I dijaspora na Drinskoj regati
Hiljade ljudi sa stotinama raznovrsnih plovila sabralo se po vrelom danu ispod brane hidrocentrale u Perućcu na startu 23. „Drinske regate”. Gužva neopisiva, raspoloženje na nivou. Bilo je to, utisak je, najmasovnije okupljanje na najvećoj fešti na vodi – zabavnom spustu Drinom, koji traje tri i po sata od Perućca do Rogačice, i neguje tradicije davnašnjih drinskih splavara.
Novina ove regate bilo je prvo učešće osoba s invaliditetom na njoj. Desetak njih, kao simbolična mera socijalne inkluzije, spustilo se niz Drinu, a u tome su im pomagali predstavnici Rusko-srpskog humanitarnog centra iz Niša i pripadnici centra „Spas” iz Rusije, elitne jedinice Ministarstva za vanredne situacije Ruske Federacije. U ovim čamcima, kao podrška akciji, bio je i ministar rada Aleksandar Vulin sa saradnicima, koji je u Perućcu dao znak za start 23. „Drinske regate”.
– Lepo je danas biti na Drini, pokazati čitavom svetu ovo lepo lice Srbije. Ovde se okupila naša mladost, da pokažu koliko vole svoju zemlju i koliko su srećni što su ovde. Hvala opštini Bajina Bašta na dugogodišnjem entuzijazmu i trudu oko „Drinske regate”. Čak ni država ne može da napravi ovakvu regatu, već samo ljudi koji iskreno vole Drinu, srpsku reku sa obe obale. Dokle god žive Srbi na obe obale, to je srpska reka i tako će uvek biti. S nama su prvi put ovde i osobe s invaliditetom, Srbija pripada svakom od nas i samo ako svi zajedno uživamo u ovoj zemlji i u ovoj reci možemo da kažemo da je sve ovo vredelo – izjavio je Vulin. Zahvalio mu je Milan Stošić, predsednik Invalidskog pokreta Srbije, rekavši da Ministarstvo rada daje snažnu podršku osobama s invaliditetom, čije je učešće u ovoj regati u skladu s potrebom da u svim životnim oblastima budu ravnopravni s drugim ljudima.
Radomir Filipović, predsednik opštine Bajina Bašta, istakao je da na „Drinsku regatu” iz godine u godinu dolazi sve više ljudi, a ove su oboreni svi rekordi.
– Prošle godine imali smo između 15.000 i 20.000 učesnika, ove sigurno za dvadesetak odsto više. Nastojali smo da sve bude dobro organizovano, a uz domaće goste ovde su i stranci: najviše Slovenaca, kao i Austrijanci, Nemci, Francuzi – rekao je Filipović.
Zatim je u plovilima krenula reka ljudi niz plahovitu reku, uz povike i pesmu, svirku trubača, zadimljene roštilje i tone piva na čamcima, posebno raspoloženje. Bilo je i neobičnih plovila. U jednom od njih, na drvenom splavu napravljenom od borovih dasaka složenih preko kamionskih guma, ispod dva suncobrana, spustila se ekipa iz Valjeva i Bajine Bašte.
– Nije zanimljivo u gumenom čamcu, u potpunosti smo verni tradiciji nekadašnjih drinskih splavara – rekla nam je Dragana Kušaković iz Valjeva, kapetan tog plovila.
A na startu, u čamcu u kojem se okupila grupa iz Trebinja, svirao je ceo tamburaški orkestar. Pesma „Ružo rumena” i druge odjekivale su iz plovila.
– Ova regata je pravo uživanje, posebno s ovim tamburaškim bendom – govori nam Trebinjac Davor Danilović.
Pored njih bilo je plovilo pod zastavom Kube i s likom Če Gevare. Unutra grupa mladića, njih 11, i jedna (ali vredna) devojka. Vladimir Simović iz Arilja kaže da su oni Ariljci i Mladenovčani, te da su obrali i naplatili malinu pa došli da se provedu na regati i potroše pare. Otkud Kuba i Če Gevara, pitamo ga. – Če je živ i dalje. A on je rekao da će malina jednog dana biti i 500 dinara za kilogram. Verujemo u to, živela regata! – odgovara ovaj mladić.
Na još jednom neobičnom splavu, sklepanom od drvenih paleta na velikim gumama, krenula je niz Drinu grupa mladih i veselih Užičana. Sa zastavom Ravne Gore, kažu da su četnici početnici. Kapetan tog splava Darko Čolić objašnjava da su se nekad niz Drinu spuštali u gumenom čamcu, ali im je to dosadilo pa su rešili da sami naprave jeftino plovilo. – Ide provereno, neće se prevrnuti. Pravimo i za druge, cena je po dogovoru – nadvikuju se u opštoj galami u polasku momci iz ove grupe.
I tako, duga kolona spuštala se do popodneva niz Drinu. Sve do Rogačice, kao pravi užitak za zaljubljenike u reku, a onda u večernji provod na festival „Most fest” u obližnjoj Rači.
Politika. Foto: S. Jovičić, Radomir L. Gložanski i Facebook