28. NIŠVILLE Jazz festival

Složiti raport sa najznačajnije urbane muzIčke manifestacije u nas je stvarno zahtevno, u domenu je složenog onog, a sve iz razloga nemoguće misije one, ići od stejdža do stejdža, odslušati brojne izvodjače na brojnim tim uz propratna zbivanja vezana za film i art radionice, pa sam, po već ustaljenom odlučio bazirati se na Youth Museum Stage uz kratak izlet na Open Stage, gde sam ispratio  nastupe nekolikih bluzrok grupa. Podsetiću, na lestvici  najuglednijih i najznačajnijih evropskih džez festivala londonsog Guardiana, naš Nišville i dalje drži visoku petu poziciju, mada su brojni posetioci ovog, koji su po više puta visili na tim, najznačajnijim evropskim, isključivi, ni North Sea Jazz Festival niti Montreux Jazz Festival nisu ni blizu našem Nišvilllu.

Pa, tako razmišljaju evropski kulturni poslenici, no, sve to je nedovoljno da bi Ministarstvo za  kulturu ukapiralo značaj našeg ovog, te im, kako bi to rekli, na kašičicu ‘udele’ koji dinar, tek koliko da se zna, nismo vas zaboravili. Preseliti Nišville u splavarsku prestonicu, je, po svemu izgledno rešenje, rešenje svih problema, kinta sigurno ne bi izostala. No, nadležno ne zaslužuje ni ovoliko redova koliko sam im posvetio, te ću se okrenuti nastupima grupa na Youth Museum Stageu, gde smo već 08. avgusta ispratili nastup niškog sastava MOKRI JAZZ, formiranog 2018. a iste beleže i svoj prvi nastup na Int. Festivalu stripa, da bi, već naredne, dakle 2019. zabeležili nastup na Nišvillu.

Grupu čine Pero Ševo gitarist i vodeći vokal, Aleksandar Maksimović gitarist, Miodrag Nedeljković za bubnjevima, Milutin Živković bas gitarist & prateći vokal, uz gostujuće devetogodišnjeg Luku Pavlovića za bubnjevima, Bojana Todorovića na bas gitari  a u poslednje dve stvari imali smo privilegiju čuti legendarnog niškog saksofonistu Ristu Trajkovića. Svoju svirku su okaraterisali kao ublaženu varijantu pankbluza, šta god to značilo, a čuli smo isključivo autorske, Večera/Nasmejana žena/Mexico/Ostrvo/Boogie Voogie/Mediteran itd. Smenili su ih članovi grupe VOODOO, formirane 2014. godine kada i beleže svoj prvi nastup u niškom rock clubu Black Stage. Članovi grupe su Veljko Grujić bas gitara, Lazar Krmpot bubnjevi, Petar Milosavljević ritam gitara, Lazar Miladinović solo gitara & back vocal te Nikola Ćirić vodeći vokal. Čuli smo Washed Avay/White Coats/Keep On Rocking On The Free World/Smells Like Teen Spirit itd.  Naredne večeri (09.avgusta) sam pokupio generalije vezane za grupu CAN RICHARD FUNK iz Niša, koji svoj prvi nastup beleže upravo u svome gradu a radi se o klubu Lavirint  2021. godine.

Prvi put su na Nišvillu i to u sastavu, Andjelija Vučurović vokal, Predrag Vasiljević bas gitara, Bogan Stanković solo gitara, te Arsenije Tošić saksofon i Andrej Ilić za bubnjevima. Repertoar ove je zasnovan na nekoj fuziji fanka, soula i disko muzike, a čuli smo skinute San je jak (Džakarta), Zlato (Vještice), Make Up & Make Love (Ian Dury & Block Heads), Plodni dani (Zemlja gruva) itd. Svirali su u  Leskovcu, Kruševcu, Kraljevu …. Grupi K2O je ovaj, Nišvilski, debi nastup, a set lista je sadržala pored skinutih i makedonske narodne. Istu čine Aleksandar Krstić gitarist, Jana Krstić gitaristkinja te Melanija Stanković treća gitara. Čuli smo Zemlja (EKV), Based On Basie (Andrew Forest), Jovano Jovanke (makednski tradicional), Yarou yarou (De Makrizi) itd.

