Intervju: Kralj Čačka

Ostao sam ovde, i to ću pripisati mojoj toleranciji, kao da već godinama kušam sebe koliko mogu da izdržim u ovom haosu. Ali evo tu sam i dalje, a dokle će biti tako videćemo.

Autor: Milica Vasović

Zaista ima nečeg posebnog u našem gradu. Kad god me je neko pitao da opišem Čačak, uvek sam govorila o ljudima koji žive ili potiču iz našeg grada, jer se uvek vodim činjenicom da su ljudi ono što naš grad čini tako posebnim.
Iz grada na Moravi potiče i moj današnji sagovornik Nenad Marić, poznatiji pod duhovitim pseudonimom Kralj Čačka. Sa Nenadom sam se dogovorila za razgovor posle kratkotrajne zavrzlame oko njegovog broja telefona, ali kako kaže moj kolega „izgleda da je do kralja teško doći“. Nenada možete prepoznati i po razbarušenoj frizuri kojom podseća na Džejms Dina, a prvo što je rekao bilo je da mu je neobično što sam baš njega odabrala za razgovor, i time pokazao skromnost koja je u njegovoj profesiji retka osobina. Nenad uspešno stvara muziku, koju kako kaže, nema potrebe da definiše, ali ako bi morao da se opredeli za neki žanr onda bi to bila mesavina džeza i bluza.

Ovaj muzičar već godinama nastupa u zadimljenim beogradskim klubovima, a nastupao je i u Domu omladine. Ljubitelji ove vrste muzike će njegov album moći da stave na police već sledeće godine, kada planira da objavi album. Do tada srpskog Tom Waitsa odvrnite na maksimum, a ja vam garantujem osmeh na licu.

• Prvo pitanje koje se na neki način nameće samo od sebe je zašto Kralj Čacka? Da li je u pitanju samo sredina  iz koje potičes ili ipak nešto drugo? Moram da ti kazem da kad sam prvi put čula za tebe, pomislila sam da si folk pevač.

Mozda i nisi mnogo pogrešila, jer sve što radim je oslonjeno na tradiciju folk muzike, jer i bluz koji sviram je folk. Ime je došlo iz potrebe za definisanjem nečega što drugačije nisam mogao da opišem, već da stavim u te dve reči. Često me pitaju zašto to ime, a ja uvek dam drugačiji odgovor. Kad sam razmišljao o ta dva pojma, na neki način došao sam do rešenja jezičkog anagrama iz kojeg se može izvući poruka da sam vladar spostevenog blata, jer Čačak znači blato.

• Da li misliš da tvoj pseudonim izaziva neku vrstu otpora, jer su danas ljudi skloni da odbacuju sve ono što ima prizvuk lokalnog, a rado prihvataju sve ono što dolazi sa zapada?

Razumem te ljude koje se stide toga, jer sve češće čujem priče posle kojih se i ja postidim, jer su glupe.. Ja nemam tih problema što se tiče globalnog i lokalnog, jer u globalnom može da postoji i lokalno,i obrnuto. Sve je stvar na kom se stupnju čitaju pojmovi.

• Kad si počeo da se baviš muzikom,s obzirom da si završio slikarstvo, i time upotpunio sliku tebe kao umetnika?

Muzikom sam počeo da se bavim rano, jer je i moj otac svirao gitaru,tako da odmalena sviram taj instrument. U srednjoj školi sam imao svoj bend, a konkretno Kralj Čačka je nastao oko 2000 godine. Prvi snimci su se pojavili na radiju „Harizma“, i tu su ljudi prvi put mogli da čuju za mene.

• Šta je sa tvojom prvobitnom profesijom slikarstvom?

Slikam i dalje, i uglavnom se bavim figurativnim slikarstvom. Imao sam dve samostalne izložbe, a  jedna od njih je bila u čačanskom Domu kulture,gde sam se predstavio akvarelima.

