси подједнако тешко падају. Није све, ипак, изгубљено – потајно се нада Додић.

Ако у лошем треба бар покушати потражити и нешто добро у Борцу се, а није још касно, морају сетити старог фудбалског правила. Порази некад могу да уједине, скупе наизглед истрошену снагу, поврате вољу и жељу за успехом. Пропустили су Чачани много, али не и све. Наравно, ако се на време окрену плеј-ауту, јер и други нису у много бољој ситуацији. Биће  бод , два, највише три далеко од уздрманог Борца.

Sportski žurnal, M. Ristić

___________________________________________________________