I sa jeftinim kartama malo publike za svetske zvezde u Srbiji
Cena karte je slična kao i za bilo kog drugog pevača; i ovo je previše para; kako da sakupim novac; fan pit je preskup… Ovo su samo neki od onlajn komentara na vest o koncertu Robija Vilijamsa u Beogradu 17. juna. Iako su pregovori sa menadžmentom britanskog pevača zapeli oko cena ulaznica, na kraju je ispalo da će karte za beogradski nastup popularne zvezde biti najjeftinije na njegovoj turneji. Poređenja radi, najjeftinija karta za njegov koncert u Zagrebu pre dve godine iznosila je više od 40 evra, a ovde je 33 evra.
Upravo je ekonomska moć publike, prema rečima Đorđa Milutinovića, direktora Kombank arene, razlog što mnogo koncerata ovde nije realizovano:
– Još jedan problem je manjak događaja u čitavom regionu, pa neko ko dolazi sa produkcijom od 20 kamiona i 200 ljudi, ako dođe do Milana, koji je na 1.000 kilometara, ili Beča, treba da putuje jedan dan, drugi da se namešta, treći da se vraća za manje para nego što dobija u bilo kom manjem mestu u Nemačkoj, i naravno neće doći.
Za Dejana Petričevića, bivšeg direktora ovog zdanja, koji je sada koordinator za region austrijske promotorske kuće „Nu koust”, i organizuje predstojeće nastupe sastava „One Republic” i Erosa Ramacotija u Beogradu, ekonomska moć publike igra ogromnu ulogu prilikom organizovanja jednog koncerta, ali nije presudna:
– Ako potrefite umetnika koji je u žiži interesovanja, moje iskustvo govori da i pored skupe karte postoji publika. Čini mi se da smo od koncerta Ališe Kiz u areni uveli ekonomsku cenu ulaznice i uspeli da preživimo čitav period sa najvećim svetskim imenima – priča Petričević i naglašava da je uspeh što su organizatori spektakla na Ušću uspeli da obezbede tako niske cene karata za Vilijamsa.
Milutinović je mišljenja da se poslednjih godina tržište nepovoljno izmenilo:
– Ranije su se turneje pravile da bi se prodavali diskovi, a pošto toga više nema, one su otišle na basnoslovno visoke iznose, prevashodno honorari. Nije problem što grupe koje su nekad koštale 200.000 dolara sada staju milion, već što ima ko da im da taj milion. U Evropi je prosek karata od 75 do 90 evra, zavisno i od toga kako se umetnik kotira – kaže Milutinović, koji je stava da je u ovom trenutku pravi kviz, i to obično sa nepovoljnim ishodom, biti promotor koji prognozira da će na koncertu nekog džezera biti 1.000 ljudi, ili na nastupu velike zvezde 12.000 ljudi da bi bio na nuli.
Slična stvar se desila „Lajv nejšenu” kada je „Metalika” gostovala na Ušću, seća se Petričević:
– Organizatori iz „Lajv nejšena”, kojima smo radili uslugu na procenat, imali su grešku u proceni oko posete. Iako je bilo 35.000 ljudi upravo zbog jeftine karte oni su bili u minusu od 150.000 evra. S druge strane, kada je Bijonse otvorila turneju u Beogradu, njen menadžment je insistirao da određeni kontigent ulaznica bude 2.700 dinara, što je bila najniža cena karte na celoj turneji. Ali, arena je druga priča, jer je zatvorena, kapaciteta 16.000 ljudi i tamo je lakše prodati skuplje karte, dok je koncert na otvorenom veći rizik. Ograde, bine, šatori, čitav grad koji tu mora da se izgradi, samo to košta pola miliona dolara. Tu je neophodan veliki odziv publike da bi se ostvario dobar rezultat – naglašava Petričević, koji priznaje da je prodaja karata za koncert benda „One Republic” ispod očekivanja, ali razlog vidi i u našoj navici da ulaznice kupujemo u poslednji čas. Ističe i da ukoliko finansijski ova dva junska nastupa ne uspeju, neće skoro biti koncerata kod nas, dok je Milutinović optimista:
– Teška je situacija, ali mislim da će Robi imati adekvatan odziv, kao i da će sve što se planira imati publiku.
Matematika formula za određivanje cene ulaznice
Prilikom pregovora menadžment umetnika traži ponudu, a na organizatoru je, kaže Milutinović, da napravi svoju matematiku:
– Ona glasi: imam obavezu plaćanja 10 odsto za PDV, pa Sokoj, Crveni krst, troškovi produkcije, reklame, pa izračunaš šta ostaje, i prema tome, kao i vrednosti umetnika na tržištu, planira se cena ulaznice, a na menadžmentu je da to prihvati ili ne.