Uspešni Čačanin: Sedam prvenstava, sedam medalja
Sjajni košarkaški stručnjak Dejan Mijatović je svojevremeno, u sedam reprezentativnih akcija, sa mlađim selekcijama Srbije, osvojio istio toliko medalja. Popularni Džoli priseća se dosadašnjih rezultata i uspeha.
„Sve je počelo još 2005. godine kad sam sa Miroslavom Nikolićem osvojio zlato u Izmiru“, kaže Mijatović i dodaje. „Bila je to selekcija sa Nikolom Pekovićem, Novicom Veličkovićem, Milenkom Tepićem…Potom sam samostalno na Balkanijadi u Volosu osvojio zlatnu medalju, a iste 2007. godine smo u Madridu bili prvaci Evrope sa Milanom Mačvanom, Dušanom Katnićem, Filipom Čovićem…To je bio sjajan rezultat jer smo za protivnike imali odlične reprezentacije i pojedince poput Riki Rubija, Pabla Agilara i ostalih igrača koji su napravili sjajne karijere što u španskoj, što u NBA ligi“.
Potom u Savez na mesto potpredsednika za mušku košarku dolazi legenda Dejan Bodiroga, a Dragan Tarlać dobija zaduženje za rad sa reprezentativnim selekcijama.
„Od 2011. godine počinje novi uspešan ciklus i jedan novi koncept. Na SP u Litvaniji osvojili smo srebrnu medalju, zasluge pripadaju tadašnjim igračima poput Bogdana Bogdanovića, Bogića Vujoševića, Aleksandra Cvetkovića, Marka Gujaničića…Sve se nastavilo sa 1994-tim godištem sa kojim smo igrali na nezvaničnom prvenstvu sveta u Manhajmu gde smo u finalu izgubili od Španije. Tad smo imali dvojicu igrača u prvoj svetskoj postavi Mihajila Andrića i Nikolu Radičevića. Potom smo igrali EP i okitili se bronzanom medaljom. Nastavili smo akcije na SP u Pragu 2013. godine, generacije 94/95, i tad smo igrali finale sa SAD-om koju je predvodio jedan sjajan stručni štab, a poslali su izuzetno jaku selekciju jer su želeli da osvoje zlato. Dobijali su rivale i sa pedeset poena razlike, a mi smo se 35 minuta ravnopravno nosili sa njima. Na kraju smo seriju završili na EP na Kritu osvajanjem bronzane medalje i mislim da smo bili na pravom putu da nađemo igrače koji bi bili konkurentni za seniorsku reprezentaciju. Dolaskom Bodiroge i Tarlaća dobila se jedna nova dimenzija, a meni je bila izuzetna čast da sarađujem sa možda najvećom srpskom košarkaškom veličinom kakav je Dejan Bodiroga i pored njega Draganom Tarlaćem. Sve to sa aspekta jednog kosmopolitizma, ostvarenosti, nezavisnosti, produktivnih ideja u selekciji i to je sve bila velika privilegija za mene ”.
Srpska košarkaška javnost uvek od reprezentacija očekuje najveće domete i rezultate.
“Kad se odlazi na neko prvenstvo uvek je u glavi slava i vredni rezultati naših starijih generacija koji su nas navikli na uspehe. Uvek postoji doza odgovornosti, znaju se ciljevi bez obzira na okolnosti. Igrači se uče da nose tu vrstu tenzije i pozitivnog pritiska i zaista mi je čast što sam sa tim momcima prošao kroz sve ovo. Takođe, rezultati su plod odlične saradnje sa članovima stručnog štaba od Đola Adžića, Aleksandra Matovića, Marka Baraća, Nikole Markovića, pa pokojnog kondicionog trenera Srđana Sarića, koji nam je mnogo pomogao, preko Mladena Mihajilovića, zatim fizioterapeta Marka Sokića, svi smo bili kao jedna velika porodica”.