Desetog avgusta je u Gradskoj kući u prisustvu direktora Nišville Jazz Festivala Ivana Blagojevića i gradonačelnice Grada Niša uručeno priznanje za životno delo Beti Djordjević, koja se odvažila, za kratko podsetila na njenu Počnimo ljubav ispočetka, da bismo potom prešli u Press centar (Galerija u tvrdjavi) na otvaranje izložbe fotografija vezanih za Nišville (ukupno dvadeset i tri takve) autorke Marine Pešić (Užice – Novi Sad). Istaći ću da se radi o Marinininoj sedmoj samostalnoj izložbi isključivo rockjazz fotografija. Iste večeri na Youth Museum stageu je nastupio poprock hor VOICE, koji čine tinejdžeri uzrasta od trinaest do devetnaest godina. Njih blizu četrdesetoro (mislim da ih je naznačene večeri na stejdžu bilo trideseset i sedmoro), a svoj prvi nastup su i zabeležili u Nišu 2014. godine, ako sam dobro zapisao. Inicijatori i pokretači ovog su Karolina Mihalović i Miloš Stanojković, a čuli smo aranžmaski drugačije stvari poput Proud Mary (verziju Tine Turner), By The Way (Red Hot…..), Golden (Hary Styles) uz spojenu u jednu Superstition i Daire, stvar koja je naišla na odobravanje prisutnih te zaslužen aplauz za pruženo. Iz razloga padavina, su izostali koncerti pojedinih grupa, a što će se ponoviti i sledeće večeri. Šta da se radi, viša sila.

Jedanaestog avgusta su prvi na stejdžu BALKAN ART CONNECTION,  a radi se o regionalnoj NVO mreži (Štek House/Voice/Femix i nedogled/RiRock/SuperAr/Sarajevo Drum Orchestra i Acousticum) nastaloj 2016. godine sa ciljem promovisanja neprofitabilnih muzičkih radionica za decu i omladinu uz osnovnu ideju osnaživanja muzičkih ali i socijalnih veština). Čuli smo Iron Man (Black Sabbath), Message In A Bottle (Police), Beliver (Imagine Dragons).

Grupa JAMBALAYA je formirana 2017. godine svira isključivo bluzrock, a svoj prvi nastup su zabeležili u prostoru Pardon (Bačka Palanka). Isti čine Ivan Savić na gitari i vokal, Joakim Šanta bas gitara, Filip Stanković bubnjevi, Zoran Tošić još jedna gitara te Milan Čulić saksofonist i Aleksandar Salzi gitara.  Set lista njihova je sadržala stvari Jambalaya (Henk Villiams)/Shake Rattle & Roll/Night Time Is Right Time (Ray Charles), Start It Up (Robert Ford)….. Tamni, nenadani oblaci i ne tako izrazita padavina su pekinuli nastup preostalih grupa. U petak su iz razloga padavina takodje otkazani nastupi nekoliko grupa, ali sam na tonskoj probi čuo Fingerbang, Neozibljne pesimiste te Lab 03.  Duo iz Bitolja, Stefanija Milevska i Vladimir Vranić gitarist su uz pomoć dveju plesačica Angele i Sanje uspeli preduhitriti kišu te su se predstavili sopstvenim opusom Nešto/After Rain/Comes Sun, The Moment Is Now itd.

