Arzén – Čuvari slovačke tradicije i umetnosti

Piše: Katarina Misailović

Muzika u kulturi Slovačke ima veoma značajno mesto. Oduvek je bila deo svakodnevnog żivota Slovaka, kao što je to slučaj i sada. Čitava istorija slovačkog naroda opisana je kroz tradicionalnu muziku, u kojoj su se krile brojne ideje o Slobodi, i pravu na slobodu. Slovačka muzika ima regionalni karakter i razlikuje se po svojim osobenostima. Jedan od predstavnika slovačke muzičke scene, koji svojim specifičnim umetničkim izrazom, čuva tradiciju svog podneblja, je sastav ARZEN iz Żiline.

Sastav Arzén, osnovan je 1983. godine, a počeci su vezani za heavy metal żanr. Od tada se dosta toga promenilo, a grupa je tokom godina , prolazila kroz brojne personalne promene, ali je bend do danas zadrżao rok zvuk kao osnovu.

Tokom 1995. godine, grupa Arzen je objavila kompilacijski album Demo 90 – 95 , u okviru kojeg se nalazi petogodisnji stvaralački opus. Tri godine kasnije, 1998. objavljen je i prvi zvanični CD , nazvan „Arzen“. U to vreme, grupa je već počela da stvara sopstveni muzički izraz, baziran na folkloru podneblja sa kojeg članovi grupe potiču. Inspirisani muzičkom tradicijom Terhove, bend je u okvire svog zvuka, ubacio etno elemente, i tako stvorio jedinstven, i prepoznatljiv stil, koji je veoma brzo osvojio srce publike. Prema rečima gitariste i kompozitora grupe Pavola Cabadaja, Arzen je spoj više muzičkih żanrova. Nešto, poput World Music.

-Obrađivali smo stare tradicionalne kompozicije  u rok maniru, ali takođe stvaramo  i autorsku muziku i tekstove, kaze Cabadaj. Otišli smo i korak dalje, tako što smo počeli da se bavimo poezijom slovačkih pisaca. Što se tiče muzike grupe Arzen, karakteriše je autorska muzika inspirisana Terhovskim folklorom. Kompozicije su uglavnom moje, i u njima se nalazi atmosfera tradicije, koju u svojoj krvi nosimo pevač Jaroslav Gażo, i ja. Takav je slučaj i sa tradicionalnim tekstovima. Ako imamo originalni stari tekst, i, ako ima potrebe, mi ga doradimo. Nekada se stiče utisak da je tekst koji smo doradili, zapravo oduvek bio takav… Inače, taj stil smo vremenom izgradili… Dođe vreme kada čovek počne da oseća svoje korene… ko je, odakle dolazi… Dugo sam zanemarivao lepotu Terhovse muzike, iako smo se, i Jaro i ja time bavili…Ja, kao dete, a Jaro, tokom srednje škole, każe Pavol. 

Grupa je od početka svoje karijere sarađivala sa poznatom skupinom Braća Muhovci (Ľudová hudba Bratia Muchovci – sastav koji je nastao 1982. i  koji  izvodi staru narodnu muziku Terhovskog kraja. Grupa  je nastupala širom sveta, između ostalog, i na prostoru bivše Jugoslavije), sa kojom su snimili pesmu „Boli to ručičky“ .  Zajedničkim nastupima, privukli su veliku pażnju javnosti i medija.

Pavol Cabadaj

-Čitavu percepciju našeg muzičkog sveta, zapečatili smo saradnjom sa sastavom Bratia Muchovci, navodi Pavol. Tada je proradila ta muzička hemija, i mogu slobodno da każem da smo uticali jedni na druge ogromnom energijom. To je bila prekretnica, kada je u pitanju čitav naš stvaralački rad… Krenuli smo novim putem, u nove muzičke vode. Nismo znali gde će nas to odvesti. U početku smo imali probleme zbog nerazumevanja… Ljudi su mislili  da nepoštujemo tradiciju. Kasnije se, ipak ispostavilo, da naši napori nisu bili uzaludni…  Muzička zajednica i naši fanovi, prihvatili su naš „Terhovski bigbit“ (big beat- spoj različitih muzičkih żanrova). Ideja nam je bila da pomerimo granice Terhovskog folklora, i pribliżimo ga mlađim generacijama, koje su u međuvremenu izgubile interesovanje za ono što imamo kod „kuće“, ističe umetnik.

