Nikad ga niko stići neće

Željko Obradović došao do svoje rekordne 9. titule prvaka Evrope…

Željko Obradović – devet titula prvaka Evrope. Real Madrid – devet titula prvaka Evrope (jednu mu je doneo upravo Žoc – 1995. godine). Čovek u poređenju s najvećim svetskim klubom. Naspram institucije. Rezultat je nerešen! Toliko je veliki Željko Obradović.

Sve je počelo 1992. godine trojkom Aleksandra Đorđevića u poslednjoj sekundi za Partizanovu evropsku krunu. U Istanbulu. Možemo reći da je Željko  25 godina kasnije zatvorio krug osvojivši devetu titulu upravo u Istanbulu. DEVETU. Mnogi nisu pogledali na televiziji toliko finala, a Željko ih je osvojio u tom broju.

Posle Partizana bio je šampion 1994. godine sa Huventudom, potom Real Madridom 1995, a onda je od 2000. godine usledila era u Panatinaikosu od 13 godina za koje vreme je osvojio pet titula Evrolige (2000, 2002, 2007, 2009, 2011). Tu je stekao status ikone.

Do prve sledeće titule morao je da čeka šest godina. I dočekao je u Fenerbahčeu, iako su mnogi posumnjali da mu je nestalo magičnog praha u desnom džepu. Preuzeo je Fener 2013. godine. Došao je da bude vođa projekta, dobio je veliki novac i poverenje, pa je u tom alhemičarskom procesu nedostajao samo jedan sastojak – vreme. Kada je ovaj poslednji element došao na svoje, epilog je bio neminovan.

A, objektivno, nije baš sredinom ove sezone delovalo da će biti tako. Kada se Fenerbahče mučio u ligaškom delu takmičenja, kada je gubio mečeve u poslednjim sekundama, kada je gubio čak i utakmice u domaćem – turskom – šampionatu, neki su zaboravili kakav čarobnjak sedi na klupi Fenera. 

Pred meč sa Panatinaikosom u plej-ofu mnogi su Zelenima čak davali prednost pred četvrtfinalne okršaje, ali to je bio samo običan previd. Previd, ali onaj koji se teško prašta. Nikada se ne sme zaboraviti faktor Obradović.

Kako je moguće da uvek tako dobro tempira formu?
– Voleo bih da neko objasni te stvari, a-ha-ha. Drago mi je što smo bili zdravi, dobro smo trenirali. Kraći trening, ali veći intezitet što je dobro za ovaj deo sezone. Igrali smo izuzetno dobro protiv Reala u polufinalu, i u finalu isto, osim malo slabije druge četvrtine. Osim toga, sve je bilo dobro – rekao je Obradović posle meča za Sport klub.

Prokomentarisao je i činjenicu da je došao do rekordne devete titule prvaka Evrope kao trener. Samo je učvrstio svoje mesto na tronu stratega Starog kontinenta.
– Verovatno je važnije što je Fenerbahčeu prva, nego meni deveta. Svi su u klubu radili da se igrači osećaju dobro. Predsednik nas je sve okupio, da nije njega bilo, ovo sve se ne bi dogodilo. Poznato je da Fenerbahče ima ogromnu armiju navijača. Želim da zahvalim svima na uspehu. Izuzetan osećaj. Znam kako će ovo da se prenese na ulice Istanbula i da će ljudi biti srećni – rekao je Obradović posle finalne utakmice.

Kada se malo pogleda redosled najtrofejnijih evropskih stručnjaka u istoriji Evrolige, zaista deluje da će ga teško neko skorije stići. Ili ikada stići. Od aktivnih trenera najbljiži mu je Etore Mesina koji je orijentisan na NBA ligu, on ima četiri osvojene Evrolige, dok svi ostali nisu ni blizu.

Recimo – Dimitris Itudis, Dejvid Blat, Jorgos Barcokas, Pablo Laso i Ćavi Paskval su na jednoj osvojenoj tituli prvaka Starog kontinenta.

Obradović je svetlosnim godinama ispred svih trenera u istoriji Evrope. Doktor. Majstor svog zanata. Velemajstor. 
– Sledeće godine je Fajnal for u mojoj zemlji. U Srbiji. I u mom gradu, Beogradu. Potrudiću se da pripremim sve da budemo na Fajnal foru u Beogradu.

Ne sumnjamo… Košarka je njegova igra. On pripada košarci. Jedan je Željko Obradović.

LISTA TRENERA SA NAJVIŠE OSVOJENIH EVROLIGA:

1. Željko Obradović – 9 (1992, 1994, 1995, 2000, 2002, 2007, 2009, 2011, 2017)
   2. Aleksandar Gomeljski– 4(1958, 1959, 1960, 1971
   3. Pedro Ferandiz – 4 (1965, 1967, 1968, 1974)
   4. Božidar Maljković – 4 (1989, 1990, 1993, 1996)
   5. Etore Mesina – 4 (1998, 2001, 2006, 2008)
   6. Aleksandar Aca Nikolić – 3 (1970, 1972, 1973)
   7. Pini Geršon – 3 (2001 FIBA SuproLeague, 2004, 2005)
   8. Dušan Ivković – 2 (1997, 2012)
   9. Jevgenij Aleksejev – 2 (1961, 1963)
   10. Sandro Gamba – 2 (1975, 1976)

Željko Pavličević – 2 (1986, 1991)
Bogdan Tanjević – 1 (1979)
Mirko Novosel – 1 (1985)
Svetislav Pešić – 1 (2003)

Ćavi Paskval – 1 (2010)   
Jorgos Barcokas – 1 (2013)
Dejvid Blat – 1 (2014)
Pablo Laso – 1 (2015)
Dimitris Itudis – 1 (2016)

Izvor: Mozzart Sport

____________________________________________________________