Stefanija & Vladimir – Saund ovog dua se može okarakterisati kao fuzija popa/rocka/bluesa pa i jazza uz neizostavnu elektronsku spravu. Atraktivne i privlačne, po svemu uvežbane devojke su uz Vladimira na gitari tako prezentovale navedeni kreativni opus koji je naišao na odobravanje mase prisutnih. Pretposlednje večeri ovogodišnjeg 28. po redu Nišville Jazz Festivala sam ‘smišljeno’ otišao na Open Stage iz razloga imena koja su na tom najavljena, pa tako, već na startu sam odslušao beogradski sastav ANGSTERS, instrumentalni trio koji je na nekom tragu alternativnoekseprimentalnog rocka uz, naravno neizbežnu elektroniku. Formirani su 2019. a pamte i svoj prvi nastup na Festivalu 9 u BG. Zbilja je primetna ta fuzija bitroka i svih onih, kasnije novoustanovljenih muzičkih pravaca. Sastav čine Mirko Vasić za bubnjevima, Donka Torov na bas gitari, i Branko Tomić na još jednoj gitari. Čuli smo stvari iz sopstvene muzičke laboratorije članova ovog, poput Dedikacija/Držite se gospodine/Izvinite blejao sam ispred/Slobodan rad itd. Istaći ću da članovi grupe vredno rade na prvom albumu koji bi, po svemu i ako splet nepredvidjenih okolnosti ne poremeti zamišljeno izašao do kraja godine. Potom su na stejdžu članovi grupe KVANTNO POLJE,  a predstavili su se autorskim bluzrok opusom (nosioci su autorskog cd albuma Čisto srce izdanje Jugotona/Croatia Recordsa) a u istom su Aljoša Molnar vokalni solist, Pedja Kovačević na bas gitari, Miljan Vukoje za bubnjevima, te Milovan Djudjić gitarist. Debi nastup su zabeležili na Exit Festu 2008. Na Nišvillu su odsvirali udarnu sa albuma, dakle Čisto srce, potom Svetlost u večnosti, pa onda Nevidljivi i nečujni, Početak i kraj …..

Sastav ZBOGOM BRUS LI je stara prepoznatljiva Slavkova ekipa, egzistiraju od 1992. godine a pamte svoj prvi nastup u NS Rockoteci iste godine, za sobom imaju osam studijskih izdanja. Danas pored Slavka Matića vokalnog soliste su u sastavu i Dejan Šaponja bubnjevi, Slobodan Perić na bas gitari, Branislav Smuk na gitari takodje. Jedinstveni su predstavnici kako to sami  ističu pankburaškog zvuka u nas. Čuli smo Tuča u kafani/ Čudna kiša/Enjanje/Ladi ladi lom/Nikad nemoj plakati (stvar pamtim iz 1966. a našao sam je na ex play ploči Miodraga Markovića i VISa Elipse)/Kokainska/Rodni grad itd. Dodaću naravno da su svirali širom Evrope (Poljska, Madjarska, Rumunija/Italija/San Marino/Nemačka itd).

Veče su zaključili članovi grupe DEAD MONDAYS (GRATEFUL DEAD TRIBUTE GROUP) iz Crepaje (Opština Kovačica), koji po uzoru na svoje idole, pomenutu već grupu, ostaju na stejdžu po tri-četiri pa i pet časova, ali, naravno, ovde je morala biti ispoštovana satnica te je takav spektakl izostao, no uživali smo i u skraćenom nastupu ove. Istu čine bendlider Dule Gluvakov na gitari, Milutin Bojičić na bas gitari, Goran Matić za klavijaturama i kao vokal, Milan Topolovački za bubnjevima, Laslo Vidač klavijature te Uroš Laković na gitari i kao drugi vokal. Svirali su svugde, izdvojiću užički In Wires, Feier On The Montain Festival u Nemačkoj (posvećen grupi Grateful Dead) a u svome Banat Blues Cafeu nastupaju uredno više od decenije.  Za zaljubljenike u opus grupe Grateful Dead, ovaj nastup se može podvesti pod onaj, za pamćenje ili kao jedinstven doživljaj a čuli smo stvari  Bertha/Help On The Way/Hendriksovu Little Wing/tradicional Lucky Old Sun/ Shugar Magnolia/Tuch Of Grey itd.

