Slobodan Simović produžio ugovor sa Kišvardom

Slobodan Simović svoj fudbalski put započeo je u čačanskom Borcu, preko Vojvodine i Novog Sada stigao je do subotičkog Spartaka gde je stasao u odličnog igrača koga su igre u dresu kluba sa severa Bačke na domaćoj i međunarodnoj sceni preporučile beloruskom Dinamu.

Brzo se snašao u klubu iz Minska, sjajnim igrama u trogodišnjem mandatu doprineo je mnogim uspesima ekipe, postao je miljenik navijača, a za rad je nagrađen kapitenskom trakom.

Iz Belorusije je nastavio u Slovačkoj da gradi karijeru, potom se preselio na Bliski istok u Izrael, zatim preko Kazahstana ponovo se vratio u Belorusiju, ali u redove najvećeg Dinamovog rivala BATE Borisova.

Uspešno je dve godine nosio plavo – žuti dres dugogodišnjeg beloruskog šampiona, bio je na korak do povratka u Srbiju i potpisa s Partizanom, ali je negde zapelo što su komšije sa severa iskoristile i pozvale  ga u klub koji je bio u usponu – Kišvardu.

Od januara 2020. godine 31-godišnji Čačanin je član mađarskog superligaša, a nedavno je produžio saradnju na još godinu dana.

– Isticao mi je ugovo krajem decembra i posle razgovora sa rukovodstvom kluba odlučio sam da produžim saradnju na još godinu dana. Sad kada smo postigli dobre rezultate i takav uspeh, i gde sam igrao skoro sve utakmice od kako sam tu, žao mi je bilo da na polusezoni odem. Dogovorili smo se na još gidinu dana – objašnjava Simović:

– Bilo je ponuda iz više klubova i da idem u neke druge zemlje, ali generalno Mađarska mi odgovara. Liga je kvalitetna i dobro sređena, stadioni su odlični kao i uslovi, a što mi je najvažije tu sam blizu kuće i porodice i zato nisam imao nameru da menjam sredinu.

Ekipa Kišvarde je jesen odigrala odlično. Dugo je bila na liderskoj poziciji Super lige mađarske, ispred Ferencvaroša, ali je u poslednjem kolu prvog dela odigrala nerešeno u derbiju sa Puškaš akademijom što je klub iz Budimpešte iskoristio i za bod im uzeo naslov jesenjeg prvaka države.

– Dobro smo započeli sezonu i držali taj kontinuitet sjajnih partija, što je bitno i dočekali kraj prvog dela kao lider, na iznenađenje mnogih, ali u poslednjem kolu smo odigrali nerešeno i Ferencvaroš nas je prestigao za bod razlike. Imali smo šanse da završimo ka jesenji prvaci što je veliki uspeh za ovaj klub s obzirom da se razvija. Na putu smo da ostavrimo dobre rezultate ove sezone i sve od nas zavisi. Kada smo već u vrhu, važno je da, ukoliko ne podignemo šampionski pehar, sezonu završimo među tri-četiri prve ekipe da igramo Evropu što je i glavni cilj. Videćemo kako će biti u nastavku, idemo stepenicu po stepenicu i nadamo se najboljem.

Pored Slobodana Simovića u redovima mađarskog supreligaša su još dvojica srpskih internacionalaca i kao i on imaju zapaženu ulogu u timu iz Kišvarde.

– Naš klub ima najviše stranaca. Lazar Ćirković bivši igrač Partizana i Lazar Zličić dete Vojvodine su tu i imaju veliku ulogu u timi i zaista su mnogo doprineli dobrim rezultatima ekipe. To što smo svi znajedno znači nam i na terenu i van terena gde se družimo i provodimo vreme zajedno.

Glavna odlika Simovića jeste predan rad i zalaganje, dobre partije na terenu su samo preporuka bile u svakom klubu da ponese kapitensku traku u Dinamo, Slovanu, pa i sada u Kišvardi.

– Igrali smo utakmicu sa MTK-a na domaćem terenu. Golman, koji je naš kapiten bio je nešto povređen i kao zamenik sam dobio traku. Čast mi je bila što sam kapiten, a još veća jer smo taj meč dobili sa 5:0. Srećan sam jer je to plod rada i turda u protekle skoro dve godine koliko sam u klubu – kaže Slobodan Simović.

Sportski žurnal