Velike rezultate Mijatović je postigao u radu sa mlađim selekcijama, ali slične stvari je doživeo i sa seniorima.
“Deo seniorske karijere proveo sam u Borcu, nastavio u OKK Beogradu da bi vrhunac doživeo u Lajonsima sa kojim sam izašao u ABA ligu. U KLS ligi smo osvojili dve titule za redom, kad smo za dve godine imali skor od čedrdeset jedne pobede i devet poraza. Tu treba pomenuti rad u velikim sistemima kao što su angažmani u FMP-u, Hemofarmu i rad sa pokojnim Acom Petrovićem, potom Vladom Đurovićem, Mutom Nikolićem, svi su imali širinu i davali su mi veliki prostor za učenje i napredak. Imao sam i međunarodno iskustvo, u Poljskoj, i sad me ponovo očekuje povratak u klupske trenerske vode”.
Rođeni Čačanin je imao uspešnu i igračku karijeru.
“Rekao bih da je igračka karijera dosta diskutabilna. U prvi tim Borca ušao sam sa petnaest godina , a Dejan Čuri Vukosavljević sa četrnaest i po. Debitovali smo protiv Sloge i dao sam šest poena. Lepo je što sam zakačio deo stare jugoslovenske košarke. Ostaće zapamćena devedeseta i devedeset prva godina kad sam zabeležio 800 koševa, nekih 30 po utakmici. Potom su usledili neki odlasci, a sa 29 godina sam prestao da se bavim košarkom i uplovio sam u trenerske vode”.
Dilema da li će se posle igračke karijere posvetiti trenerskom pozivu kod Džolija nikad nije postojala.
“Ljubav prema košarci je prevagnula i ta dilema nikad nije postojala. Opčinjen sam košarkom, uvek me je impresionirala i stalno sam želeo da uđem u sve njene tajne.Postoji velika zagriženost i još od igračkih dana gledam veliki broj utakmica”.
Možda je manje poznato da je Mijatović veliki ekspert za NBA ligu.
“Najkvalitetniju ligu pratim prilično dugo, decenijama. Još kao igrač sam prikupljao isečke iz zagrebačkog Sprinta. Zatim sam još 1982. godine, na PTF-u, gledao Ol Star, nekako ta košarka osamdesetih mi je ostala u najlepšem sećanju. Stvarno bi bio greh da nabrajam sve tadašnje igračke veličine od Jugoslavije, preko Evrope do Amerike i da nekog ne pomenem. I danas kad se uželim gledam te utakmice i radujem se kakav je sjajan napadački stil gajen. Rado pogledam mečeve Lejkersa i Bostona, Žalgirisa i Cibone, Jugoplastike i Makabija…”
NBA ili evropska košarka velika je dilema za bivšeg trenera Lajonsa.
“Teško je reći, a ima dosta različitih mišljenja. Jedno od njih je da NBA utakmice ne treba gledati pre plej ofa jer je sve pre toga, kažu, cirkus. Takođe, u Evropi treneri su glavne zvezde, preko okeana igrači su u glavnim rolama. Prošle sezone NBA je dva puta više gledana, dok je Evroliga doživela pad, čak četiri puta, da ne govorim da je košarka na Starom kontinentu sve siromašnija za velike zvezde koje odlaze u najjaču ligu”.
A tamo i Srbija ima svog trenerskog izaslanika, Darka Rajakovića, trenera u Oklahomi.
“Svojim radom, ozbiljnošću, posvećenošću i profesionalizmom sigurno je tako nešto zaslužio. Velika je čast da trener sa naših prostora radi u kolevci i postojbini košarke. Sve je to velika privilegija i dajem veliko priznanje, svaka mu čast”.
Mozzart Sport
dal je dzoli trener borca ove sezone
Dzoli dodji u Borac,da deremo sabane u Cacku.
vise medalja,nego igraca,,,nikako to da se ukapira,,,posebno ga hvali radicevic,,koji je trenutno u nba,,,