Zaključne fest večeri sam ponovo na Youth Museum Stageu gde sam odlsušao svirku SHAMAN BLUES BANDA formiranog 2018. godine da bi već naredne, dakle 2019. zabeležili svoj debi nastup u Čardi kraj Dunava. Danas nastupaju u sledećem sastavu: Dragana Mišić vokalna solistkinja, Gordana Veličković za bubnjevima, Siniša Bodor na bas gitari, Srdjan Todorov za klavijaturama, te Djura Ujfalusi na gitari. Odsvirali su autorske  NS Boogie/Čurug Blues/Povedi me u raj/Čekam te itd. Nastupaju uglavnom po NS i okolnim gradovima.

Grupa MOON je, van svake sumnje ali i po reakcijama nekoliko stotina prisutnih pružila svirku za pamćenje,  jedan spektakularan koncert sve to iz razloga neverovatne posvećenosti članova ove vezane za rocknroll, ali i iz razloga izostajanja personalnih promena iz koje proističe ta nevidjena usviranost, ali, ponavljam se, i tog space rocka koji uopšte nije zastupljen na  našim prostorima. Primetna je i ta osobenost vezana za instrumentalno umeće svakog člana grupe, pogotovo Mikija Katanića gitariste,  tako reći su se istopili od energije kojom su zračili, a uz Katanića tu su i Milan Miki Maus Stanković na bas gitari te Miroslav Stanković bubnjar kome mikrofonsko ozvučenje na setu bubnjeva tako reći i nije bilo potrebno, jer, eksplozivan jedan bubnjar je pružio svoj maksimum, istopio se, energija kojom zrači ovaj trio i koju prenosi na prisutne je tako neiscrpna. Podsetiću da rade od 2016. te da su svirali na Arsenal Festu, i gotovo po svim većim srpskim gradovima.  Na tim, kako kažu, digitalnim servisima se vrte njihova dva autorska albuma. Čuli smo Paradroid/Voyager/Burst/Ten Waves/Escape/Lux Aeterna/All The Light…

Niški sastav vVrano formiran 2021. je zabeležio svoj prvi Nišville nastup,  a u tom su Sara Ljubisavljević vokalna solistkinja, Nevena Miletić flautistkinja, Mihajlo Bošković gitarist, Diimitrije Mandić violinist, Andrej Ilić bubnjar, Andrej Maksimović trubač i klavjaturist, te Nikola Milošević bas gitarist. Izveli su svoje Ljuljaška/Top Down/Dilema remorkera itd. Svakako da se od ovog sastava u vremenu ispred može očekivati znantno više obzirom da na startu karijere beleže značajne nastupe poput ovog na Nišville Festivalu.

Valjevci predvođeni gengliderom Predragom Peđom Miloševićem gitaristom, iskusnim bluzrock vukom su pružili očekivano dobru partiju, ovog puta u nešto proširenom izdanju (Jana Zdravković vodeći vokal, Iva Plamenac drugi vokal, Vladimir Vesić gitara, Aleksandar Matetić bubnjevi, Željko Plamenac konge, Nikola Milošević bas gitara i Pedja na gitari naravno). Predstavili su se opusom skinutih standard Why/Sing A Blues/Early In The Morning/I Don’t Need No Doctor/I’d Rather Go Blind/ itd. Istaći ću da za sobom imaju snimljen cd album te da smo svi u očekivanju drugog onog, dugo već najavljivanog.

Ovim sam iscrpeo listu nastupa grupa na YOUTH MUSEUM STAGE-u, pa, iako sam ispustio neku značajku, nije mi bila namera, potrudio sam se, pa sad……..

U iščekivanju konačne odluke, one, Nišville na domaćem terenu i dalje ili ko zna gde, ostaje nada da će se nadležno ministarstvo dozvati pameti i maksimalno podržati ovu, ruku na srce, najznačajniju urbanu manifestaciju u nas, a ako ne, razlozi su svakako na njihovoj strani. Zaglupljivanje i zatupljivanje tin generacija će se nastaviti, a odgovornost, šta to bi!? Ubiti čoveka u sebi je lako, ali preneti to i na decu……..

Izvor: prozaonline.com   Autor teksta i fotografija: Živko Ivković

___________________________________________________