Jurka, prvih pet godina

Čačanski bend Jurka koji su osnovali nekadašnji čačanski gimnazijalci, ove godine slavi mali jubilej – pet godina postojanja. Iako će mnogi reći da se ne radi o velikom jubileju, imajući u vidu stanje u Srbiji, sistem vrednosti i sadržaji koji se nameću i plasiraju, ipak se može govoriti o velikom uspehu.

Jubilej neće proći nezapaženo. Iako se članovi benda danas nalaze na studijama, svoju publiku obradovaće novim autorskim pesmama, novim spotom, ali i velikom svirkom 22. septembra u Srpskom pabu.

Sara Novčić (vokal), Radivoje Milenković (gitara), Jovan Kovačević (gitara), Aleksandar Simeunović (bas gitara) i Miloš Kučković (bubanj)

-Odlučili smo da našim fanovima, prijateljima i ljubiteljima dobre svirke posvetimo jednu svirku u Srpskom pabu u subotu 22. septembra. Imaćemo niz gostiju, drugare, prijatelje, članove koji su prošli kroz bend. Ponosni smo na nas što smo i dalje u muzici, što i dalje stvaramo uprkos studijama koje nisu naivne. Jubilej ćemo dočekati uz novu autorsku pesmu, peta po redu. Trebalo bi da je objavimo tokom leta, već smo počeli da radimo ozbiljno na njoj i nadamo se da će biti do sada nešto najkvalitetnije što se tiče produkcije. Potrudićemo se da uradimo i spot, najavljuje za OzonPress Aleksandar Simeunović.

Svirka će se održati u Srpskom pabu jer su naši mladi sugrađani ovde imali podršku i vetar u leđa kada je bilo najteže, pre svega od vlasnika Paba Zorana Nenadovića.

-Reč je o učenicima a sada studentima koji su vredni i radni i koji treba da posluže kao uzor mlađim generacijama. Od samog početka sam sa njima i želela bih da dočekaju i da proslave 50 godina, rekla je profesorka Mira Janevska. 

-Naravno, svima se zahvaljujemo koji su nam pružali podršku, ali najviše Srpskom pabu i Zoranu Nenadoviću što nas je uvek gurao, trudio se oko nas i nije dozvolio da nestanemo. Kako on kaže, mi smo bend koji je danas asocijacija za rokenrol u gradu, ponosan je na te reči Aleksandar.

Iako Jurka proslavlja pet godina, priča o bendu počinje mnogo ranije i ustvari je priča o prijateljstvu i drugarstvu koja datira od malih nogu.

-Kada smo bili mlađi, ja i Jovan smo pohađali Muzičku školu, i od tada smo nekako pod uticajem roditelja imali želju da napravimo bend. To je krenulo negde u petom razredu, da bi u sedmom upoznali Radivoja, sa kim smo izlazili u Gradski park i gde smo svirali gitaru i provodili večeri koje ćemo pamtiti ceo život. Tako je funkcionisalo druženje i tada je nastao naš dogovor da napravimo bend. Priključio nam se i Dimitrije, koji je takođe pohađao Muzičku školu, i naš je poznanik od malena. Do Miloša, odnosno bubnjara smo malo teže došli, a u toj prvoj postavi bio je i David Pavlović kod koga smo i održavali probe. Posle nekih godinu dana rada, umesto Dimitrija došla je Sara koja i dan danas peva.

Iako su na početku imali želju da se drže isključivo hard rok zvuka, vremenom su ubacili i pop i običan rok, a taj spoj odlično prolazi kod publike na svirkama i nastupima.

– Ideja za bend rodila se još u osnovnoj školi a realizovali smo je kada smo krenuli u prvi razred Gimnazije. Počeli smo na bini u malom dvorištu Gimnazije uz veliku podršku drugara ali i profesora. U to vreme nastalo je još nekoliko bendova u gradu a ovo je bio prostor za nastupe, malo dvorište u školi, rekao je Radivoje Milenković.

