Upoznao sam značajne ljude iz celog sveta, ali ništa ne može da zameni prijatelje iz detinjstva

Kao igrač špartao je terenima čačanskog Borca, Vojvodine, Leha, Sparte iz Praga, Legije…Prvi fudbalski učitelji bili su mu Milovan Miki Rajevac, Milovan Ćirković Ćirko, Miloljub Kovačević – Mićo Kovač, Mihailo Kolarević Kolar…Od saigrača moraju se izdvojiti Milivoje Vitakić, Branko Jelić, Ivica Dragutinović, Neško Milovanović…

Kao član Vojvodine biran je u najbolji tim naše najjače lige, sa Spartom je uzeo kup Češke, a sa Legijom bio je prvak Poljske. Sa Spartom se našao među 16 najboljih klubova u Ligi šampiona, ali se isprečio slavni Milan.

Kada se fudbalski penzionisao opredelio se za put kojim se ređe ide. Mirko Poledica izabran je za predsednika sindikata profesionalnih fudbalera “Nezavisnost” gde se veoma dobro snalazi. Od prvog dana ima pune ruke posla i rešava sporove mnogobrojnih fudbalera, a veoma je cenjen u udruženju FIFPro. Veliku pomoć ima od poznatog beogradskog advokata Vladimira Bojovića.

Poledica se uvek odaziva našim pozivima i evo današnjih odgovora na naših pet pitanja.

1.Da li se sećate i još uvek družite sa drugarima iz detinjstva?

“Odrastao sam u Atenici i jako sam blizak sa prijateljima iz detinjstva i dan danas. Često se viđamo i posećujemo, a tradicionalno se okupljamo u maju svake godine gde uz druženje i muziku evociramo uspomene iz detinjstva. Imao sam priliku da se, kroz karijeru i posao, upoznam i družim sa veoma značajnim ljudima iz sveta sporta i umetnosti, ali ništa mi ne može zameniti prijatelje iz detinjstva koji su mi najdraži”.

2.Da li ste svojevremeno trenirali još neki sport i koji?

“Pre fudbala bavio sam se karateom, oduvek sam voleo sve borilačke sportove i sada se rekreativno bavim kik boksom. Karate mi je mnogo pomogao u fudbalskoj karijeri zbog toga što se nikada nisam povređivao i telo mi je bilo elastično”.

3.Ko Vam je bio sportski idol, uzor od prijatelja, u danima odrastanja?

“Pripadam generaciji koja je volela i pratila sve sportive. Mi, Čačani po pravilu najviše smo voleli košarku. Iz sveta fudbala nisam nikada imao idole, a svima nama iz Atenice idol je bio nekadašnji košarkaški as Radisav Ćurčić. Voleo sam mnogo i atletiku, a najdraži atletičar mi je bio Dragan Sekulić, iz Čačka, kome sam se divio i navijao za njega na uličnim trkama i krosevima krajem osamdesetih godina prošlog veka”.

4.Koliko je, u današnje vreme, važno biti human?

“Humanost je naša obaveza, stvar kućnog vaspitanja. I dalje verujem u ljudsku dobrotu i empatiju. Društvo se mnogo promenilo poslednjih decenija, ali moja iskustva sa ljudima su i dalje dosta pozitivna i iskreno verujem da su ljudi uvek spremni da pomognu u skladu sa svojim mogućnostima”.

5.Kojim dobrotvornim akcijama se najradije odazivate, koncertima, predstavama, utakmicama, slanjem humanitarnih SMS poruka, donacijama…?

 “Uvek sam se odazivao svim dobrotvornim akcijama, neke sam i lično organizovao. Sportisti u tom smislu imaju veliku obavezu i odgovornost i jako sam ponosan na sve naše sportiste zbog toga što su uvek spremni da pomognu za dobrobit drugih”.

Đurđe Mečanin