• Jedan muzički kritičar je napisao da je tvoja muzika spoj urbanog ruralnog folk bluza. Da li se slažes sa njim, i da li uopšte imaš potrebu za definisanjem muzike koju stvaraš?

Nikad nisam svoju muziku definisao do kraja i nemam potrebu za tim jer smatram da svaka definicija  može da sputa tvoj dalji rad. Što se tiče kritike, nemam ništa protiv onog što si mi pročitala, jer svako ima pravo da muziku doživi na svoj način, i u tome je i draž toga.

• Većina mladih danas spaja muziku sa ekonomijom. Kako ti koji si na neki način marginalni muzičar,  gledas na to, budući da si se time bavio i u svojim pesmama?

Danas je mladima teško, jer im se ne dopušta da biraju, već im je sve nametnuto, i oni samo gutaju gotove proizvode. Važno je da se stvori slobodan prostor u kom će ljudi moći da se izraze i predstave. Danas je prisutan  bunt, ali to više nije adolecenski bunt,koji je više neprijateljski nastrojen, vec prijateljski. U našoj državi je prisutno jednoumlje u svim oblastima, i svako ko izadje iz tog kalupa biva marginizovan.

• Ja mislim da se i danas stvara odlična muzika, i da je samo na pojedincu da li želi da je otkrije i prihvati. Evo, i ti si primer za to.

Apslutno je tako, i svako ima potrebu za kulturom i kvalitetnom muzikom, i to bi trebalo da bude dostupnije u medijima. Veliki problem ovog drustva je i taj što još nije shvaćeno da je kultura nešto što menja vrednosti u društvu, i zbog toga smo svi u kulturnom ambisu.

Kralj Čačka i novinarka Milica Vasović

• Poseduješ sve ono što se danas naziva autentičnom ličnošću, ne pojavljuješ se u medijima, ne pravis komercijalnu muziku, ne izgledaš kao svi ostali, i to je ono što te razlikuje od drugih, i zato ne čudi što te nazivaju srpskim Tomom Waits-om. Prija li ti to poredjenje?

Svaki komentar sa strane je doživljaj  tog nekog na ono čime se baviš i naravno da to prija, samo je problem što komentari mogu i da zavedu, mada sam ja dosta samokritičan.

• Baviš se i džez muzikom.

Više se bavim džez muzikom kao slušalac,nego kao muzičar. Od džez muzike više me zanima džez stanje.

• Kad smo već kod džez stanja, pre nekoliko godina je izašao esej Haruki Murakamija, i tu je napisao da nikad ne bi počeo da piše da nije bilo džez muzike, i da je ta muzika najviše uticala na njega. Da li je i na tebe uticala?

Sigurno da je džez muzika uticala na mene i moje stvaralaštvo, posebno džez na početku razvoja. Ta muzika je prisutna i u drugim žanrovima. Svaku vrstu muzike doživljavam kao stanje duha.

• Koje na tebe najvisš uticao od muzičara?

Volim Arsena Dedića i njega smatram velikim umetnikom, a od stranih muzičara volim sve klasike džez i bluz velikana.

• Šta te inspiriše dok stvaraš muziku? Interesantno je da tvoja muzika nije tužna, a obično iz tuge i nastaju velike pesme.

Možda je i razlog za to što ona meni služi kao odbrana od tog stanja u kom se nalazim. Uvek se desi neka eksplozija trenutnog zadovoljstva jer sam stvorio nešto, kao alhemičar.

• Da li si pomišljao da odeš iz Srbije?

Jesam, ali eto ostao sam ovde, i to ću pripisati mojoj toleranciji, kao da već godinama kušam sebe koliko mogu da izdržim u ovom haosu. Ali evo tu sam i dalje, a dokle će biti tako videćemo.

• Na čemu trenutno radiš?

Trenutno sam u fazi stvaranja albuma na kom bi trebalo da se nadju i starije pesme. Izašao je prvi studijski singl „Moj avatar“,a od sledeće godine očekuju nas i veći nastupi.