Visoki ciljevi FK Sloboda

Piše: Ivan Krunić

Polako u svim fudbalskim klubovima širom Srbije počinju pripreme za prolećni deo prvenstva. Tako je i u čačanskom kraju, pa i u samom centru Čačka, u jednom od značajnijih klubova u našem gradu –  FK „Sloboda“.

Ništa ne bi bilo neobično, da smo preneli atmosferu sa jednog treninga iz „kolonije“ u nekom pređašnjem periodu, ali sada zatičemo neobičnu sliku za naše klubove, posebno kada je u pitanju omladinski pogon ovog kluba! Sve to je zahvaljujući mladom stručnjaku, koji nas je do skoro oduševljavao kao igrač, a sada je došlo vreme da to uradi i kao trener, a reč je o Željku Kovačeviću,  treneru sa A licencom FS Srbije.

Postavljamo pitanje šta se dešava na treningu, s obzirom da vidimo malo neobične rekvizite za jedan trening: zvučnici, pojačalo, lap top i dosta oznaka.

–  Radimo test višestepenog progresivnog opterećenja zbog procene izdržljivosti. Test je praktičan jer se u isto vreme može testirati veća grupa igrača. Rezultati nam govore, koji je nivo opterećenja, koja je postignuta brzina kretanja i kolika je maksimalna potrošnja kiseonika. Prema tim rezultatima odredjujemo tačna opterećenja tokom priprema, za svakog pojedinca.

Deluje nam da ste od samog starta dosta metodični u radu, što je dosta neobično za naše klubove, posebno za mladje kategorije?

 – U svojoj karijeri sam imao priliku da sarađujem sa vrhunskim stručnjacima, i shvatio sam na svom primeru koliko znače kvalitetne pripreme, tako da uzimam recept od najboljih, a i svakodnevno se u tom smeru edukujem i  usavršavam. Ovo nije samo moj posao, pre svega ja fudbal volim, i želeo bih to da prenesem na svoje igrače.

Dosta pažnje posvećujete individualnom radu. Znamo da se tokom pauze nije odmaralo previše, već ste dosta radili sa igračima pojedinačno.

– Individualni rad je nešto što je neophodno ukoliko igrač razmišlja da postane vrhunski fudbaler. U savremenom sportu se mnogo pažnje posvećuje individualnom radu, posebnim režimima ishrane i suplementacije, kao i svim mogućim elementima treninga. Taj individualni rad i dalje nastavljamo sa igračima koji su zainteresovani, jer to nije samo deo priprema, takvi treninzi su konstantno potrebni, da bi svaki pojedinac ispravljao nedostatke i uzeo glavnu ulogu u svom ličnom razvoju, jer nikakav uspeh ne dolazi slučajno.

Kakve su vam ambicije, klupske i lične?

– Naučen sam, od malih nogu, da u životu moraš da postaviš visoke ciljeve i da težiš ka njima svakodnevno. Neophodno je verovati u uspeh i prenositi to na igrače, ali ne gledati mnogo koraka unapred, nego ići korak po korak. Zlatno pravilo u fudbalu je da je svaka sledeća utakmica najvažnija, i da se treba koncentrisati samo na nju. Klupske ambicije su da se umešamo u borbu za prvo mesto. Prošao je period adaptacije igrača na moj rad, i sada je svima jasno šta se od njih traži, tako da očekujem da možemo da završimo na čelnoj poziciji na kraju, i ako sada zaostajemo 6 bodova za vodećim timom. Preostaje mi da radim, usavršavam se i prenosim znanje na igrače, i da očekujem od dragog Boga nagradu, da napredujem i dostignem najviše ciljeve.

Da li vam nedostaju igrački dani?

Nedostaju mi igrački dani. Mnogo. Zbog mnogobrojnih povreda koje sam imao u poslednje 4 godine igranja, i ranog prestanka aktivnim bavljenjem u 31. godini, osećam,  kao da sam ostao dužan fudbalu, ali mislim da je trenerski posao način na koji ću mu se odužiti, jer je fudbal moj život. Želim tu ljubav da prenesem na sve igrače, i da im usadim veru u uspeh, jer što bi rekao jedan od mojih trenera „fudbal nikom nije ostao dužan“.