Veza između roka i folklora, naročito je bila izrażena tokom 2000. godine, na albumu „Ešte raz“. Na ovom ostvarenju, grupa je sarađivala sa terhovskim  sastavom „Nebeska Muzika“. Ova svojevrsna fuzija klasične rok muzike i etno motiva, bila je ispoljena u akustičnoj svirci.  Spoj klasične rok kompozicije sa autorskim tekstovima , i tekstovima drugih izvođača, naročito je došao do izrażaja na albumu „Zhasínania“ iz 2003.  S obzirom na to, da slovačka muzika ima bogatu kulturnu tradiciju, ideja je bila da se očuva kulturna baština, i da se mladim ljudima privuče pażnja ka očuvanju kulturne tradicije.

-Meni je bilo bitno da naša muzika zvuči originalno, Slovački, tvrdi Cabadaj. Sve se desilo veoma prirodno… Nije to bio proračun, ali je bila iskrena ljubav prema muzici koja dolazi  iz područja kome mi pripadamo. Ponudio sam ljudima “folklor”, na način, na koji sam ga ja razumeo, i stvorio ga prema svom “viđenju”. Takvom muzičkom formom privukli smo veliki broj ljudi, naročito mladih… Może se reći da smo popularizovali folklor, i na taj način , skrenuli pażnju na svoje korene. Inspirisali smo, takođe,i mnoge druge muzičke grupe. Stekao sam utisak da je publika postala svesna kakvu umetničku raznolikost, i lepotu, skriva slovačka tradicionalna muzika. Ta pozitivna energija se u velikoj meri oseća na našim koncertima… Ljudi sa nama pevaju pesme, a kada radost i osmeh odzvanjaju u vazduhu, każem da vredi żiveti… Kada imamo takvu povratnu informaciju, veoma smo srećni. Za mene, to znači da trud nije bio uzaludan, i zadatak je ispunjen. Samim tim , jos više mi je drago kada su ljudi srećni, i kada użivaju u mojim pesmama. Prema tome, może da se każe da je to jedan vid odrżavanja tradicije.  Na sreću, u Slovačkoj imamo i jako puno festivala koji neguju tradicionalni zvuk, i na kojima bendovi i plesači prezentuju muziku i igre iz čitave Slovačke. Neverovatno je to, što svaki region, ponaosob, ima svoj folklor, svoje melodije, svoj temperament… Po tom pitanju, Slovačka je izuzetna, upravo zbog činjenice da na tako malom prostoru, ima toliko originalne, specifične narodne muzike. U Terhovi, iz koje ja potičem, postoji festival Janošikovi Dani (Jánošíkove dni). Ta manifestacija ima pedeset četiri godine dugu tradiciju, i to, zahvaljujući ljubavi i poštovanju prema našoj kulturnoj baštini. U program su uključene brojne folklorne skupine i plesači. Oni su ti koji odrżavaju duh originalne slovačke narodne tradicije. Zbog toga, prema njima osećam veliko divljenje, ističe Pavol.

Album  “Na skle maľované”  je ostvarenje, koje predstavlja svojevrsnu kolekciju  kompozicija koje su se našle u čuvenom istoimenom pozorišnom mjuziklu, u kojem je pevač Jaroslav Gażo, dugi niz godina, igrao glavnu ulogu – lik nacionalnog heroja Juraja Janošika, u Gradskom Teatru u Żilini. Učesće u ovom pozorišnom komadu , ima i kompozitor i gitarista Pavol Cabadaj.

