Bitlvania

Po svemu, jedinstven valjevski festival  (ili muzičko-scenski performans) posvećen legendarnim liverpulskim bubama  ni ove, 2021. godine nije održan u smislu onom, zamišljenom već, ali je, na zadovoljstvo brojnih zaljubljenika u kreativni opus Bitlsa obeležen premijernom projekcijom dokumentarog filma (direktor fotografije Časlav Petrović u režiji  Rastka Šejića) vezanog za Bitlvaniju,u velikoj Sali Doma kulture, čiji sadržaj nudi mladost Valjeva onovremenu, epizode odrastanja uz Bitlse, svedočenja vidjenijih, uz nezaobilaznu onu, da li su i kada Čupavci iz Lievrpula boravili u Valjevu, e sad, valjevska podvala ili ne, tek zaintrigiranost je potpuna i ostaje….

Istaći ću da je uz beogradski Lenondan  ova, valjevska manifestacija posvećena najpopularnijoj  svetskoj rokenrol grupi svakako najznačajnija na ovim našim prostorima.  Film obiluje sekvencama i flešbekovima brojnih vidjenijih (i manje) Valjevaca svih uzrasta, koji su, nema tu dileme, svi od reda zaljublejnici u Bitls saund. Stariji su se u ovom držali svoje priče o odrastanju uz rokenrol šezdesetih i Bitlse naravno (nisam siguran, ali mislim da muzički opus Bitlsa sadrži  158 – 9 stvari ukupno), a mladi, većina njih je, ne sumnjam, uz roditelje i nasledila tu ljubav vezanu za rokenrol a posebice pomenutu grupu.

Usput, podsetiću i na preteče ove grupe, ili nazive koji su prethodili onom finalnom, a radi se o Džonu Lenonu i njegovoj grupi Quarry Men, mada se lome koplja oko tog, prvog nastupa u Vultonu 15.06.1956. godine (negde stoji i 1957.), a koja je već 1958. snimila prvu stvar u karijeri, radi se o skinutoj That’ll  Be The Day, Badija Holija i njegovih Kriketsa.

Ime grupe se potom menja u Johnny & Moondogs, da bih nailazio  na podatak vezan za Fab Four, pa onda Silver Beatles ili samo za jednu noć Rainbows, mada su Džon i Pol nastupali povremeno  kao duo pod imenom The Nork Twins, pa sve tako do, kako rekoh finalnog onog The Beatles. Ovo iz razloga podsećanja, no, priča o Bitlvaniji kreće od Slavana Batoćanina, idejnog tvorca, pokretača i inicijatora ovog festivala, koji je, po meni, poodavno prerastao ono, muzičkoscenski performans, pa tako, da karijera najpopularnije svetske rokenrol atrakcije ne bi ostala samo u sećanju nas starijih i izbledela na izvestan način, pobrinuo se Batoćanin (veliki poštovalac ovog sastava i vlasnik desetak isključivo američkih buk izdanja o ovoj grupi), te uz with the wholehearted help of his friends Zorana  Mujbegovića i Veseljka Beluševića kreće u realizaciju zamišljenog, pa tako evo već sedam godina (uz dve godine pauze iz razloga nepovoljne epidemiološke situacije)  ova ekipa uspeva u realizaciji zamišljenog.

Pomenuti trio tako, daruje svome gradu još jedan kulturološki brend, a vreme će pokazati značaj i svrsishodnost održavanja jedne ovakve manifestacije, koja je usput naišla na podršku Gradske uprave Grada Valjeva, koja je, u ovom slučaju barem, prepoznala i procenila opravdanost ulaganja u tu. Da ne zaboravim (a što nije isključeno obzirom na godine), Pilot Blues Band je u maju ove, po ugledu na Bitlse i nj. svirku na krovu zgrade studija Apple u Sevile Row ulici londonskoj, koja je trajala četrdeset i dva minuta, odsvirao koncert za pamćenje u svome gradu na krovu negdašnjeg zdanja Modne kuće Beko – Lee Cooper u centru grada. Naravno, u Pedju Pilota i nema potrebe sumnjati, njegova grupa je u potpunosti  opravdala poverenje organizatora. Istaći ću da je i najstariji jugoslovenski rokenroler, koji je karijeru gradio od 1958. Branko Marušić Čutura, takodje svirao i pevao na ovom festivalu. U odjavi ovog, kapa dole pomenutom triju iz organizacionog odbora, koji će, ni jednog trenutka ne sumnjam, u vremenu ispred izgarati za Bitlvaniju, te im, ovom prilikom zahvaljujem na dosadašnjem maksimalnom angažovanju i kreiranju vrhunskih sadržaja do sada održanih.

Izvor: Prozaonline      Autor: Živko Ivković

_________________________________________________________________