Borina nova pesma o Čačku
Za lepe vesti nikad nije kasno, pa se Borisav Bora Đorđević, vođa grupe „Riblja čorba”, obradovao kao siroče novim opancima pozivu da svira na 56. Dragačevskom saboru trubača.
– Guča je za mene više od posla. Nikad se nisam odrekao rodnog Čačka i tog kraja, a i moja majka Nerandža je iz Dučalovića na Ovčaru, u Dragačevu. Bila je profesor književnosti i ruskog jezika i radila kao lektor u „Politici ekspres” – kaže Borisav Đorđević (64).
On će, sa svojom „Ribljom čorbom” svirati u prvom netakmičarskom danu (sreda, 10. avgusta, posle Svetlane Ražnatović) i to će biti uvod u 56. Sabor. Slede tri trubačka dana sa zvaničnim programom pa završnica, sa koncertima Severine Kojić i Miroslava Ilića (nedelja, 14. avgusta, takođe od 21 sat).
Sve zavičajne priče među sobom liče, mada bi zanimljivo bilo da pesnik i rokenrol muzičar, koji u svojoj 64. godini debituje na festivalu u brdima iz kojih povlači korene, sastavi i neke nove strofe.
– Pa, normalno je da postoji pesma u kojoj se pominje Guča, ali sad vozim ka Nišu gde imam koncert, pa ću vam se javiti sa prvog odmorišta – reče nam Đorđević.
I uskoro, javio se da je našao svesku svojih balada, romansi, lirskih simfonija i rapsodija, i počeo da diktira sa nekog parkinga oko Batočine, verovatno:
– Pesma se zove „Sve mi priče na Moravu liče” i ide ovako: „Kol’ko juče stig’o sam iz Guče / šengen viza i dozvola radna, / tu sam kren’o na rad privremeno / svaki dan mi k’o godina gladna…
A Nemačka daleko od Čačka / telefoni uteha su slaba / duša prazna preteška je kazna / ne mogu da živim k’o Švaba…
I što bi se u narodu reklo / zalut’o sam, nisam iz te priče / jednostavno ubi me poreklo / sve mi reke na Moravu liče…
Sve je čisto ko u apoteci / a misli mi prema kući beže / da naviknu lakše padne deci / dok stariji to podnose teže.
Ovde neću da ostajem duže / ionako mnogo dugo traje / u Srbiji ne cvetaju ruže / al’ je moja pa kakva je da je.
Među strofama ide refren, ovako: „I što bi se u narodu reklo / zalut’o sam, nisam iz te priče / jednostavno ubi me poreklo / sve mi reke na Moravu liče”. U lirskoj završnici sledi još nekoliko slova: „U Srbiju, bre, vraćam se što pre.”
Đorđević je sa 17 godina otišao iz Čačka, kasnije, eto, dogurao do savetnika u Ministarstvu kulture, a minulih leta u zavičaju se pojavljuje kadikad.
– Dođem da bih se video sa Acom Dimitrijevićem, drugom iz detinjstva s kojim sam nekad svirao u orkestrima, i sa rođacima Ocokoljićima. A u Dučalovićima ne znam kad sam bio.
Ali pamti da je kao mladić svirao ne nekoj zabavi u Guči:
– Neka sala, ne znam koja, neka igranka, mnogo godina je prošlo. Guča mi mnogo znači, volim što je ovako raširila krila…
Čovek koji, kao Đorđević, putuje svetom, nije uvek u prilici da odgovori na telefonski poziv, ali može da upamti važne događaje. I ljude, kao, recimo, četničkog vojvodu iz Čačka, druga i ispisnika, Miroslava Čela Vukovića, koji je i njemu, Borisavu, dodelio vojvodski čin. Vođa „Riblje čorbe” s ponosom to pominje, i došao je na sahranu svom drugu ratniku, pre pet leta.
Sa pesmom „Pogledaj dom svoj anđele” Bora Đorđević uvršten je u „Antologiju čačanskog pesništva”, zajedno sa Vladislavom Petkovićem Disom, Branislavom Branom Petrovićem i još stotinu zavičajnih poeta
Stari Čačani to pamte, a neće nikad zaboraviti da je Bora Đorđević sa pesmom „Pogledaj dom svoj anđele” uvršten u „Antologiju čačanskog pesništva”, zajedno sa Vladislavom Petkovićem Disom, Branislavom Branom Petrovićem i još stotinu zavičajnih poeta.
Producent Dragačevskog sabora trubača i majstor svog posla Dobrivoje Marinski priča nam da mu je Borisav Đorđević, prihvatajući nedavni poziv da svira na 56. Saboru, odmah rekao:
– Dobro si se setio da i mene pozoveš u Guču. Samo zoveš Gorana Bregovića.
Bora Đorđević nam kaže da je upakovao mnoštvo pesama za narodnjačke pevače:
– Za Šabana Šaulića sam napisao pesmu „Preskočiću tarabu i vrata”, za Tozovca „Vodeničareva kći”, za „Spomenare” – „Stani malo kafanski sviraču”…
Pa dodaje da je za našeg zajedničkog prijatelja Srećka Jovovića iz Zablaća kod Čačka, koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći, napisao pesmu „Nek me ne zaborave, devojke sa Morave”, koju je ovaj snimio i njome obeležio svoju karijeru.
– A pesmu o kojoj smo počeli ovaj tekst „Sve mi priče na Moravu liče” svojevremeno sam ponudio mom drugu Miroslavu Iliću, ali mu se nešto nije svidela – rekao je Bora Đorđević za naš list.
Nastavio je put ka Nišu, gde ga je čekao novi koncert, ali ne uteče od predskazanja koje prati mnoge od nas: „Svi mi smo, pomalo, Dragačevci.”
Politika
Зар не би нека прича како на сабору неће бити дозвољен нетрубачки репертоар? Или је Бора пао још ниже?
Bora je prso pa se neseca da je pred izdavanje albuma „Istina“ svirao u hali srednje skole u Guci. Ako tad nije lagao, tada je premijerno izveo, kako je sam rekao, „najbolju pesmu koju je ikad napisao“; ispostavilo se da je bio u pravu. Inace taj koncert je bio van turneje, uvezbavanje pesama sa novog albuma. Ali ipak
Raka, Bidza i Bulidza
Badza, Budza, sve go dzudza
A od svih bi da nacine
Ordinarne seljacine
I karaju i haraju
Smrde, prde, i sve grde
Pljacke, otimacine
Ordinarne seljacine
Ovako je pevao Bora dok je bio ziv, a onda se okrenuo za 180 stepeni i onda je rokersko drustvo zamenio seljacinama i u umro u srcu svakog istinskog poklonika roka.
nek je nama Borica ziv i zdrav.
Sve mi reke na Moravu lice,Kamenica ,Cemernica,Dicina kroz sake mi protice !
Dobro je sto ce biti Bora u Guci. Al je jadno sto ce biti Severina i Ceca…po stoti put!!