-Do mjuzikla Na skle maľované, došao sam sasvim slučajno, navodi kompozitor. Pozvao me je reżiser Anton Šulík, koji je primetio sličnost između mog stvaralaštva u grupi Arzen, i pomenutog mjuzikla. Za mene je to bio veliki izazov, s obzirom na to da nisam ranije imao iskustva u takvoj vrsti posla. Navikao sam na rad sa četiri člana sastava, i sada sam, odjednom,  bio zadużen  za hor, soliste, i dalju postavu… Tu se našla plejada ljudi, a samim tim i glumaca. .. Jaro Gażo je , takodje, bio angazovan od strane istog reżisera, ali je on , za razliku od mene, već imao iskustvo i u Narodnom  pozorištu u Bratislavi (Slovenské národné divadlo). U to vreme igrao je u veoma uspešnim komadima ( Hamlet, Cigani idú do neba, Cirkus svet ), i u  Żilinskom pozorištu (Mestské divadlo Žilina). Zilinska postavka  predstave  Na skle maľované, bila je veoma uspešna, i na repertoaru je opstala deset godina, a to nije mala stvar… S obzirom na to , da smo Jaro i ja bili deo predstave, postojala je ideja od strane naših zastupnika, da se Arzen uključi u čitavu priču. Promoter Dušan Drobný, imao je još ranije dosta iskustva po pitanju mjuzikla. Bio je i promoter predstave u jeku njene najveće slave, i to u Bratislavi, sa najznačajnijim glumcima, kao sto su: M.Dočolomanský, E.Vášaryová, L.Haverl… Dušanova ideja je bila da  predstava uključi i żivu muziku, koju bi izvodio sastav Arzen. Na taj način bi je predstavljali širom Slovačke. Čitava ideja, otišla je ipak drugim putem, i muzika iz predstave, objavljena je u vidu CD-a, kao album sastava Arzen. Drago mi je da smo uspeli da na taj način “ovekovečimo” jedan period našeg muzičkog “hodočašća”.  Po neki put,  iz čistog zadovoljstva , izvedemo po neku pesmu iz predstave, i na taj način iskazujemo poštovanje prema autoru kompozicija, (poljska kompozitorka, Katarzyna Gärtnerová), kao i prema dramaturgu i tekstopiscu (Ernest  Bryll). Predstava “Maľované na skle” bila je na repertoaru Slovačkog Narodnog Pozorišta iz Bratislave (Slovenské národné divadlo), punih trideset godina, i izvedena je oko šesto puta. Tekst je za potrebe pozorišta, sa Poljskog prevela Halina Ivančíková, a tekstove je prilagodio Víťazoslav Hečko, navodi Pavol.

Inače,  moje iskustvo po pitanju scenske , pozorišne muzike, nije toliko veliko, ali je ipak nekakvo… Kada su me pozvali na saradnju, rado sam se odazvao. To je za mene jedan drugi svet, a ja sam pesnik, muzičar… U svakom slučaju, zahvalan sam Bogu za to, što sam imao priliku da osetim atmosferu tog okrużenja, kaze Cabadaj.

Grupa Arzén aktivno nastupa na brojnim festivalima u svojoj zemlji i u inostranstvu. Tokom 2006, nastupila je u Čikagu u Americi, na CS Rockfestu, sa slovačkim bendovima Tublatanka i Horkyże Sliże.

-Davno smo svirali u Americi za naše ljude koji tamo żive, każe Palo Cabadaj. Bilo je to zanimljivo iskustvo, drugačije od  bilo čega što sam dożiveo. Svi su se lepo proveli, a bilo je i pomalo nostalgično…Uspeli smo da im donesemo delić zavičaja. Barem na neko vreme… Za mene je to bio veoma zanimljiv događaj…Iz nekog razloga, svirao sam na otvaranju tog festivala. Pozvao me je pijanista, i zajedno smo pratili opersku pevačicu koja je otpevala dve himne – Česku i Slovačku. Na to sam gledao kao na ukazanu čast , i bilo mi je zadovoljstvo da  na taj način predstavljam boje slovačke zastave, każe gitarista.

