Profesionalni sport na račun građana

Kriterijumi na osnovu kojih se troši novac namenjen sportu nisu do kraja jasni i ne postoje konsolidovani podaci o tome. Iz ovih razloga su izdvajanja za sport predmet neprestanih nagađanja. Takođe, izazivaju sumnju, ali i opravdan interes javnosti da zna koje sve institucije, koga i za šta tačno plaćaju novcem svih građana.  

Uprkos mnogobrojnim najavama da će država obelodaniti ove podatke, to se još uvek nije dogodilo. Dodatno, problem predstavlja kontrola utrošenih sredstava, koja je ili slaba ili nepostojeća.

BIRN je zato sproveo istraživanje o tome koliko se novca troši za finansiranje različitih sportskih organizacija i događaja i u koje tačno svrhe. Prvi put i na jednom mestu predstavljeni su podaci koji otkrivaju na koji način je potrošeno 16,7 milijardi dinara ili oko 133 miliona evra za sport u Srbiji u periodu od 2012. do 2014. godine.

Ovim istraživanjem je obuhvaćeno 26 najvećih lokalnih samouprava, Ministarstvo omladine i sporta i Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu Autonomne pokrajine Vojvodina.

Od 26 lokalnih samouprava, pet gradova i opština BIRN-u do dana objavljivanja ovog teksta nije dostavilo tražene informacije o tome koliko su novca trošili za sportske namene.

Opštinske i gradske uprave Vrbasa, Šapca, Jagodine i Novog Pazara nisu dostavile traženu dokumentaciju o potrošenim budžetskim sredstvima, dok je Vranje poslalo zbirne podatke koje je bilo nemoguće analizirati u tom smislu.

Najizdašnije Ministarstvo sporta

Tokom prethodne tri godine najviše novca je izdvojilo Ministarstvo omladine i sporta, skoro 9 milijardi dinara, što je polovina ukupno izdvojenog novca za ove namene. Slede Grad Beograd sa 1,8 milijardi dinara i Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu sa blizu milijardu dinara.

Iz budžeta grada Kragujevca je ukupno izdvojeno nešto više od 900 miliona dinara, a iz grada Niša 832 miliona dinara.

Iako je grad Zaječar finansirao samo Sportski savez grada Zaječara, izdvojio je veliki novac. U periodu od 2012. do 2014. godine dotiranjem saveza iz ovog grada za redovne aktivnosti gradska uprava je potrošila 352 miliona dinara, što je znatno više nego što su dobili neki drugi sportski savezi kao na primer atletski, teniski ili veslački.

Najmanje novca za finansiranje sporta potrošile su opštine Prokuplje i Gornji Milanovac i grad Kraljevo. Ove tri lokalne samouprave potrošile su zajedno u posmatranom periodu svega pet miliona više nego grad Valjevo koji je prvi naredni po količini izdvojenog novca sa 121 milionom dinara.

Najviše novca dobio je Olimpijski komitet Srbije, više od milijardu dinara. Samo od Ministarstva omladine i sporta ovaj savez je za tri godine dobio 965,7 miliona dinara.

Rukometnom savezu Srbije dodeljeno je 759 miliona dinara, a košarkaškom 638 miliona, dok je Vaterpolo savez Srbije iz budžeta dobio 575 miliona dinara.

Trend u trošenju novca poreskih obveznika nije se značajno menjao od 2012. do 2014. godine i u konstantnom je porastu. Naime, 2013. godine je izdvojeno nešto više od 200 miliona dinara u odnosu na prethodnu godinu ili skoro 5,5 milijardi dinara, a skoro pola milijarde manje nego 2014. godine.

Kome odlaze milijarde iz budžeta

Ministarstvo omladine i sporta, koje je potrošilo najveći deo novca ili blizu devet milijardi dinara, nije u svojim odgovorima BIRN-u naznačilo koji je osnov tačnije tip finansiranja sportskih organizacija bio u pitanju, premda namenu svakako jeste. Mahom je ministarstvo finansiralo saveze i klubove za njihove redovne aktivnosti, nacionalna priznanja i međunarodna takmičenja.

Prema podacima koje je BIRN prikupio samo kroz dotacije raspodeljeno je šest milijardi, dok je deset puta manje, ali ne i zanemarljivih 623 miliona dinara, potrošeno na subvencionisanje sportskih klubova i udruženja. Subvencije su davale gradske uprave Beograda, Subotice i Leskovca.

Gro tog novca, odnosno 420,5 miliona dinara je tokom prethodne tri godine izdvojio Grad Beograd i to ne za aktivnosti sportskih organizacija u Beogradu, već najviše gradskim preduzećima Arena Beograd, za finansiranje redovnog rada i održavanja Kombank Arene i beogradskom Hipodromu, za organizaciju takmičenja, kao i privrednom društvu BG hala, čiji je osnivač Skupština grada.

Grad Niš, kao jedna od lokalnih samouprava čiji je budžet za sport najveći, je više od trećine svojih ukupnih sredstava namenjenih sportu za prethodne tri godine utrošio za finansiranje Sportskog centra Čair. Samo u 2013. i 2014. godini  SC Čair je dodeljeno 319 miliona dinara.

