Заборављени кошаркаши Чачка – Бранко Цицварић (1935 – 1993)

Породица Цицварић пореклом је из Никојевића код Ужица и славе Светог Николу. Јован Цицварић био је учитељ и са Олгом Смиљанић, из познате свештеничке породице са Златибора, добио је два сина. Старији Милоје Миша Цицварић постао је пилот у цивилном ваздухопловству и летео је у ЈАТ-у. Био је у браку са познатом певачицом црногорских народних песама Ксенијом Цицварић, девојачки Брацовић.

Млађи син Бранко Цицварић (21. октобар 1935 – 28. јул 1993), рођен је у месту Стратинска, које је данас део града Бања Лука у Босни и Херцеговини, где је његов отац био учитељ. Када је почео рат у Југославији 1941. избегли су у село Миоковце код Чачка, где је Јован постављен за учитеља. Тако је Бранко основну школу похађао у местима где је његов отац радио. Гимназију је завршио у Чачку, а студије књижевности уписао у Београду 1955. године.

Кошарку је почео да тренира јуниорима „Борца” које је водио Боле Денић, да би од 1953. постао члан сениорске екипе. Дуго је играо, закључно са сезоном 1965. године (са паузом због одласка у војску 1962), када је „Борац” на квалификацијама у Иванграду постао члан Прве савезне југословенске кошаркашке лиге. Играо је на позицијама крила и центра, без обзира што није имао велику висину. Није постизао много поена, али јесте оне које је требало и био је веома захвалан играч кога су сви тренери ценили. На пуно утакмица био је најбољи играч „Борца”. Одиграо је и једну сезону у „Железничару” (1968) у време када је овај тим водио Предраг Прево Вучићевић, да би након тога дефинитивно завршио кошаркашку каријеру.

Супруга Мирoслава Мира потиче из трговачке породице Савковић, која је из Горњег Милановца дошла у Чачак. Њен рођени брат Радомир Рапо Савковић играо је кошарку за „Железничар” и „Борац”. Мирослава је као правница радила у Фабрици резног алата, Вишој техничкој школи и Техничком факултету у Чачку. Добили су две ћерке, Марију и Драгану.

Бранко Цицварић је због кошарке дуго студирао, али је завршио студије књижевности. Као војник завршио је Школу резервних официра и са тим знањем је у чачанској гимназији 30 година предавао предмет одбрана и друштвена самозаштита. Изненада је преминуо 28. јула 1993. године. Сахрањен је на чачанском гробљу.