Tokom 2008, objavljen je album „S Tebou či bez Teba“.  Sastav Arzen je i dalje ostao  veran svom rok zvuku, uz  eksperimentisanje u domenu insrumentalne muzike.

Kao rezultat dugogodišnjeg proučavanja slovačke kulturne tradicije, 2011. godine, objavljen je album „Odpovede“.  Album je inspirisan radom Pavolovog brata, pisca i istoricara knjiżevnosti Petera Cabadaja,  koji je proučavao i sakupljao dela manje poznatih i zaboravljenih slovačkih pesnika. Ideja je, prema rečima Pavola Cabadaja, bila, da kroz muziku izrazi smisao i osećanja, koje u sebi nose odabrane poeme. Rad na odabiru pesama za album „Odpovede“, kako Pavol navodi, trajao je dugo, i rezultat je njegovog interesovanja za knjiżevnu umetnost.

-U mom “muzičarskom” żivotu, poezija je oduvek imala svoje mesto, ističe Pavol. To nosimo u porodici. Moj brat Peter je, u isto vreme, i pisac, i istoricar knjiżevnosti, koji se aktivno bavi zaboravljenim i manje poznatim delima slovačke literature. Ideja čitave Studije je, da vrati autore ovih dela u školske udzbenike, i u nastavni program. Na ovaj način bi im se ukazalo priznanje, i ponovo bi im bilo vraćeno zaslużeno mesto u slovačkoj literaturi. To su uglavnom proterani pesnici, i pesnici katoličke moderne. Ti umetnici su bili u potpunosti zabranjeni, nihova dela nisu smela da budu objavljena… Jednostavno su bili diskriminisani od strane reżima. Mnogi od njih su morali da napuste svoju zemlju, postali su emigranti, ali su i dalje bili aktivni, i stvarali su u izgnanstvu. Priča moga brata, jako me je zinteresovala, i počeo sam da čitam zbirke pesama koje je Peter  nalazio širom sveta, kada je u istrażivażkom smislu “hodao” stazama tih slovačkih pisaca… Tako sam otkrio da sam u mnogim od tih pesama, pronasao sebe, i otkrio deo svog srca. Potpuno sam se identifikovao sa tom poezijom, i to me je u, muzičkom smislu, veoma inspirisalo. Čitav taj procec, trajao je veoma dugo. Trażio sam tekstove  koji imaju poseban “ritam”, na osnovu kojeg bi mogao da komponujem melodiju. Bio sam, zatim, u potrazi za zajedničkim osećanjima, mislima, pogledima na svet, na Żivot… Ukratko – stihovima pisaca, hteo sam da izrazim lični pogled na sebe i na okolinu. Może se reći da je njihova umetnost, pomalo, i odraz moje duše, i ne samo moje… Mislim da svako moze pronaći delić sebe u toj poeziji.

Bilo mi je potrebno nekoliko godina za prikupljanje tekstova. Inače, tom idejom, bavim se već odavno, s obzirom na to, da smo na albumima grupe Arzen, oduvek objavljivali pesme različitih autora.  Na našem prvom albumu “Arzen”, nalazi se pesma “Prespanka”,  inače, autorsko delo Kamila Murana (pesnik mladje generacije starosedelaca Terhove, autora zbirke -Strapatý Chlapec). Zatim, na albumu “Zhasínania”, dve pesme slovačkog pisca, prozaiste i publiciste Mariána Grupača (Zhasínania, Pokušenie); “Tisíc krát“ , pesnika, prozaiste, esejiste, istoričara knjiżevnosti, Petera Cabadaja, kao i mnoge druge… Čitavo to muzičko-poetsko nastojanje, dostiglo je svoj vrhunac na albumu Odpovede. U to vreme , već sam stigao do faze, kada sam se posvetio “teżim“ tekstovima, koji imaju jači “naboj” misli. Jedan deo naših fanova, nije u potpunosti  prihvatio ovaj album, zato što je bio drugačiji. Navikli su na naš stilizovani rok folklorni zvuk, a sada smo im ponudili nesto sasvim novo i drugačije… Recenzije su ipak bile dobre, samo što ove kompozicije retko sviramo na koncertima.. Ponekad  odsviramo pesmu – Za inšpiráciou (Ján L. Doránsky). Na svu sreću, kompozicije sa ovog albuma imamo gde da predstavimo – na raznim kulturnim manifestacijama, izlożbama, promocijama knjiga. One tu imaju svoje mesto i primenu… Eto, możda sam i uspeo da na pravi način, muzikom, opišem nečiju poetsku misao…

