Matija Pavićević: Jutarnji bluz

Jutarnji bluz autora Matije Pavićevića je još jedno urbano svakodnevica svedočanstvo vezano za Beograd, naravno iz ugla (barem tako razmišljam) proživljenog mu, a što u nekoliko zaokružuje sliku prestonice i života mladih u toj te je razlog  čitanja u dahu ovog, što je karakteristika modernih onih, neispustivih štiva.

Ovde (već u startu) priča kreće sa main roll boy našim, junakom ovog naslova koji se zatekao u stanu devojke da bi po povratku u svoj dom lečio mamurluk hladnim tuširanjem i potom krenuo u bezuspešnu potragu za otvorenim barber shopom koji i nije tako jednostavno naći tog prvog januara naravno.

Po već uvodnim stranicama Jutarnjeg bluza, pomislih, autor je detaljno upoznat sa Bukovski  književnim opusom, a potvrdu ovakvog mi nalazim na trinaestoj stanici gde stoji kako je najubojitija kombinacija za mamurluk upravo ona, sex & beer, a što je sasvim primenjivo za generaciju kojoj naš autor ovde  pripada. Imamo ovde tipičnu beogradsku priču, onu u kojoj sebe vide brojni iz generacije mu, ali, napisati i roman o toj, je već u domenu onih, intelektualno jakih, nesvakidašnjih, stoga, kada je čovek mlad ceo svet je njegov, ne postoje ograničenja, neostvarivo i nerešivo, sve je izvesno i prihvatljivo, ali, vreme prozuji, kao celonoćni san, te je, pribeležiti sve to, proživljeno (i preživljeno) ono, u tim godinama jednim ovakvim romanom ipak samo za predodredjene, poput autora ovde.

Podseti me štivo ovo na Boru i nj. Riblju čorbu koji je u istom maniru  pisao o beogradskoj svakodnevici onog (vremena)…… i još jednoj cigareti pre spavanja……… Pavićević je još jedan nesumnjiv dokaz individualnog književnog stiliste, samosvojnog onog, jer, koliko god da pročitate analognih štiva, ne podudaraju se, svaki je biser za sebe, pleni napisano i ne ispušta vam se knjiga  iz ruku ……. šta li donosi sledeća stranica …….

U romanu imamo Saru, devojku našeg junaka i drugara mu Lemija uz nekolicinu onih also staring te neizbežnu pankersku Never Mind The Bulloks (stvari iz valjda 1977.) kao antisedativ – antidepresiv pilulu.

Autor nam, ovim naslovom ubrizgava još jednu od ko zna koliko tih, definicija Beograda, vezanih barem za trenutnu sliku življenja mladih u tom, pa, ogledalo grada je veoma izmenjivo, čas tužno i rasplakano, potom vedro i nasmejano a što, naravno, uzrokuju vremenske prilike uz okolnosti u ovom.

Pomislim i na ono, u koliko je prestoničkih kafea naš junak svratio, te zaključih da boljeg i celovitijeg turističkog vodiča od ovog zapravo i nema, usput, ubedjen sam da dobar deo onih koji stanuju (ali ne žive) u prestonici, pojma nemaju gde se pomenuti nalaze.

Ono, uskladiti proživljeno ovde, sa obavezama na fakultetu i pisati o svemu je zbilja u domenu vanserijskih onih, ali, kad je čovek mlad, a u stanju je razmišlati kao zreliji, postiže se, mada, malo je takvih ….. Jutarnji bluz je (nema tu sumnje) još jedna u nizu potvrda onih, da velike pisce treba tražiti u grupaciji malo ili nimalo poznatih, a drugima onima, izlobiranim, eno kioska, raznih udruženja, tv i ostalih medija, i to je tako kako je.

U Jutarnjem bluzu se zbivanja smenjuju vrtoglavo, uključite se u kružni tok tih i, zapravo ne znate gde ćete izaći, uputiti se ….. Bukovski je takodje (poredjenje je sasvim moje) mnogo toga preturio preko glave i zapisao sve jer, našao je smisao u tom…….  Životni besmisao uz, na koncu, neizbežnu smrt, svemir i univerzum su značajke oko kojih se sasvim slažem sa autorom ovde. Ini to ukapiraju kao mladji, drugi pak, ne, jer su ubedjeni u iluzija izlaz, pa sad ….. Zaintrigiralo me ono, ovde……. Kod Šekija ……, slušali su Exile On Main Street grupe The Rolling Stones i zamišljali vreme kada je rocknroll  slovio za mainstream.

Ako na to dodam, odgovorim da nas ima koji smo uspeli proživeti i preživeti te hipi izazove, je sasvim pristojan (nadam se) odgovor mada frizeri i nisu onda toliko dobro prolazili kao danas, duga kosa je bila naš ponos i identitet, pa, je tako i danas, mada, oćelavilo se…… Pavićević je zbilja mlad jedan autor, no, ako je pre tridesete napisao svoj prvi roman, očekivati od njega u vremenu ispred nove i nove naslove je sasvim u redu.

Imamo ovde, u kafeu jednom, razmenu mišljenja vezanu za Peti oktobar, i onoj, da je taj isfinansiran od strane Zapada, a što i nije neka nepoznanica, uz ubedjenost naivaca da će promeniti sve, gde su sasvim u pravu, ali na lošije, katastrofalno ono i to je fakat. Naslov se čita u dahu, i naravno pauzu samo za  cigaretu pripaljenu….. Sunce je zalazilo.

Dan se pretvarao u noć. A ja –  ja sam bio sa onom koju volim. Uz ovu, beogradsku story Pavićevićevu se sasvim uklapa stvar valjevske hard rock grupe InVAzija (Opravdano odsutan) koja ide ovako nekako: Čim sunčan svanuo dan, vreme je da odspavam, kako sam živ ne znam ni sam, moram da patentiram…..

Prikaz: Živko Ivković   Izvor: prozaonline

________________________________________________