Mojićević: Bio sam dobar defanzivac

Popularni i uspešni vokalni izvođač je u intervjuu za naš sajt pričao o svojim košarkaškim počecima, životu u Čačku, klubu za koji navija, timskim i individualnim dostignućima, čačanskim legendama…

Igra pod obručima je, mnogi će reći, nešto po čemu je Srbija, a ranije Jugoslavija, prepoznatljiva u svetu. A, uspesi nacionalnog tima neraskidivo su povezani sa Čačkom. Ovaj grad je dao veliki broj dobrih košarkaša, a čuvena priča o pranju ruku u Moravi i danas živi, pa je omiljena igračka svakog Čačanina narandžasta lopta.

Po tome se ne razlikuje ni Branislav Mojićević, danas jedan od muzičkih zvezda u našoj zemlji. Počeo je u Borcu, zabeležio velike uspehe u mlađim kategorijama ovog kluba, ali karijeru pod obručima nije napravio. Ipak, to nas nije sprečilo da sa pobednikom zavabnih programa „Zvezde Granda“ i „Tvoje lice zvuči poznato“ evociramo uspomene, ali i pokušamo da vas upoznamo sa njim na način na koji to niste imali prilike da učinite do sada.

Zbog čega i kada ste se odlučili da počnete da trenirate košarku, sa koliko godina i u kojem klubu?

„Još kao mali sam zavoleo košarku. Pripadam generaciji koja je odrastala uz našu košarkašku reprezentaciju ’90-ih i radovala se njihovim uspesima i medaljama. Svakog dana smo igrali basket ispred zgrade u Čačku. Pa čak i ’99 za vreme bombardovanja, nismo se odvajali od lopte i terena. Tada sam i počeo da treniram u čačanskom Borcu“.

Kako je došlo do toga da kao rođeni Kraljevčanin odete u Borac iz Čačka, s obzirom da je poznato veliko rivalstvo između ova dva košarkaška grada? Da li su Vas drugari „peckali“ zbog toga?

„Ja sam Čacanin, samo sam rođen u Kraljevu“, dao nam je do znanja Mojićević, a potom nastavio:

„Do 18. godine sam živeo u Čačku, dok se nisam preselio u Beograd, pa nije bilo zadirkivanja od strane društva iz kluba“.

Široj javnosti je malo poznata činjenica da ste u Borcu igrali u generaciji sa Urošem Tripkovićem i braćom Dragićević, Tadijom i Strahinjom. Da li ste i danas sa njima u kontaktu i da li biste mogli sa našim čitaocima da podelite neku anegdotu iz tog perioda?

„Sva trojica su još kao juniori otišli iz Čačka u druge klubove, a ja sam počeo da pevam, pa se nismo često viđali. Uvek mi je drago kada ih sretnem u Beogradu i iskreno se radujem velikim uspesima koje još uvek postižu u košarkaškom svetu“.

Koja je bila Vaša pozicija u timu i šta Vas je krasilo u igri? Približite nam Branislava Mojićevića kao košarkaša.

„Na početku sam igrao „peticu“, jer sam brzo izrastao u tom uzrastu. Kasnije sam se prebacio na četvorku, a na kraju sam pokrivao krilnu poziciju, jer me je ostatak ekipe prestigao u visini. Mislim da sam bio timski igrač. Želeo sam da budem koristan i da pomognem ekipi. Isticao sam se u odbrambenim zadacima“.

Koji je Vaš najveći košarkaški uspeh, timski i individualni? Da li je istina da ste bili pionirski prvak Jugoslavije sa Borcem i da ste na završnom turniru proglašeni za najboljeg defanzivca? Da li je neki danas poznati košarkaš igrao u toj generaciji crno-belih?

„Mislim da sam stvarno bio dobar defanzivac, jedan od najboljih u mojoj generaciji. Uvek me je inspirisalo da čuvam boljeg igrača od sebe i da zatvaram prostor u reketu. Verujem da se mlađi, a i stariji u Čačku uvek rado prisećaju uspeha naše generacije, verovatno jedne od najuspešnijih u istoriji Borca. Osvojili smo pionirsko prvenstvo tadašnje Jugoslavije, što i jeste moj najveći timski uspeh. Bili smo zaista dobra ekipa i da smo ostali na okupu, sigurno bismo napravili pometnju u ligi. Mislim da jedino Srđan Đurić i Dejan Borovnjak iz te ekipe crno-belih još uvek igraju košarku. Možda još neko, a da ja ne znam“.

