Jedan deseterac i šest razloga zašto je odustao
Епска народна песма новијег датума, а ту су и шест главних разлога зашто је Томислав Николић одустао од председничке кандидатуре:
Вино пије гоподар Лесандре,
од својиег десет винограда,
вино пије с кнезом Томиславом
у престоном граду Биограду.
А кад су се понапили вина,
проговара господар Лесандре:
„Побратиме кнеже Томиславе,
ево има већ пет годиница
како скупа Србијом владамо
и власт нам се много осладила,
да ти није можда досадила?“
Намрчи се кнеже Томиславе,
па све кипти, поглед му се мути,
али слуша шта ће јоште чути:
„Избори се ближе, часни кнеже,
ојадисмо и старо и младо,
али мене народ слуша радо.
Лагарије продајем им лако,
Тони Блер ме научио тако.
Па ја хтједох да жртвујем себе,
да кандидат будем мјесто тебе.“
Расрди се кнеже Томиславе,
разгори се ка’но огањ живи,
из очију сјевају му муње:
„Шта то збориш господар Лесандре,
шта то збориш, изјели те жути,
зар да кнезом више се не зовем,
да на мене Драгица се љути ?!?
Пушти приче ти своје низ воду,
ја још мандат дугујем народу.
Да ли, Куме, то сад хоћеш, можда,
да ме издаш као Берчек Вожда?“
Одговара господар Лесандре
и смјеши се ко лисица мудра:
„Ајд не лудуј, кнеже Томиславе,
и не драми к’о на стиропору.
Мени од свуд подршка ће доћи,
из Брисела, из центара моћи,
од Небојше, што ме вјерно служи,
од Синише, што га жена тужи.
Ивицу сам уценио лако,
у странци ме подржава свако.
Ја ријеч имам војводе од Хага,
и Вулина, шизофреног врага.
Плаћају ме који воле красти,
постао сам ја технолог власти.
Карић, Цептер и Суботић Цане,
и Мишковић, ма има да кане.
Пинк, Информер даноноћно раде
мрзитеље народу да згаде.
Слушај добро што ти имам рећи,
мој је рејтинг од твојега већи.
Фактор Плус ми за анкете каже,
а ни ЦЕСИД неће да ме лаже
Купи прње, правац Бајчетина,
чувај овце са обадва сина
и Драгицом, твојом узданицом.
Смири жену, дај јој оклагију
носите се у ту бестрагију,
јер једино ја још шансе имам
да победим Салета Прангију.
Стоку гаји и пеци ракију,
ја сам владар у ову нахију“.
Болно јекну Томиславе кнеже,
у грудима њега нешто стеже,
мушку главу сави ка бедрима:
„Гајио сам гују у њедрима,
мој Лесандре, нека ти је просто,
ал’ и ја ћу кандидат да будем,
отећу ти макар 10 посто!“
И на крају, али не најмање важно:
_________________________________________________________________
Da nije tužno, upisao bih se od smeha.
Свака ти је ко Његошева…
Препознајем аутора. Не видим разлога да се не потпише.
Ko god ovo napisao ravan je Matiji i „Ceracemo se jos“. Brilijantna analiza nase patologije.
Jadna smo mi zemlja ko nam je sve bio predsednik.
smejem se smejem se a plakao bih
e vrh,pogotovu ovo zadnje,,ispitivali su me na engleskom,,!slatko se nasmejah….