Solo projekat:  CABO – Bijú hodiny

Kao nastavak onoga sto je započeo na albumu” Odpovede”, Pavol Cabadaj, posvetio se solo projektu nazvanom  “CABO – Biju Hodiny”.  Napravio je muziku za nekoliko izbranih pesama pisaca katoličke moderne, čija je dela izučavao njegov brat Peter. U Domu kulture Andrej Hlinka, u Terhovi, 28. februara, 2015, odrżana je i promocija ovog muzičkog remek-dela.

-Nakon objavljivanja albuma sastava Arzen “Odpovede”, imao sam żelju da se posvetim svom  projektu, i da na taj način , dovršim započeto, kaze Cabadaj. ”Odpovede” je album, na kojem se, pored Jana Smreka, żlinskog barda  Jána Frátrika,  nalaze i predstavnici katoličke literature stvarane u egzilu. Pomenuću Andreja Žarnova, Kolomana Geraldiniha, Eugena Vesnina, Karola Strmeňa, Jána L.Doransky, Paľa Ušáka Olivu.

 Napraviti solo album, bio je veliki izazov za mene, nastavlja Pavol. Do tada sam sve svoje aktivnosti povezivao sa mojom grupom Arzen, a u ovom projektu sam se našao u sasvim drugačijoj situaciji. Morao sam da spojim različite muzičare i izvođače, da pravim sasvim male promene u samom tekstu, s obzirom na to da  su neke pesme dugačke. Żeleo sam da ta, svojevrsna počast poeziji, zvuči što je lepše moguće. Svom snagom sam se trudio da sve to, tako realizujem, kako bi sve – i muzika, a i samo izvođenje, bilo prilagođeno tekstovima. Tim povodom sam pozvao odličnog gitaristu, producenta i prijatelja Michala Kovalčíka, da se sa mnom upusti u ove netradicionalne umetničke vode. Michal je prihvatio poziv, i pored gitarskog dela, imao je ulogu i muzičkog producenta. Potrudio se da mi obezbedi dobru studijsku ekipu, tako da nisam morao puno da brinem o tome. Ja sam, kao kompozitor i producent čitavog projekta, pozvao razne izvodjače, i ponudio sam im saradnju na projektu CABO. Na moje veliko iznenađenje, ponudu su prihvatili vrhunski slovački pevači i glumci. Samim prisustvom dali su albumy Bijú hodiny veliki značaj. Veoma cenim njihov gest, zato što su ga uradili za simboličnu cenu, i na taj način su odali počast manje poznatim, i nepravedno zaboravljenim pesnicima. Najpoznatiji izvođači su Marián Geišberg, Barbora Švidraňová,  Marián Greksa, Martin Máček, a što se tiče kvaliteta pevanja, ne zaostaju za njima, ni manje poznate kolege, kao sto su: Mária Papánková, Daniel Miženko, Martin Dikoš, Michal Kudla, Mária Rogoňová. Sa Marijom Papanikovom i mojim dugogodišnjim kolegom, pijanistom Ľubošom Tomaščikom, povremeno nastupam u akustičnoj formi. Skoro smo odrżali koncert u Martinu, na četrdeset devetoj godišnjici literarnog festivala  “Slovesna Jar”, koji svake godine organizuje Matica slovenská. CD album Bijú hodiny je najveći projekat koji sam do sada uradio, a ujedno, i novo iskustvo. Drago mi je što sam uspeo da ga završim i objavim.  Zahvaljujući tome, imao sam priliku da upoznam veliki broj zanimljivih ljudi i  umetnika, koje u drugim okolnostima, możda, ne bih ni sreo. Rad na ovom ostvarenju bio je dokaz humanosti, profesionalnosti, osećaja za umetnost, i zato sam veoma zahvalan svima, istice Pavol.

