Počasti za stogodišnjaka

На Факултету спорта и физичког васпитања у Нишу приређена је пре осам дана несвакидашња академска свечаност. Након што је 2. маја навршио сто година живота, оснивач нишког “Дифа” проф. др Александар Цале Керковић привукао је у факултетски амфитеатар – на свечану академију – бројне своје колеге, некадашње студенте, поштоваоце и пријатеље.

Домамио их је својим ликом и делом, али, дабоме, и властитом животном доби коју само ретки могу да досегну. Стогодишњак се нашао обасут хвалама везаним за вишедеценијски педагошки и научни рад у доменима физичке културе и спорта, те се затекао засут речима захвалности које су долазиле са разних адреса, баш као и букетима цвећа и пригодним даровима. Уједно, промовисана је и Керковићева најновија књига-поучник О телу и духу – треће доба. Због чега би опис такве једне лаудације, недавно приређене у Нишу, штампан био у Чачанским новинама? Овакав запис се у чачански седмичник сербез умешта зато што је Александар Цале Керковић стасавао и младовао у Чачку, и стога што је у Граду на Морави – бавећи се у поратним годинама (друга половина четрдесетих) физичком културом и спортом – био осведочени пионир, то јест утемељитељ и учинковити пропагатор игре под кошевима.   

декан Факултета проф. др Милован Братић

Једноипочасовна свечана академија – започета у подневни сат, 9. маја – протекла је у доличном академском знаку и тону, али и у атмосфери каква одобравајуће гестове и поштовалачку здушност у аудиторијуму није морала да сакупља и намиче, јер је тога имала напретек. Сав амфитеатар треперио је позитивно, потпуно у резонанси са аутентичном жељом и потребом факултетског колектива да се Александров јубилеј достојно обележи. Речима уважавања и колегијалне захвалности, те изразима који су указивали на пријатељску узајамност и блискост са слављеником, Керковићу се обратила мала репрезентација професора Факултета. Сви су они сада пензионери, али су од Александра млађи по двадесетак или чак тридесет и више година. Из њихових бираних речи, а нарочито из казивања која су гдегде одавала и својеврсну тронутост, дало се закључити да су говорници своме негдашњем профи, а потом и старијем колеги из наставног кора, захвални на много чему. Говорили су: декан Факултета проф. др Милован Братић, онда и редовни професори у пензији Ружена Поповић, Ненад Живановић и Александар Милојевић, те Недељко Богдановић, у својству колеге са нишког Филозофског факултета (такође професор у пензији). 

Светислав Пешић

На свечаности су реч узели и Светислав Пешић, актуелни селектор мушке кошаркашке Репрезентације Србије и један од најтрофејнијих кошаркашких тренера у нас, Братислав Бата Ђорђевић, такође познати кошаркашки тренер и спортски заслужник, и Верољуб Дугалић, председник Надзорног одбора Олимпијског комитета Србије. Од тих својих сарадника и пријатеља слављеник је награђен репрезентативним кошаркашким дресом који носи број 100, а и нарочитом кошаркашком лоптом. У име Керковићевих чачанских пријатеља беседио је новинар Братислав Бато Јевтовић. Успомене на академски старт прве генерације студената „нишког ДИФ-а” казивао је Миодраг Антић, власник индекса с редним бројем 1. 

проф. др Александар Цале Керковић

Казивања Керковићева, која су уследила најпосле, наишла су на  неподељено одобравање и очите симпатије свих. Његова пригодна реч била је тек само кȁдар, или једва сцена, из дугог, дугог, меморабилијама пребогатог, још неуснимљеног, документарца који би унеколико могао приказати један врло активан и плодотворан радни век. Професор је истакао велик значај мотивационе и интелектуалне потпоре коју је кроз године и деценије добијао од своје, сада почивше, супруге Бисеније (такође Чачанка, кћерка учитеља Милана Марковића). Стогодишњак Александар одаје утисак ментално одлично очуване особе. Прав, са силуетом постаријег шланг човека, доајен Керковић је већ самом својом појавом изврсна показна настава из области физичке културе. При свему томе слављеник нас је уверио да га шеретлук, духовитост и ведрина нису напустили. Неке знатно млађе његове колеге пожелеле су да и саме изброје стотку, а Керковић је одмах изразио добру вољу да обавезно присуствује обележавању њихових тако лепих јубилеја.   