Jurka je danas bend koji je poznat širom Srbije. Počeli su u malom dvorištu Gimnazije gde su često svirali na humanitarnim koncertima, da bi potom dobili prostor u Srpskom pabu, a onda su usledili nastupi i u drugim klubovima u Čačku, pa u drugim gradovima, da bi stigli pozivi i za učešće na festivalima: Zaječarskoj gitarijadi, Beer festu, Priči, Maglenijadi….

– U poslednje vreme često sviramo u Beogradu gde nastupamo u nekoliko lokala, i nastavićemo da krčimo put i dalje na ovoj sceni i da se probijamo. Očekuju nas i festivali i ove godine ali o tom potom. Ono što nedostaje svima mladim bendovima je više emisija na nacionalnim medijima. Bili smo gosti na nekim televizijama, ali to nije dovoljno. Voleli bi da imamo više prostora, mislim generalno na mlade bendove. Nadam se i većoj podršci od strane grada, da će imati sluha da podrži ovakvu muziku jer je to osnova svega, poručuje Aleksandar.

Bend je nastao u trenutku kada je čačanska rok scena oživela, i ličila na scenu sa kraja osamdesetih ili početka devedesetih godina. Pored njih tu su bili i Zbedem, Voajer, Za Dž, RNDM, Krug… Nažalost, skoro svi su se raspali. Na pitanje šta je njih održalo, Aleksandar odgovara – drugarstvo.

-Rado sam se odazvao pozivu da budem bubnjar u bendu. Osim obrada pesama posvetili smo se i autorskim pesmama sa kojima smo postigli zapažen uspeh. Pozivam mlade koji žele da se bave muzikom da se osmele i da krenu. Čačak je uvek bio muzički grad i siguran sam da ima dosta mladih i kreativnih koji zaslužuju šansu i koji mogu da budu uspešni u ovom poslu, naravno uz dosta truda i rada, rekao je  Miloš Kučković (bubanj).

-Održalo nas je pre svega drugarstvo jer smo se znali dugo pre osnivanja benda. Tu je svakako i činjenica da volimo muziku ali i ta enegija koju dobijamo od pubike na bini koja je fenomenalna. Uvek smo imali podršku od publike, mi smo i dalje pred svirku puni euforije i adrenalina. Mnogo volimo to čime se bavimo, to je jako lep hobi. Samo bavljenje muzikom je jako divna stvar i generalno umetnošću. Rekli smo da nećemo odustajati, želja nam je da naravno završimo fakultete i sviraćemo i dalje, makar i za svoju dušu. Ako bi sad stali i prekinuli sve bi to izgubilo smisao, priča Aleksandar.

Jurka je do sada izbacila četiri autorske pesme, a plan je da se do kraja godine izbace još tri ili četiri, čime bi se stekli uslovi i za objavljivanje prvog albuma. Kako kažu, da su se bavili samo autorskim radom ne bi stekli popularnost u gradu i šire.  To je i jedan od saveta mladim bendovima, kaveri i usput autorski rad.

-Drago mi je što čujem da i danas dolaze neki novi bendovi na scenu. Preoručio bih im, kao nešto malo stariji, da krenu sa kaverima a da onda usput da rade autorske stvari. Publika u ovoj zemlji ne ume da prepozna autorski rad i da to ceni. Koliko god mogu trudim se da motivišem novije generacije da se bave muzikom, da se bave stvaranjem, a nije loše uzeti i neki novac. Doduše, on nije veliki, više je džeparac sa kojim možeš da častiš drugare. To je u suštini rokenrol i poenta svega toga. Onaj ko ulazi u svet roka ulazi mahom zbog ljubavi i neke želje za svirkom. Mene najviše drži energija publike i atmosfera koja se desi kada napunite neki klub. Potrebno je svakako uložiti neki trud, rad, upornost vežba. I sve to može lepo da funkcioniše, daje energiju, lep smisao životu. Jako lep hobi. Naravno, škola na prvom mestu, zaključuje Aleksandar.