Први велики успех кошарке у Чачку

Развој кошарке у социјалистичкој Југославији био је постепен. Прво јуниорско кошаркашко првенство Југославије, заправо турнир, одржано је 1948. године у Сплиту.

У то време кошарка у Чачку је већ стекла популарност, нарочито међу младом популацијом. Међутим, за праву популарност било код спорта неопходни су успеси и победе над ривалима. Први значајнији резултати кошаркашких клубова у Чачку били су успеси јуниорских екипа. Тако су већ у лето 1950. јуниори „Борца”на турниру у Лесковцу постали прваци „уже Србије”. Следила је утакмица са „Динамом” из Панчева, трећепласираном екипом из групе „Београд-Војводина”, која је требало да одлучи који ће трећи тим да представља Србију на државном првенству Југославије за јуниоре. Напредак јуниора „Борца” био је велики, јер су 1949. били тек пети на нивоу Србије, да би се 1950. пласирали на државно првенство, заправо тирнир, у Карловцу.

На државном првенству Југославије за јуниоре у Карловцу екипа „Борца” добила је четири и изгубили једну утакмицу, али је због система такмичења остала тек на петом месту, како су пренели новинари. Карловачки „Железничар” је, на пример, са три добијене и две изгубљене на крају био други. Ипак, сви су сматрали да је „Борац” пуно постигао. Према забележеним сећањима Чачани су тренера Денића по доласку са турнира на рукама изнели из воза.

Следеће 1951. године јуниори „Борца” поново сус е квалификовали за завршни турнир за првака НР Србије, који је организован у Чачку. Осим домаћина „Борца” на овом турниру учествовали су и београдски тимови „Партизан” и „Црвена Звезда”, као и зрењанински „Пролетер”. Јуниори „Борца” победили су све ривале, а највећи је био „Партизан”, када је утакмицу посматрало око 1.000 гледала. Остале мечеве гледало је око 700 људи. Тако је „Борац” постао првак НР Србије, што је био велики успех кошарке у Чачку.

Јуниори „Борца” играли су одлично и сви су се чудили зашто многи од њих већ нису у сениорској екипи. Очекивања Чачана од својих кошаркаша су у сваком случају порасла. За „Борац” се претпостављало да ће успети да се пласира у Прву кошаркашку лигу Југославије (што се на крају и догодило), а за „Железничар” да буде на „средини табеле” Српске лиге. Локална штампа је у јесењем делу првенства извештавала са свих утакмица, чиме се одржавало интересовање јавности, посебно за успехе „Борца” чије су утакмице посматрале стотине гледалаца.

Кошарка је одлично напредовала у Чачку, коме је 1951. поверено да организује и јуниорско првенство Југославије у кошарци. Домаћи „Борац” био је најбољи у Србији, коју је представљао и београдски „Партизан”, из Словеније је дошао љубљански АШК, а из Хрватске тим „Дуга Реса”. Чачани се нису припремали за ово такмичење, али су мислили да их једино тим „Партизана” може победити. На крају је „Борац” заиста и био други иза „Партизана”. Пошто се турнир одржавао у Чачку, јавност је титулу вицешампиона у јуниорској конкуренцији на нивоу Југославије доживела само као „релативан” успех. Суштински, била је то потврда да је Чачак заиста већ 1951. постао „град кошарке”, и био је то први велики успех кошарке у нашем граду.