Protiv kojih danas poznatih košarkaša ste imali priliku da igrate i protiv koga Vam je bilo najteže?

„Nažalost, vrlo malo igrača iz cele moje generacije u celoj Srbiji se danas aktivno bavi košarkom. Tako je to u popularnim sportovima. Samo nekolicina momaka uspe nešto više da uradi od desetina hiljada registrovanih igrača“.

Da li je istinita narodna legenda da ko opere ruke u Moravi ima preko 60 odsto šuta iz igre kroz karijeru?

„Ima istine“, uz osmeh je prokomentarisao popularni pevač, a potom dodao:

„Taj teren pored Morave je iznedrio mnogo vrhunskih igrača u poslednjih nekoliko decenija“.

Svoju kratku karijeru ste proveli u jednom od najkošarkaškijih gradova i to ne samo u Srbiji. Da li ste imali priliku da upoznate čačanske legende poput Željka Obradovića, Dragana Kićanovića iRadmila Mišovića? Šta biste mogli da nam kažete o njima i da li postoji neka anegdtoda vezana za njih koja se u gradu kraj Morave uvek rado priča?

„Imao sam tu čast i sreću da ih sve upoznam. Naravno, Radmila najviše, jer i dalje živi u Čačku. Stariji kažu da je bio najbolji šuter u ligi stare Jugoslavije. Da je šutirao i pogađao sa devet i više metara. O Kićanu i Željku mislim da se više nego dovoljno zna. Toliko su učinili za našu košarku, kao retko ko pre i posle njih“.

Da li je istinita ona priča da je za Čačane najveći igrač Radmilo Mišović, uprkos tome što je Dragan Kićanović pokorio planetu?

„Nisam bio ni rođen kada su njih dvojica žarili i palili terenima širom Evrope i sveta, ali čujem priče onih koji su gledali njihove utakmice. Radmilo nikada nije otišao iz Čačka. On je legenda grada i Borca i neko koga mnogi vole i poštuju“.

Borac danas tavori u sredini tabele Prve muške lige Srbije. Da li stižete da pratite njihove igre?

„Retko kada uspem da pratim domaću ligu, jer je ogroman akcenat stavljen na regionalnu. Ostale klubove ne možeš ni da gledaš osim uživo, što je za mene, nažalost, vrlo teško izvodljivo, zbog slobodnog vremena koje takoreći nemam. Nedavno sam slučajno na TV-u naleteo na jednu utakmicu Borca i sa merakom je odgledao“.

Na nedavno održanom Svetskom kupu u Španiji selekcija Srbije je osvojila srebrnu medalju. Da li ste gledali nastupe Orlova i kako komentarišete taj veliki uspeh?

„Mi smo košarkaška nacija. Uvek bili i ostaćemo, bez obzira na rezultate od 2002. pa do danas. Naravno, izuzetak je poslednje prvenstvo u Španiji, koje sam baš pomno pratio i zaista sam ponosan na Orlove! Najlepše od svega je što su postigli tako ogroman uspeh, a niko ih nije doživljavao ozbiljno. Dokazali su da imaju ogromno srce i da jedino timski duh i ozbiljan rad ruše sve pred sobom“.

Kada su klubovi u pitanju, naše čitaoce sigurno zanima za koga navijate, Zvezda ili Partizan?

„Veliki sam pristalica fer i sportskog navijanja i dostojanstvenog ponašanja i pokazivanja simpatija prema nekom klubu. Ne podržavam fanatizam i huliganstvo, mislim da to nije dobro za sport uopšte. Partizan mi je bio velika želja i cilj dok sam trenirao aktivno, a ta ljubav traje i danas“, rekao je popularni Bane, a zatim kratko analizirao i igre „parnog valjka“ ove sezone:

„Normalno je da postoje oscilacije u igri, dobre i loše partije, tako i život funkcioniše. Verujem da će se Dule i klinci vrlo brzo vratiti u pobedničku seriju“.