Pored SC Čair, fudbalskog, rukometnog i omladinskog košarkaškog kluba iz Niša za čije redovne i takmičarske aktivnosti je gradska uprava izdvajala najviše novca, sa ukupno 3,2 miliona dinara je dotiran Savez za rekreativni sport. Od toga je 1,4 miliona utrošeno za sprovođenje akcija Svi na sneg i Svi u prirodu.

Velika svota novca se odvaja za finansiranje različitih sportskih organizacija iz budžeta republičkih i lokalnih javnih preduzeća.

Među glavnim finansijerima sportskih klubova u Srbiji su najveća državna preduzeća poput Telekoma Srbija, Elektroprivrede Srbije, Aerodroma ’’Nikola Tesla’’, Srpske banke i Galenike. Ova preduzeća najviše novca izdvajaju kroz donacije i sponzorstva o čemu je BIRN već pisao.

Tako je na primer EPS u periodu od 2011. do polovine 2014. godine izdvojio skoro 200 miliona dinara za finansiranje sportskih organizacija, što je čak polovina ukupnog novca  koji je EPS utrošio za različite donacije i sponzorstva.

Aerodrom ’’Nikola Tesla’’ je godinama finansirao razna sportska udruženja, a u najvećoj meri Košarkaški klub Radnički iz Kragujevca, dok je Srpska banka Košarkaški klub Crvena zvezda samo u 2013. donirala sa 26 miliona dinara.

Stoga ostaje nepoznato do kraja koliko se tačno novca izdvaja za opstanak sportskih klubova i saveza, od kojih su mnoga u gubicima i na ivici propasti ili ne donose nikakve uspehe na takmičenjima. Sa druge strane vrhunski sportisti koji ostvaruju zavidne rezultate nemaju ni osnovne uslove za treniranje.

Deca moraju da plaćaju

U prethodnih 20 i kusur meseci, koliko je Udovičić na čelu Ministarstva, više puta je bilo najavljeno da su politike u oblasti sporta usmerene ka amaterima, ka deci i omladini, i da će se probati raditi na tome da se taj segment detaljno popravi ne bi li se poboljšalo zdravlje nacije i možda omladini ponudila neka opcija koja nije kriminal ili „nelegalno korišćenje droga“.

Međutim, taj deo priče sporo dolazi do javnosti, a prosečan građanin Srbije lako može da se uveri da li u njegovom gradu, mestu ili kraju postoje uslovi za rekreativno bavljenje sportom. Kada se pogledaju statistike koje govore da se u Srbiji jedva nešto više od osam odsto građana organizovano bavi rekreativnim sportom, naspram EU proseka od preko 25 odsto, onda je jasno da nešto nije u redu, posebno što volimo da se busamo kako smo „sportska nacija“, kako smo „sportska velesila“ i slično.

S druge strane, za sport se izdvaja oko pet evra po stanovniku, kada je reč o državnom nivou, koliko izdvaja i Holandija, a što je čak više od Nemačke, koja po „glavi“ daje četiri evra. Da ne bude zabune, u EU se gro sportskih aktivnosti finansira sa regionalnog, odnosno lokalnog nivoa, pa tako u Francuskoj sa te razine izdvajanje ide i preko 140 evra po stanovniku.

‘Treća lica“

Koji je rezultat ovakve raspodele: dok vrhunski sportisti, kao što su Ivana Španović ili Amela Terzić, nemaju uslove u Srbiji koji bi im omogućili da postižu rezultate na još višem nivou, a na drugoj strani, bacaju se milioni u nekakve fudbalske projekte koji po pravilu generišu nasilje i korupciju. Na „nižem nivou“ deca nemaju gotovo nikakve uslove za bavljenje sportom u školama, jer su školske sale izdate na korišćenje „trećim licima“, pošto je to navodno, način da se škola finansira, roditelji moraju debelo da plaćaju ako žele da im se dete bavi nekim sportom, a na javnim površinama su podignuti „baloni“, koji takođe korišćenje papreno naplaćuju.

Ukratko, došlo je do sumnjivih „javno-privatnih“ partnerstava, a sve na teret običnog sveta. Da ne pominjemo da je Srbija kada je reč o stazama za trčanje, biciklističkim stazama i sličnoj infrastrukturi za rekreativno bavljenje sportom u gradu veoma zaostala zemlja. Čak se i ne vidi želja da se takvo stanje promeni.

Dakle, od građana se uzima novac da bi se finansirale sportske aktivnosti od škole do fakulteta, a onda im se kaže da oni moraju dodatno da plate za ono što je država bila dužna da obezbedi. Ova vlada i ovaj ministar, uprkos nekim najavama i obećanjima, nisu uspeli da reše ovaj ogromni problem i sada najavljuju da će ograničiti iznos članarina u tim izmišljenim klubovima u koje morate da pošaljete svoje dete da ne bi baš sve vreme visilo na ulici.

BIRN