Posle tragedije nije napustila borilište, sada stigle nove medalje
U periodu od 19.- 22. aprila 2018.godine, održan je Prvi balkanski šampionat ujedinjenog karatea u Trgovištu u Rumuniji. Takmičenje je okupilo karatiste iz velikog broja zemalja, tako da je i konkurencija bila na visokom nivou.
Karate klub „Nemanja“ je imao svog predstavnika na ovom takmičenju i u svoju zemlju, grad Čačak ali i u svoj klub ova članica je donela dva odličja-bronzu u katama pojedinačno i zlato u katama ekipno. Poziv je usledio od prof. dr Vladimira Jorge.
Marija Paunović, koja je pre pet meseci postala i predsednik kluba „Nemanja“, nakon tragičnog događaja koji je zadesio ovaj klub, ali i ceo karate svet, rešila je da ne posustane od karatea i kluba koji je osnovala, kako sama kaže njena druga majka, Zorana Kojić.
Marija je članica ovog kluba od samog njegovog osnivanja, a poznanstvo sa Zoranom počelo je mnogo pre. Punih 18 godina ona se nalazi u karateu, nosilac je majstorskog pojasa, internacionalni sudija i osvajač mnogih medalja, državnih, evropskih, svetskih, balkanskih.
Pored toga, nalazi se na Master studijama na VŠTSS u Čačku, gde inače i kao student generacije obavlja ulogu saradnika u nastavi. Kako voli da istakne, da nije bilo karatea, ne bi postigla ni uspehe vezano za školu.
„U svet karatea sam ušla sasvim slučajno, prosto sam odmah znala da želim da budem u tom sportu, nakon nekog vremena sam razočarana želela da napustim i klub u kom sam započela vežbanje, kada me je život spojio sa Zokom. Njenim pristupom pravog trenera, nastavila sam dalje i eto i dan danas sam tu i to jako uspešno“, kaže Marija.
„ Aktivna sam balkanska prvakinja u katama pojedinačno u Fudokan karateu, nosilac bronzane medalje sa poslednjeg Evropskog prvenstva u Poljskoj a evo i sada bronza sa Balkanskog prvenstva ujedinjenog karatea. Što se tiče ekipnih nastupa, volim da istaknem da sam u timu sa odličnim ljudima pre svega, Aleksandrom Ilić i Anom Brajović iz KK „Čačak“, sa kojima nastupam već preko 4 godine i sa svakog takmičenja donosimo medalje, aktivne balkanske, evropske, svetske prvakinje u Fudokanu a sada i prvakinje u ujedinjenom karateu“.
„Ponosna sam na svoj uspeh i ne bih ga možda previše forsirala, da nema jednu određenu težinu ostvareni rezultat, a to je, što sportista koji ostane bez svog vodiča, trenera se teško snađe da nađe dalje pravi put, mnogi odustanu i padnu, izgube se. Pošto sam bez svog trenera, prijatelja i roditelja ostala pre pet meseci, nisam dozvolila sebi da odustanem, jer ni ona to nikada nije uradila, a prošla je kroz mnogo teže periode u životu. Prosto, naučila me je da moram da se borim, da moram da se izdignem iz situacije. Teško je kada obučete kimono, uđete u salu i očekujete da se pojavi osoba koja je zapravo stvorila vas u tom svetu sporta, osoba koja je radila sa vama stalno, osoba koja je uvek navijala za vas, nema. Izađete u borilište, a ne čujete njen glas podrške. Zorana je bila veliki čovek, u svakom smislu te reči. Moj cilj je da svaki nastup koji imam nakon njene smrti, bude posvećen njoj, baš kao i ova dva u Rumuniji. Znam da će tako na jedan način živeti, kao i kroz klub koji i dalje radi, osvaja medalje i čuva uspomenu na Nemanju i Zoku. Učili smo od najbolje, a to je ona, Zorana. Kako je i sama volela da kaže nešto biramo a nešto nam dođe samo, mi biramo da održimo klub i nastavimo tamo gde je ona stala i sigurna sam da za sada KK „Nemanja“ to uspešno radi“, završava Marija.