Koliko danas pratite košarku, koje lige i timove?

„Kad ugrabim vreme, volim da pogledam NBA utakmice i Evroligu, naravno“, podvukao je naš sagovornik, a, kako se na dan utakmice između Crvene zvezde Telekom i Galatasaraja „dogodio“ i ovaj intervju, Mojićević je dodao:

„Večeras navijam za Zvezdu protiv Galatasaraja“.

Ko je po Vašem mišljenju najbolji srpski trener, a ko najbolji igrač?

„Imamo toliko vrhunskih trenera i igrača da zaista ne znam koga bih prvo pomenuo. Kao trener u Srbiji, Dule Vujoševic, u Evropi Željko Obradović, Duda Ivković. Ne smem da zaboravim Igora Kokoškova, kao jedinog koji je napravio karijeru u NBA od naših trenera! Od igrača, hm… Najkompletniji igrači i ličnosti su Dejan Bodiroga i Sale Đorđević“.

Da li ste kao tinejdžer više vremena posvećivali muzici ili košarci?

„Košarci sigurno, pošto za muziku evidentno imam veliki dar“, stigao je i da se našali.

Šta je nedostajalo da postanete košarkaš i da li je pobeda u „Zvezdama Granda“ 2004. godine uticala na to da muzika bude vaša profesija?

„Nedostajalo mi je strpljenje i istrajnost da bih se profesionalno bavio košarkom. Želeo sam sve i odmah, ali ništa se ne postiže u sportu bez treniranja do iznemoglosti i velikog odricanja“.

Nedavno ste pobedili i u šou „Tvoje lice zvuči poznato“. Da li Vam je to otvorila neka nova vrata u karijeri?

„Verovatno još nisam ni otvorio sva vrata u karijeri, ali sigurno da mi je učešće u TLZP-u pružilo mnogo samopouzdanja i podiglo čitavu moju karijeru za tri stepenika više“.

Koji su vaši planovi za budućnost?

„Želja ima mnogo, a planove izbegavam da pravim. Trudim se da učim što više, da napredujem u poslu i na ličnom planu. Baviću se malo drugačijom muzikom i dosta ozbiljnije nego do sada. Opet imam pravu priliku, bilo bi lepo da je iskoristim“, zaključio je mladi Čačanin

Reč po rečMajkl Džordan ili Kobi Brajant? – Jedan je Em Džej.

Rej Alen ili Peđa Stojaković? – Peđa i njegov snajper u desnoj.

Dražen Petrović ili Saša Đorđević? – Đorđević! Dražen, na veliku žalost svih ljubitelja košarke, nije dočekao da pokaže svu svoju magiju na terenu.

Kevin Durent ili Lebron Džejms? – Durent!Željko Obradović ili Duda Ivković? – (smeh) Željko. Ipak, kada porastem voleo bih da budem tako veliki gospodin kao što je Duda Ivković.

Miloš Teodosić ili Dimitris Dijamantidis? – Više volim našeg lucidnog Valjevca.

Adidas ili Najk? – Najradije ni jedno ni drugo, ali neka bude Najk.

NBA ili Evroliga? – NBA. Komentar je suvišan. (smeh)

Boston ili Lejkersi? – Boston. Uvek Istok.

Barselona ili Real Madrid? – Hajde, neka bude Barsa.

Fudbal ili košarka? – Košarka, naravno.

Kafana ili klub? – Uvek i samo Kafana!

Toma Zdravković ili Miroslav Ilić?– Neuoredivi i jedinstveni. Zato obojica!

Riblja čorba ili Bijelo dugme? – Čorba.EKV ili Azra? – Azra.

Radomir Mihajlović ili Vlatko Stefanovski? – Točak. Ustvari, pre Smak nego Leb i Sol.

„Zvezde Granda“ ili „Tvoje lice zvuči poznato“? – (smeh) „Zvezde Granda“.

Autor:  Đorđe Miljanić, MVP