Sedam decenija Želovog igrališta

 Желово игралиште је култно место не само за Чачане, већ и за све познаваоце  кошарке у великој Југославији, па и шире. Његову славу су проносиле генерације одличних кошаркаша, али и многи релативно анонимни баскеташи. Према новинским извешатајима отворено је утакмицом са Кикинђанима у јуну 1951. године. Ужичка Победа у броју од 14. јуна те године пише: На новом кошаркашком стадиону „Железничара“ у Чачку одиграна је кошаркашка утакмица за првенство Српске лиге између „6. октобра“ из Кикинде и „Железничара“ из Чачка. Надмоћнијом игром победили су домаћи кошаркаши резултатом 36:25 (19:9). Пре тога (од 1949) било је то пољанче са импровизованим кошевима. Да би се игралиште прилагодило намени и захтевима кошаркашких правила и пропозиција велики добровољни труд уложили су железнички радници из Чачка, као и вредни омладинци.

Железнички радници на изградњи стадиона

Инсерт са утакмице игране док још нису постојале свлачионице

Игралиште је оријентисано у приближном правцу исток–запад. На западној страни (до Млекаре) налазила се барака у којој су биле смештене свлачионице и службене просторије. Данас је ту, мало јужније, монтажни објекат са истом наменом. На источној страни налази се двоспратна зграда са клупским бифеом у ниском приземљу и сутерену. Стари љубитељи кошарке памте да је игралиште било са подлогом од шљаке, бетонским стубовима, који и данас трају, и металним таблама. Те лимене табле су биле права реткост на кошаркашким теренима. Бетонске конструкције за кошеве и данас представљају раритет не само у Србији, а трају непуних седам деценија. Касније је подлога бетонирана, а 1964. године асфалтирана. Нешто раније металне табле су замењене дрвеним, које су знатно касније отишле у историју, а на бетонске конструкције постављене су табле направљене од плексигласа. Сам терен је био ограђен (одвојен од трибина) шинама скинутим са пруге уског колосека. На северној страни игралишта налазе се бетонске трибине, док је на јужној било посађено шест топола.

Већ у првим годинама постојања решено је и питање осветљења игралишта како би било на располагању и у вечерњим сатима. Осветљење је изведено тако што су са обе чеоне стране игралишта постављене по две високе, дрвене бандере преко којих су дуж терена затегнуте сајле. На сајле је постављено по седам лампиона са печуркастим, лименим лустерима и сијалицама за уличну расвету.

Осветљење игралишта

Желово игралиште је било поприште и међународних утакмица, а 1954. године Борац је све своје прволигашке утакмице као домаћин играо на овом терену.

Желово игралиште: у позадини је барака у којој су били економат и свлачионице

Садашња зграда у којој се налази канцеларија, економат и свлачионице изграђена је 1985. године. Претходне године је срушена барака, као и ограда око игралишта. Веома важна инвестиција било је постављање рефлектора на четири метална стуба, која је реализована 1994. године, чиме је олакшано организовање ноћних утакмица и тренинга.

Како би се поправили услови за тренирање, поред главног терена, са јужне стране и нешто издигнуто, изграђено је и помоћно игралиште. Место на коме су постиоци паркирали аутомобиле и где је у једном периоду била летња позорница претворено је у кошаркашко игралиште. Радови су извођени у првој половини августа месеца 2004. године.

Изградња помоћног (горњег) игралишта

Игралиште се не може замислити без бифеа. Скромни бифе представља култно место на мапи чачанских угоститељских објеката. У јесен 2008. године постављена је дрвена конструкција и застакљена некадашња башта Бифеа Желе. На тај начин је једном од најпопуларнијих кафића у граду знатно повећан капацитет, јер су до тада коришћене две ниске и загушљиве просторије. Целокупну реконструкцију финансирало је тридесетак истинских заљубљеника у Железничар и игралиште код станице.

Желово игралиште после реконструкције трибина (2017)

Данашњи изглед и назив стадиона потиче из лета 2017. године. Прво су реконструисане трибине, постављањем пластичних столица (донација Предрага Миливојевића и Милуна Тодоровића), а потом и терен за игру.

Желово игралиште украшено муралима

Наиме, 31. августа те године највећи кошаркаши ас са ових простора Драган Кићановић је, у присуству више од хиљаду присталица овог клуба, отворио реконструисани кошаркашки терен који од тада носи његово име. Игралиште је реновирано у оквиру кампање компаније „Моцарт“ под називом „Сто терена за једну игру“.

Свечаности су међу бројним гостима са стране присуствовали и трофејни тренери Жељко Обрадовић и Душан Дуда Ивковић.

Драган Кићановић свечано отвара терен који носи његово име

Кићан је том приликом рекао:

– Желим да се захвалим компанији „Моцарт“, која је направила нешто дивно за све генерације које су на овом терену расле, играле кошарку и кроз ту игру постале праве личности и добри људи… Сматрам да је ово најлепше игралиште не само у Србији него и у региону. Поред лепоте и новог изгледа, оно што је битно је да дух који деценијама влада на овом терену остане неокрњен.

Свечано отварање терена „Драган Кићановић“

Игралиште „Драган Кићановић“ снимљено из ваздуха

Популарно Желово добило је потпуно нов изглед и ново име – „Драган Кићановић“. Сређене су трибине, постављене пластичне столице, обновљене конструкције и кошеви, а асфалтна подлога поплочана специјалним шупљикавим плочама од пластичне масе.

Аутор: Светислав Љ. Марковић

Мурали на Желовом игралишту:

_____________________________________________________________________