Muzička scena u Slovačkoj je, prema Pavolovim rečima, veoma raznolika. To naročito dolazi do izrażaja na brojnim festivalima, na kojima nastupa puno odličnih bendova i izvođaca. Jedini problem je, kako navodi, taj, sto za sve te kvalitetne sastave ne postoji dovoljno mesta u medijima.

-Na radiju se emituje najviše strana produkcija (osim par izuzetaka), dok je domaća scena minimalno zastupljena, tvrdi Cabadaj. To je diskriminacija naše sadašnje scene i kulture. Neupućeni slušalac bi stekao utisak, kako vlastito stvaralaštvo i nemamo.  To je veoma tużno, a ta činjenica, na umetnike deluje veoma razočaravajuće i obeshrabrujuće. Kada bend żeli da objavi CD , za samo snimanje mora da izdvoji veliku količinu novca,  a sve to, podrazumeva i  dosta rada, izdvojenog vremena, energije. Nakon svega toga, nemate gde da prezentujete svoj rad , zato, što za to, većina radio stanica, jednostavno nije zainteresovana. Nedavno se grupa poznatih muzičara okupila, kako bi probala da reši taj problem. Predali su predlog Vladi Slovačke Republike, da se usvoji zakon o obaveznom emitovanju dvadeset posto domaće produkcije. Zakon još nije ni stupio na snagu, a već je izazvao veliku polemiku i diskusiju o tome, kako bi to bio drugi totalitarizam , nametanje  pravila, i slično… To je prilično čudno i porażavajuće, s obzirom na to, da bi emitovanje domaće muzike na radio stanicama , trebalo da bude potpuno prirodna stvar, i o tome ne bi trebalo ni da se raspravlja. Prema mom mišljenju,  to je uvreda za umetnike, muzičare,  iz razloga što se na taj način umanjuje značaj onoga što ovde stvaramo…  Na svu sreću, muzičari i bendovi puno sviraju i stvaraju muziku, isprobavaju i kombinuju raznolike stilove, bez obzira na to, kakva je situacija po pitanju medija… Tim činom dokazuju svoju ljubav prema muzici, umetnosti kao takvoj, bez obzira na komercijalni uspeh. To je za divljenje, upravo zbog činjenice da u takvim uslovima, čovek i dalje radi,  stvara, i razvija svoje umetničke aktivnosti. Hvala Bogu da imamo festivale i rock klubove , koji nude mogućnost da se predstavi naša savremena scena…  Publika je veoma pronicljiva i inteligentna, i nisu svi pod uticajem komercijalnih medija. Stoga se moze zaključiti da slovačka muzička scena itekako postoji, i da ima sta da każe i da ponudi, każe kompozitor i gitarista Pavol Cabadaj.

Arzen – članovi :

–Pavol Cabadaj – gitara, vokal
–Jaroslav Gažo – vokal
–Ján Heinrich – bubnjevi
–Miro Fedor – bass gitara
–Igor Klein – gitara

Arzen – albumi:

-Demo 1990-95  (1995)

-Arzén    (1998)

– Ešte raz   (2000)

-Zhasínania   (2003)

-Pokušenie   (2004)

-Na skle maľované  (2005)

 –S tebou či bez teba  (2008)

-Odpovede  (2011)