Tiyana Cissé: San mi je da zaigram za reprezentaciju Srbije
Da se do uspeha stiže predanim i upornim radom govori primer Tijane Sise (Tiyana Cissé), mlade šesnaestogodišnje odbojkašice francuskog Kana, koja u razgovoru za naš portal oktriva detalje o njenom sportskom životu.
- Tijana hvala ti što si odvojila vreme za intervju. Za početak predstavi nam se, reci nam nešto više o sebi.
Zovem se Tijana, imam šestnaest godina, živim u Francuskoj i odbojkom se bavim već šest godina. Nastupam za odbojkaški klub Kan. Za Srbiju sam vezana zbog činjenice da mi je majka rođena u Srbiji i da je živela u Kosjeriću.
- Kako si ušla u svet odbojke?
Potičem iz prave sportske porodice. Pre odbojke trenirala sam košarku zbog činjenice da mi se otac bavio košarkom, a na odluku da počnem da treniram odbojku uticala je činjenica da mi je majka bivša odbojkašica. Za odbojku sam se odlučila iz razlogašto je mene odbojka više privlačila i što sam se bolje osećala na treninzima odbojke.
- Da li ti se jošneko u porodici, pored majke, bavio dbojkom?
Cela mamina familija je trenirala odbojku. Tetka, ujko, deda, svi su se bavili odbojkom.
- Da li je bitno da se mladi aktivno bave sportom?
Po meni je bitno imati neko interesovanje bez obzira da li se radi o sportu ili umetnosti. Bolje je izaći iz svoje sobe i upoznati nove ljude. To je uvek najbolje.
- Za ovih šest godina, koliko se baviš odbojkom, šta ti je odbojka pozitivno donela?
Kroz odbojku sam upoznala dosta ljudi. Takođe, kroz odbojku sam naučila da organizujem svoje vreme. Isto tako zahvaljujući odbojci sam se osamostalila, jer sam već dve godine u odbojkaškom internatu.
- Da li te u mestu u kome treniraš prepoznaju?
Za sada me šira javnost ne prepoznaje, jer samo moji drugari i porodica znaju da treniram odbojku. Razlog za to je činjenica da je grad u kome živim veliki i zbog toga se ljudi ne poznaju toliko koliko se poznaju recimo u Kosjeriću.
- Kada uporediš Srbiju i Francusku u kojoj nastupaš, kakav je osećaj igrati u Francuskoj, koja je u svim parametrima razvijenija od Srbije?
Francuska jeste velika država i poznata, ali ne znači da je Francuska najbolja država u kojoj se igra odbojka. Po mom mišljenju Srbija je bolje organizovana u odnosu na Francusku, što se tiče odbojke. To se vidi po rezultatima odbojkaške reprezentacije Srbije.
- Po tebi da li je novac u sportu presudan?
Najbitnije je imati želju i voleti svoj sport. Trenirati iz ljubavi a ne iz želje za novcem. Ja lično odbojku ne gledam kroz novac, jer sve to dolazi nakon mnogo uloženog vremena.
- Kada bi imala priliku na jedan dan da se menjaš sa nekom poznatom ličnošću, koja bi to ličnost bila?
Da imam tu priliku, ja bih se menjala sa odbojkašicom Tijanom Bošković.
- Pored odbojke, šta još voliš da radiš?
Najviše volim da svoje vreme provodim sa porodicom i familijom jer ih ne viđam često. Takođe, volim da vreme provodim sa drugaricama, da idem na bazen.
- Da li voliš da u sportu rizikuješ ili odluke donosiš nakon dublje analize.
Budući da je odbojka relatovno brz sport, ja bih uvek rizikovala.
- Najlepši trenutak tvoje šestogodišnje odbojkaške karijere?
On se desio ove godine kada sam dobila poziv za reprezentativnu selekciju. U selekciji od trideset igrača dala sam maksimum od sebe i dobila sam poziv da nastupim za reprezentaciju.
- Da li ćeš u budućnosti braniti boje Francuske reprezentacije ili Srbije?
Meni je san da zaigram za reprezentaciju Srbije, ali do toga je veoma teško doći u odnosu na reprezentaciju Francuske, zbog činjenice da reprezentacija Srbije u odbojci ima veće uspehe u odnosu na reprezentaciju Francuske. Svakako da bih se odazvala pozivu da nastupam za reprezentaciju Srbije ako do njega dođe.
- I za kraj, tvoj savet mladima.
Mladima bih poručila da veruju u sebe i da rade ono što vole.
Razgovor vodio: Aleksa Pavlović