Nema sporta bez novca (VIDEO)

Danas se obeležava Međunarodni dan sporta, dan kada su otvorene prve moderne Olimpijske igre u Atini 1896. godine.

Međutim, sport danas nije dostupan  svima, pre svega mladima, odnosno za bavljenje sportom danas je nužno imati novac.

Iako Grad Čačak za finansiranje sporta izdvaja više do 100 miliona dinara, nijedan sportski klub ne daje besplatne treninge deci i onima koji nemaju novca, odnosno svi moraju da plate članarine.

Malo stariji se sećaju brojnih sportskih sekcija po školama koje su bila besplatne, mogli smo da biramo čime želimo da se bavimo, međutim vremena su se promenila, izgleda da bez novca nema ni sporta.

Dejan Kolarević iz Sportskof saveza Čačka kaže da u Čačku postoji 130 klubova, od najmasovnijih kao što su fudbal, košarka, odbojka, rukomet, atletika pa do plivanja, ektremnih sportova, pikada, bilijara…

„Besplatno je korišćenje sportske infrastrukture. Svi objekti koji su u vlaništvu Grada Čačka besplatno su dati na korišćenje  sportskim klubovima i to je jedna velika pomoć pre svega dvoranskim sportovima, kao što su košarka, odbojka, rukomet… Iako grad za klubove izdvaja 52 miliona dinara, a za KK Borac oko 70, to j eipak nedovoljno za njihovo funkcionisanje i da jedan klub opstane 365 dana. Na potezu su i uprave klubova koje ne mogu samo da se oslone na novac iz budžeta već sami treba da se potrude i obezbede novac od donatora i sponzora. Članarine su nužno zlo kada je sport u pitanju jer bi se doveo u pitanje opstanak velikog broja klubova kada bi se totalno ukinula. Pijedini klubovi imaju razumevanja za ekonomski i socijalni trenutak pa ugroženoj deci, deci sa jednim roditeljom imaju određene povlastice, ne plaćaju članarinu“, kaže Kolarević.

Prema njegovim rečima, članarine u čačanskim klubovima su daleko manje u odnosu na Beograd.

„Nažalost, to su neka davno prošla vremena kada niko nije ni pominjao članarinu. Ipak sećam se kada sam ja počinjao da igram košarku početkom osamdesetih godina kada smo plaćali  godišnju članarinu KK Železničar, ali da bi bili članovi kluba. Imali smo članske knjižice, bili smo članovi i to nije bilo klasično plaćanje trenažnog procesa, mesečne članarine već simbolična na godišnjem nivou i to nije bila loša ideja jer smo osećali pripadnost klubu“, podsetio je Kolarević.