Novi izazovi pred karatistima Nemanje

Na 22. Evropskom prvenstvu u Napulju Karate klub Nemanja imao je dva takmičarke koje su osvojile dve medalje. To nije ništa novo od članova ovog kluba, koji uspešno vodi Zorana Kojić, jer su nas navikli da se sa svakog takmičenja vrate sa velikim brojem medalja. Kako kaže Zorana Kojić, medalje nisu novost, bilo bi ih još više da su svi ono koji i zaslužuju mogli da otputuju.

-Nažalost, imali smo samo dva takmičara, ali je dobro to što su oba osvojila medalje. Imamo zaista odlične članove ali su problem finansije zbog čega ne možemo da vodimo veći broj takmičara. Zajedno svi treniramo jer nemamo više termina da bi podelili po uzrastu treninge ali snalazimo se, kaže nam Zorana koja je i ove godine sa još četiri sudije iz Srbije pravdu na Evropskom prvenstvu.

Karate klub Nemanja je u ovim teškim ekonomskim uslovima opstao zahvaljujući prijateljima i dobrim ljudima. Pomoć je stigla od Fudokan saveza, kao i od pojedinaca: Jasminke Lučić, Branke Jakovljević, Mirjane i Dragiše Tošović koji su pomogli da karatisti Nemanje odu na takmičenja.

Dve medalje na Evropskom prvenstvu osvojile su Tijana Lučić i Marija Paunović. Zatekli smo ih na treningu u Domu slepih sa još 30-ak sugrađana, uzrasta od šest godina do seniora. Tijana je počela da trenira karate sa 11. godina, a izbrala je karate jer taj sport trenira cela porodica.

– Karate trenira cela moja porodica, majka, otac i brat. Ovo je bilo moje prvo takmičenje na Evropskom prvenstvu. Takmičenje je proteklo u najboljem redu. Konkurencija je bila teška, jer je ipak reč o Evropskom prvenstvu gde dolaze najbolji karatisti, priča nam Tijana.

Marija Paunović kaže da je konkurencija bila veoma jaka, ali da je najveći rivalitet između naše i reprezentacije Rumunije, ekipa koje se najčešće smenjuju na pobedničkom tronu.

Marija Paunović i Tijana Lučić

– Zadovljna sam osvojemi drugim mestom timski gde smo nastupale sa našim drugaricama iz Karate kluba Čačak. Mi smo branile titulu, nismo uspele da je odbranimo ali smo zadovoljne. Konkurencija je bila baš jaka. Uvek je nekako najjače rivalstvo između Rumunki i nas, nekad su one na pobedničkom postolju a nekad mi. Karate treniram od četvrtog razreda osnovne škole. Počela sam da treniram zbog oca koji je dugo trenirao karate. Uvek sam bila drugačija, i dok su drugarice birale neke ženstvenije sportove ja sam izabrala karate i nisam se uopšte pokajala, kaže nam Marija.

Karatiste Nemanje očekuje uskoro Treći memorijalni turnir Nemanja Bulatović kada će se svečano obeležiti i 45 godina rada trenera Zorane Kojić. U novembru će naši karatisti nastupiti na Svetskom prvenstvu u Sočiju gde brane titulu svetskog prvaka. Ukoliko finansije budu dozvoljavale naše takmičare trebalo bi da nastupe i na Evropskom prvenstvu za tradicionalni karate.