Majstor sa Morave: Radmilo

Из штампе је изашла монографија о најбољем спортисти Чачка свих времена, једноставног наслова: Радмило. Аутор је проф. др Светислав Љ. Марковић, дугогодишњи кошаркашки судија и спортски радник.

Детаљно је обрађена целокупна каријера Радмила Мишовића, али и његово порекло. Тако сазнајемо да је Радмилов наврндеда Јован Мишовић поклонио плац на коме је саграђена православна црква у Новој Вароши. Алекса Мишовић, Радмилов чукундеда, сахрањен је у порти цркве у Ивањици. Деда Радмила Мишовића – Никола био је вероватно најбогатији Чачанин после Првог светског рата (имао је парну стугару, циглану, млин, мрежу вагонских шина дужине 400 метара са седам вагонета, стабилну локомобилу система „Ланц“ од 60 KS и неколико хектара земље са бројним објектима). Радмило је имао две сестре и два брата и – сви су играли кошарку.

Радмило Мишовић је први грађанин ,,мале вароши“ на Морави. Најомиљенији становник свог родног Чачка. Цео живот провео је у њему (родио се 14. марта 1943). Са осам година почео је да тренира кошарку, а са девет одиграо прву утакмицу за пионире „Борца“ и постигао први кош. Имао је свега 15 година када је дебитовао за сениорски тим „Борца“. Тада је постао члан прве петорке и нико га из ње није потиснуо до опроштаја од кошарке (12 година био је капитен „Борца“). Као свестрани спортиста био је и најбољи рукометаш Чачка почетком шездесетих година 20. века. Кошеви су га одвојили од рукомета.

У каријери је одиграо 22 сениорска првенства (21 у „Борцу“). У дванаест прволигашких сезона одиграо је 249 утакмица и постигао 6.669 кошева. На 178 утакмица у Првој савезној лиги био је најбољи стрелац у „Борцу“ (71,5% од свих одиграних), а на 124 био је најефикаснији играч утакмице (50%). Просечно је постизао 27 кошева по утакмици, а рекорд му је 54 коша против Партизана у Београду (1968). Био је пет пута најбољи стрелац Прве савезне лиге Југославије (више од њега Радивоје Кораћ – 7 пута, а иза њега су Дражен Петровић – 4, Драган Кићановић и Бранко Скроче – 3 пута…).

Са 183 цм висине био је незаустављив за све противнике. У Првој савезној лиги 15 пута је дао више кошева него сви његови саиграчи. Три пута је био најбољи извођач слободних бацања. Заузима друго место на вечној листи најбољих стрелаца Прве лиге (први је Винко Јеловац). Три пута је постигао више од 50 кошева. У време када је играо нису постојале „тројке“. Иначе, његови шутеви су најчешће били са растојања одакле се од 1984. рачунају три поена. Колико би кошева постизао Радмило да су тада постојале „тројке“? Обично се каже да једном стрелцу „не лежи“ неки тим или одређени чувар. Радмилу су сви „лежали“! Мање од 20 кошева по утакмици давао је само „Далвину“ и „Иванграду“. Најбоље учинке имао је против каснијих европских шампиона „Партизана“, коме је убацивао 31,3, и „Босне“, којој је давао 31,1 кош по утакмици. Највише кошева убацио је Партизану – 688. Највише утакмица одиграо је против Локомотиве (касније Цибоне) – 23.

Радмило Мишовић је у два наврата облачио дрес са државним грбом. Први пут је селектиран за „Б“ репрезентацију, која је играла на ревијаном турниру у Букурешту 1962. Други пут је у питању била репрезентација Југославије, која је наступила на Једанаестом Балканском првенству, одржаном у Софији 1966. године. Радмило Мишовић је забележио пет репрезентативних наступа и освојио златну медаљу, а да није ни улазио у игру. Један од најбољих стрелаца у историји југословенске кошарке није постигао ниједан кош у репрезентативном дресу!

Од „Борца“ се опростио у години када смо по други пут постали прваци света (4. новембра 1978). После годину дана паузе, Радмило се вратио кошарци. Овога пута променио је клупске боје и обукао у дрес локалног ривала „Железничара“, који је  у источној групи Друге савезне лиге освојио друго место.

У свом „Борцу“ радио је од 1. фебруара 1969. до 31. августа 2010. године, када је отишао у пензију. Лако је израчунати да поред тога што је кошарку тренирао и играо 27 година, у Борцу је био и запослен 41,5 годину. Читав један живот! Ето зашто су Радмило и Борац синоними. Од 2007. до 2009. године Радмило Мишовић је био члан Управног одбора Кошаркашког савеза Србије. Незадовољан радом Савеза и односом према клубовима као што је Борац поднео је оставку и напустио рад у највишем кошаркашком органу у Србији. Радмило је био познат по два своја хобија: голубарству и пецању. Познат не само у Чачку, већ и знатно шире.

Први део – наставиће се …

____________________________________________