Братислав Бата Ђорђевић

Ваља се овом приликом подсетити на неке од података из (досадашњег) Керковићевог curriculum-а vitae. Рођен је 2. маја 1922. у Краљеву (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца), у железничарској породици. Већ као дечак постао је Чачанин. Гимназију је похађао у Чачку и Горњем Милановцу. У Устанку (из 1941) учествовао је као партизан. Током окупације прогањан, саслушаван и хапшен од Специјалне полиције, Немаца, Бугара. У Смедеревској Паланци, у љотићевском Логору за принудно васпитање омладине, није се дао преваспитати. По ослобођењу, референт за фискултуру у Чачку. У лето 1945. године, у кругу Фабрике хартије и дрвењаче Божо Томић обликовао  импровизовани кошаркашки терен на пескуши и трави и тиме поставио темељ чачанске кошарке. Потом, оснивач КК Борац. Школске 1946/47. године уписао се у прву генерацију студената Државног института фискултуре (ДИФ), а 1950. дипломирао као други у класи (најбољи просек оцена је постигла Бисенија Биса Марковић, његова будућа супруга).

У то време активан је спортиста (атлетика, фудбал, кошарка). Године 1949. био члан кошаркашког националног тима и првак Београдског универзитета у скоку увис. Почетком педесетих добија запослење у Комитету физичке културе ФНРЈ као референт за спорт. У Шапцу, у Гимназији и у тамошњој Учитељској школи, предавао је физичко васпитање од 1953. до 1955. године. Од половине педесетих становник је Ниша, по декрету. У Граду на Нишави постаје тренер КК Студент, али и активиста широког делокруга на плану спорта и физичке културе. Магистарски рад одбранио је 1966. године на Високој школи за физичко васпитање у Београду,  а докторско звање стекао је 1974, на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.

На истом нишком факултету нижу се универзитетска звања. Редован професор постао је 1977. године, од када је и управник Студијске групе за физичку културу. За издвајање “нишког ДИФ-а” из окриља Филозофског факултета то јест за његово институционално и функционално осамостаљење и академско узрастање највеће заслуге имају управо супружници Керковић (Биса и Александар). У два мандата био је продекан Филозофског факултета, а у пензију је отишао – тачно пре 35 година – са дужности декана. Научни рад и ауторски опус Керковићев (који броји двадесетак књига и којим су обухваћене на стотине радова) био је еминентно окренут физичкој култури и спорту. У подручјима индивидуалних спортова значајног трага оставио је на плану популаризације и омасовљења скијања и пливања.

Промишљање те вежбовно и научно моделовање култивисане човекове телесности –  у нераскидивом јединству с перформансама и потенцијама интелекта, ума и духа, те свеколиког емоционалног и социјалног хабитуса – Керковића сврставају у узак круг истраживача и мислилаца фокусираних на тај и такав предмет изучавања. Штавише, може се казати да је наш слављеник у том смислу србијански пионир, а и, задуго већ, својеврстан корифеј. Од 2013. године Александар је члан Академије духовних посвећеника Фјодор Михаилович Дистојевски са седиштем у Москви.          

Минула свечана академија је носила назив Златни век проф. др Александра Цала Керковића. Ваља забележити да је добро одмереном тону и атмосфери скупа знатно допринела и модераторка Тијана Пуреновић. Својом доброхотношћу и шармом, увела је свечаност у одличан штимунг, те је кроз атмосферу неуштогљености и неусиљености умешно провела докраја. Трио младих гитариста  – у саставу Лука Аранђеловић, Михајло Дашић и Дамир Благојевић (студенти нишког Факултета уметности, у класи професора Братислава Златковића) – дао је најпре музичку увертиру а најпосле и милозвучну акустичну коду (изводећи композиције Исака Албениса и Гаја Бергерона).             

На свечаном скупу у амфитеатру нишког Факултета за спорт и физичко васпитање обрела се у претпрошли понедељак и неколицина Чачана: Недељко Неђо Вукомановић (инжењер рударства, бивши фудбалер, и задуго већ нишки зет), Милорад Благојевић Јýрдо (професор физичког васпитања и штосмејкер), Милан Маринковић (шампион Југославије у бодибилдингу из седамдесетих, данас доктор за мотоцикле)… а на Керковићев присан пријатељски позив у Ниш је путовао и потписник ових редова…   

Текст: Братислав Бато Јевтовић    

Фотографије: Драган Радојковић

__________________________