Obradović: Ako neko hoće da bude sebičan, vrata su tamo

Trener Fenerbahčea, Čačanin Željko Obradović, čovek koji je osvojio devet titula šampiona Evrope sa pet različitih klubova govorio je u blogu za sajt Evrolige o tome kako održava odnos sa svojim igračima. Govorio je o svom pristupu utakmicama, o ambiciji i koncentraciji igrača.

Svoj blog Željko Obradović počinje pričom o odnosu sa igračima i o tome da su mu njegovi igrači najbolji prijatelji.

„Kada je reč o igračima, najvažnija stvar koje se uvek setim: Svi smo mi ljudska bića. Uvek pokušavam da im pokažem poštovanje. Neko mi je dao mogućnost da treniram te igrače, ali ja sam isto čovek, kao i oni. Oni znaju da ako oni imaju neki problem u životu, mogu da im pomognem. Najbolji prijatelji koje imam u životu su moji igrači. Toliko vremena provodimo zajedno da ne može da bude drugačije. Zato pričam sa igračima o svemu, na terenu i van njega. Igrači često postavljaju pitanju i dopada im se to. Nekad ne žele da postave pitanje pred saigračima pa dođu da pričaju sa mnom nasamo. Svaka njihova ideja je dobrodošla, to je najbolji način“, kaže Obradović dodavši da je neophodno da trener poznaje igrače.

„Kao trener moraš da znaš kako da reaguješ u svakoj situaciji. Imaš 12 različitih karaktera i svako od njih reaguje drugačije u jednoj situaciji. Sa nekim moraš da budeš grub, a sa drugim da pričaš malo mekše. Najvažnija stvar je da oni razumeju, sve što želim je da oni budu bolji i da tim bude bolji“.

„Naš posao je stresan, moramo brzo da pravimo odluke, i igrači i treneri. Ja nekad preteram, ali kada to uradim nemam problem da se izvinim igračima. Kažem igraču: ‘Napravio sam pogrešan korak i rekao sam nešto što nije tačno. Znaš me i znaš da nisam to uradio namerno, to je momenat i izivnjavam se’. To neću promeniti, jer je igra emotivna i nemoguće je sve kontrolisati. Želim da radim posao na najbolji način, da pomognem timu i nekad moram da doprem do nekog ili da budem agresivan sa mojim igračima. Možda će neki misliti ‘Vou’ ali to je između igrača i mene i obojica znamo zašto se to desilo“, kaže devetostruki šampion Evrope dodavši da on traži od igrača uvek 100%, kao i da je koncentracija ključna stvar u utakmici.

 „Igrači znaju moj karakter. Veoma sam direktan i oni znaju da moraju da daju 100% sebe u svakom momentu na treninzima i utakmicama. Nema izgovora da ne bude tako. Ako neko ne daje 100% veoma sam jasan sa njima. Davati 100%, to je stvar glave a ne tela. Tokom utakmice koncentracija mora da bude 100%. ako ja nisam koncentrisan, to je problem za tim. Zato se spreamm na taj način, da shvatim šta je najbolje rešenje u svakom momentu. Nemoguće je to raditi u svakoj utakmici sezone, ali pokušavam. Isto je i za igrače“, poručuje Obradović dodavši da je potrebno da igrači znaju kada treba da budu opušteni ali sa druge strane i ozbiljni.

„U isto vreme važno je zaštiti igrače od pritiska. Posebno u ključnim utakmicama, opuštam igrače. Moraju da budu opušteni jer igranje košarke je nešto što će raditi celog života i nešto u čemu treba da uživaju. Nekad moraju da ih podsetim da budu ozbiljni. U predsezoni u Zadru posle pet minuta sam im na klupi rekao da treba da zamenim svih pet igrača jer nisu imali dovoljno koncentracije. Trener mora tada da reaguje i da ceo tim ostane koncentrisan 40 minuta. Košarka je igra grešaka, i uvek ih praviš i na treningu i na meču. U utakmicama, mnogi misle da smo savršeni, ali i dalje ja nalazim mnogo loših stvari. nije lako igračima da prihvate svoje greške. Pričam sa njima o greškama i oni uvek misle ‘Ok, da… ali…’ Najbolji način da popraviš to ‘ali’ je video snimak. Da vide sami grešku“

„Kada se desi greška, želim da znaju zašto se to desilo kako bih im pomogao da se ta greška ne ponovi. Postoji razlika između greške, što je normalno, i ponavljanja te iste greške. Moraju da shvate da ne smeju da naprave istu grešku dva puta. To ne sme da se desi. Zato pričam sa igračima na klupi, a ne sa onima koji su na terenu. Spremam ih da ne naprave istu geršku“. 

Obradović je takođe dosta govorio o sebičnosti igrača, ali i o tankoj granici između sebičnosti i ambicije.

„Iznad svega, postoji linija koju ne smeš da pređeš. ne smeš da budeš sebičan. Svaki igrač koji želi da radi stvari za sebe, mora takođe i da radi dobre stvari za tim. Ako je neko sebičan, domah reagujem. Izvadim ga iz igre ili zaustavljam trening. Svako mora da zna da u mom timu nije moguće biti sebičan“

„Pred svaku sezonu im kažem ‘Momci imamo neka pravila. Moramo da budemo tim, da razmišljamo isto uvek. Ako imate problem sa tim vrata su tamo i idite odmah.’ Taok je od prvog dana. Veoma je važno naravno da igrači imaju lične ambicije, to je dobro. Žele da budu dobri igrači, da daju dosta poena i da rade sve na terenu. To je normalno i želimo ambiciozne i gladne igrače. Ali postoji linija između ambicije i sebičnosti. Ona ne sme da se pređe. Pitanje je: Zašto igraš košarku? Odgovor uvek treba da bude tim. Uvek tim“, završava trofejni trener.